Mirni razlaz može biti opcija
1 min read
Željka Cvijanović
Opredeljenje Republike Srpske nije da forsira bilo koje rešenje – već razgovor, kroz koji treba da dođemo do toga da li je najbolja opcija za sve nas mirni razlaz ili je to država koja se vraća sebi, onako kako je osmišljena i na koju smo pristali u Dejtonu, rekla je Željka Cvijanović, predsednica Republike Srpske. Ona kaže da ne vidi logiku u otporu da se brani nešto što evidentno ne valja, u iluzornoj nadi da će to samo od sebe postati dobro. „Nemamo mi vremena za mrcvarenje”, kaže.
Pojašnjava da su u BiH mnoga pitanja ostala nerešena i da se vuku već dvadeset godina, ali tvrdi da nema političke volje kod partnera u Sarajevu da se o tome razgovara. „Bošnjačka politika ganja svoj koncept unutarne Bosne, što im je obećao neko od zapadnjaka, pa pričajući o ratu i raznim ludostima nastoje da privuku pažnju i održe narativ da država može da se štiti jedino onako kako to u Sarajevu misle”. Ona je u razgovoru za „Politiku” istakla kako u Srpskoj veruju da BiH ne može da funkcioniše na način kako to propagira sarajevska politika. „Naprotiv, mislimo da je to koncept za urušavanje i ono malo preostalog poverenja u ovoj zemlji, ako je uopšte išta ostalo.”
Da li očekujete da će u Sarajevu pristati na razgovor koji je Republika Srpska ponudila FBiH oko budućnosti BiH?
Nisam sigurna, ali to ne znači da mi ne treba da nudimo razgovore. Dijalog je najbolja forma za budućnost zemlje. Šta god da ta budućnost znači i šta god da je varijanta za tu budućnost. Do sada nismo imali neko posebno razumevanje kada su u pitanju velike i važne teme za sve građane koji žive u RS i FBiH. Ponudili smo razgovore sa željom da se izađe iz ćorsokaka, vođeni zrelošću i svešću o tome šta se dešava u društvu i svesni kako smo u zastoju s mnogim stvarima koje bi mogle biti bolje. Do njih je da li ćemo imati sagovornika, ali bilo bi zrelo i korisno za sve da se to desi. Nisam preterani optimista, ali mi smo svoju obavezu ispunili.
Opozicija iz RS veruje da nije vreme za tu priču, smatraju da je ponuda za razgovor više za unutrašnju upotrebu u RS. Opozicija tvrdi ono što mora, ona služi za to da priča drugačije čak i kada to ne misli. Oni su sami sebe izopštili iz ozbiljnih tema. To traje godinama, ali ne zato što oni nešto misle, već radi toga što im je neko tako rekao. Ili nemaju hrabrosti da se iznesu sa tim pitanjima. Sami su sebi zamaglili vizuru i misle da ljude ne interesuje u kakvoj državi žive. No građane i te kako interesuje da RS bude zaštićena i da se nadležnosti ne prenose na nivo BiH. Smatramo da su to važne teme i zato se njima bavimo.
Dodik je često na meti kritike da zapaljivom retorikom podgreva nestabilnost…
Licemeran je odnos prema RS, prema svim zvaničnicima, a najčešće kada je u pitanju Dodik. U FBiH ljudi govore kako prave naoružanje i municiju za „ne daj bože”, pa iznose teze kako se ništa u BiH ne može dogovoriti a da ne bude rata. Zloupotrebljava se šta god da mi pokrenemo. Svi predlozi koje nudimo da rešavamo i dogovaramo usklađeni su s Ustavom BiH, koji nam ta prava daje, a prebacuje nam se radi toga. Ne možete sesti i pokrenuti bilo koju temu. Ali istovremeno niste čuli pravu osudu za ratne pokliče koji dolaze iz FBiH. Pominjanje rata, koji očito stanuje u njihovim glavama, jeste njihova uobičajena matrica. Odbijajući svaku vrstu priče oni pokazuju da žele ovu državu samo za sebe. Ne može država funkcionisati ako pripada samo jednima. Ili ako tobož pripada svima, ali na način kako jedan narod odredi. Problemi su malo veći od onoga što deluje kad pogledamo površno. Neslaganja očito postoje, ali to ne treba da nas spreči da razgovaramo pa da nađemo rešenje.
Kako komentarišete sve te „non-pejpere” koji kruže?
