Miroslav Zdravković: Ekonomska kretanja u Crnoj Gori

Piše: Miroslav Zdravković

Zbog odluke da zabrani ulazak stanovnicima Srbije i Rusije u Crnu Goru tokom leta, odlazeći režim svesno izazvao ekonomsku katastrofu u Crnoj Gori i ona ima niz neslavnih rezultata.

Uprava za statistiku Crne Gore, sa docnjom od 10 dana, odlučila je da objavi Mjesečni statistički pregled (ovde, izveštaj Monstata ovde), iz koga se vidi nastavak svih negativnih tendencija u julu, ispoljenih u prethodnom periodu.

Zbog odluke da zabrani ulazak stanovnicima Srbije i Rusije u Crnu Goru tokom leta, odlazeći režim je svesno izazvao ekonomsku katastrofu u Crnoj Gori i ona ima niz neslavnih rezultata u evropskim poređenjima, najveći relativan pad: broja zaposlenih lica, prometa u maloprodaji, industrijske proizvodnje… Podaci za građevinarstvo, turizam i druge ekonomske aktivnosti biće uporedivi kada i Evrostat prikupi podatke za sve zemlje.

U julu je, umesto da se poveća, smanjen broj zaposlenih lica za 4.008, te je međugodišnji pad broja zaposlenih iznosio 41.011 lica i broj zaposlenih je najmanji od aprila 2016. Avgustovski podaci o broju zaposlenih dodatno će vratiti u prošlost ovaj pokazatelj, u 2012. ili u 2013 godinu.

Sve delatnosti imaju međugodišnji pad broja zaposlenih lica, ali je najveći broj posledica kraha turističke sezone jer je u uslugama smeštaja i ishrane broj zaposlenih prepolovljen i smanjen za 12,254 lica, u trgovini je smanjen za 7.785 lica i u administrativnim i pomoćnim uslugama za 6.462 lica.

Posmatrano po opštinama, Plav je još uvek bio, u julu, jedina opština sa međugodišnjim rastom broja zaposlenih, dok su najveći pad imali turistički centri: Budva (-35,2%), Ulcinj (-33%), Herceg Novi (-29%), Tivat (-29%), Kotor (-26,8%), Žabljak (-25,1%) i Bar (-21,4%).

Neto zarade su povećane za 2% i samo su Plužine i Tivat imale pad, te je pri smanjenju broja zaposlenih za 19,1% fond zarada smanjen za 17%.

Najveće smanjenje fonda zarada imali su: Budva (-34,8%), Tivat (-31,3%), Herceg Novi (-29,1%), Ulcinj (-28,1%) i Kotor (-26%).

Ukupan broj noćenja turista, u periodu januar-jul, iznosio je 389 hiljada i smanjen je za 84,2%, pri čemu je domaćih bilo 176 hiljada (-35,2%) a stranih 213 hiljada (-90,3%). Ovoliki pad broja noćenja, osim zaposlenosti, morao je da se odrazi i na manji promet u maloprodaji, i, posledično, manji robni uvoz.

Dok je promet za sedam meseci smanjen za 13,5% (sa 817 na 706 miliona evra), on je u julu smanjen gotovo za trećinu (sa 152,5 na 103,1 miliona evra).

Ni seljaci nisu prošli mnogo bolje od ugostitelja, jer je otkup poljoprivrednih proizvoda smanjen za 5,1%, u periodu januar-jul, i za 15,8% u julu.

Pri padu broja zaposlenih lica za 41.011, broj nezaposlenih lica povećan je samo za 7.791 (sa 34.576 na 42.367) zato što je smanjen broj aktivnih lica za 33.220 (sa 249,8 na 216,5 hiljada).

Depoziti stanovništva iznosili su 1.235 miliona evra i smanjeni su za 18 miliona, u odnosu na jul 2019, i za 81 od kraja 2019.

Izvor: Stanje stvari