Nije više bitno šta piše u nekom „non-pejperu”, već kolika se histerija napravi ako bi eventualno trebalo razmotriti neki predloženi koncept koji je drugačiji od onog što propagira političko Sarajevo. Tada nastaje galama, potežu se priče o ratu, nešto se svojata i tako dalje. Za mene je uvek indikativnija reakcija od te početne akcije. A reakcija je histerija koja ne prestaje i to postaje maltretiranje RS. Mi moramo ozbiljno razmisliti kako se ponašati u budućnosti ako hoćemo da živimo dostojanstveno s ostalima. Za suživot je neophodno uvažavanje i dostojanstvo. A mi neprestano slušamo galamu i izbegavamo zamke koje nam prave. Oni time zapravo pokazuju koliko su nezreli za zajedništvo. To svojatanje države i nametanje koncepta unitarizacije samo svedoči o nevoljnosti i nemoći da žive s bilo kim, ako taj neko želi da živi u dogovoru, a ne onako kako su oni zacrtali. Tako da mi je to važnije od onoga što piše u nekom neformalnom papiru.
Dakle, neko se malo „našalio”…
Nije retkost u međunarodnoj praksi da se neka tema pokreće kao neformalna, pa da se nekad kasnije formalizuje kroz procedure. Dobro je znati da ljudi razmišljaju da postoje različite varijante za rešenje problema koji se zove BiH. Očito da je BiH veliki problem, pre svega sama sebi, pa svojim građanima, ali i ostalima, čim se njome bave na taj način. Zato ovde treba sesti i razgovarati, a to treba da rade ljudi koji žive u BiH. U Sarajevu nema spremnosti za to, jer su često potpomognuti međunarodnim faktorom, koji ih ohrabruje da ne prihvate nikakve razgovore i da teraju po svom. Ne vidim koji je interes Zapada da to radi, ubeđena sam da će to više biti bolno iskustvo, ali svako bira politički kurs. Za RS je važno da ostavimo trag iza sebe, a taj trag su zaključci, odluke, stavovi… To pokazuje da smo sve vreme imali volju da sa nekim pričamo.
Izgleda da mirnog razlaza neće biti…
Ne zna se ovde šta će i kada biti, o tome i ne treba sada da govorimo. Imate pojedine zapadnjake koji uveravaju da će sve ostati onako kako je sada, a zapravo vas teraju da promenite postojeće stanje. Postoje i oni koji brane decentralizovanu BiH, kako je to predvideo Ustav BiH. Priča o mirnom razlazu može biti opcija, ništa ne treba da se isključi. Ne treba biti tvrdoglav u insistiranju da budućnost mora da bude kao sadašnjost, posebno ako trenutno stanje nije dobro.
Šta RS zapravo vidi kao prihvatljiv model?
Upravo onu decentralizovanu državu na koju je data saglasnost. Na ovo sada što imamo nije data saglasnost, nije bilo razgovora i pregovora koji su to verifikovali. Ovo je zemlja koja živi u neredu, a nama trebaju red i mir i dobra saradnja sa svima. Zato mislim da treba da se dogovorimo da li treba da živimo jedni sa drugima ili jedini pored drugih. Šta god da se desi, to treba da bude u miru, razumevanju i partnerstvu. Šta će od svega toga biti – videćemo, svet je danas mnogo drugačiji nego ranije. Pre par godina, pričali smo o EU na jedan način, a sada svi sa kojima pričate stavljaju znak pitanja na taj projekat. Sada su mnogi i u samoj Evropi skeptični po pitanju perspektive projekta koji je toliko decenija bio obećavajući. Menjaju se stvari, što potvrđuje da moramo tražiti rešenja koja će ovde biti trajno dobra, a ne privremeno loša. Ovde stalno imamo neku privremenost. Kada smo pomislili da je Dejton taj koji će nam dati neku trajnost, svi su se potrudili da ga izvitopere, pa smo došli u fazu privremenosti. Niko više nema vremena da živi u privremenosti, nama trebaju rešenja koja će biti konačna i dobra, ma kakva ona bila, i kako god da se dogovorimo i šta god da se desi – da dođemo do trajnog i dobrog rešenja.
Kako bi BiH izgledala bez OHR-a?
Puno bolje, jer bi unazad dvadeset godina ljudi znali da moraju da pričaju i razgovaraju. I ne samo bez OHR-a već i onih ambasada koje su spremne da se upuste u mikromenadžment. Sada imamo situaciju da bošnjačka politika ne želi da razgovara, jer su navikli da malo pokucaju na neka vrata, zakukaju, naprave od sebe žrtvu i tako dalje, i tako dobiju podršku stranaca koji su po pravilu radili sve da razvlaste RS i sankcionišu ljude iz Srpske. I da se okome na sve što je stav RS, a ne uklapa se u matricu koju su oni zamislili. Sve dok Bošnjaci znaju da imaju otvorena vrata da se iskukaju i tako dobiju zaštitu, biće srušena mogućnost da se i ovde dogovorimo. Time se urušila mogućnost da postanemo normalna zemlja. Tako je urušena i mogućnost da jedni sa drugima komuniciramo. Nijedna zemlja ne može da podnese toliko petljanje spolja u sve sfere života, administrativne, političke, ekonomske, finansijske. A pogotovo to ne može da podnese labilna, krhka i nesposobna zemlja, kakva je BiH. Naročito je teško podneti tu dozu nerealnog i nejednakog pristupa i nepravde. Mi nepravdu ne možemo da podnesemo i nećemo da je podnosimo.
Da li vidite gde bi saradnja Srbije i RS mogla biti bolja?
Ona toliko dobro ide da nema oblasti gde se ne ostvaruje. Povezujemo se infrastrukturno, sva naša ministarstva imaju konkretnu saradnju zasnovanu na različitim protokolima, sporazumima… Saradnja postoji svugde, u zdravstvu, privredi, infrastrukturi, obrazovanju, poljoprivredi… Nema oblasti gde ona nije vidljiva i gde ne daje rezultate. Tu saradnju stalno treba unapređivati tako da ta zajednička osnova bude prepoznatljiva i jasna. Mi smo vezani svim vezama: porodičnim, ekonomskim, duhovnim, privrednim, pragmatičnim i moramo ih produbljivati. Nama daje sigurnost ono što je Srbija danas, ne samo u regionalnim gabaritima već i izvan toga. Sigurnost nam daje i to što imamo adresu na koju možemo da se uputimo i godi nam pažnja i briga koju Beograd pokazuje za RS, uz izbalansiran stav prema BiH, koji neće videti ovi u Sarajevu, ni stranci. Srbija ništa nije uradila da bi narušila bilo šta što ima veze s BiH. Srbija je ozbiljna zemlja, koja je odgovorno reagovala na ovu krizu. Svi ovi koji je kritikuju idu tamo kad treba neka podrška, kad treba da se vakcinišu… Diplomate iz BiH idu u Srbiju po vakcinu koju ne mogu da dobiju u svojoj zemlji. Srećni smo kad vidimo da je Srbija pokazala sve ono što nisu uspeli oni koji o sebi tako visoko misle.
Imate li informaciju da bi Incka mogao da zameni Kristijan Šmit?
Imam informaciju da se na tome radi. Incko je potrčao da nam to saopšti, pa su se pojedine zemlje, članice EU, iznenadile jer ni one za to nisu znale. Nama ne treba nijedan visoki predstavnik, ma ko to bio, to je prevaziđena kategorija. Ono što su radili visoki predstavnici uveliko je izlazilo van dejtonskih okvira, pribavljali su sebi nadležnosti na nepropisan način, na koji niko od nas nije dao saglasnost. Nama treba domaćeg razgovora, da bi narodi živeli u miru i slozi kao dobri partneri i sagovornici. Država će biti funkcionalna onda kada bude postojala politička volja da se poštuje ono sa čime svako u BiH raspolaže u skladu s ustavnim odredbama. Licemerno je kada vam kažu da se ponašate antidejtonski, a onda saopšte da je Dejton prevaziđen. Na nama je da gledamo šta možemo da uradimo za RS i kako da gradimo partnerske odnose sa svima u BiH, ako to žele. To je koncept koji ima RS.
Kako vidite najavu mogućeg ujedinjenja opozicije u BiH?
To je još jedan od neproduktivnih projekata koji su sponzorisani od strane međunarodne zajednice. Mislim da kod opozicije u RS stanuje ogromna naivnost. Ne vidim šta može biti dobit. Umesto da se bave stvarima koje su važne za RS, ne povređujući nikoga, oni su izabrali Sarajevo za prirodno stanište. Deo su svega što se definiše u Sarajevu, a odbijaju da budu deo onoga što se definiše u Banjaluci. Sami su sebe isključili iz nekih procesa, možda malo ohrabreni od drugih. Ujedinjena opozicija na nivou BiH ne nosi nikakvu snagu, jer je izborni sistem takav da u zbiru sve ostaje fragmentarno.
Mladen Kremenović/Politika
Pročitajte JOŠ:
