Митрополит Амфилохије: Бог је једини свједок, док на суду има лажних свједока
1 min read
Бог наш је Бог отаца, најбољих свједока. А није свеједно ко свједочи на суду а има и лажних свједока, то је јуче казао Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у литругијској бесједи коју је служио на празник Светих отаца Првог васељенског сабора, у манастиру Светог Николе на Пелевом бријегу у Братоножићима.
Он је рекао да су и Маркс и Енгелс били лажни оци којима су пјевали „не вјерујем у небеса, но у Маркса и Енгелса“.
„Славили су и Лењина крволочнога, и Стаљина, и Мао Цетунга и Броза. Сви су они једно вријеме били оци. Сјећате се штафете, кад су је носили милиони. Броз је у то вријеме био бог и господ“, казао је Владика Амфилохије.
У литургијској бесједи након читања Јеванђеља, Владика је рекао да је од светих апостола до наших времена мало светих отаца који нијесу мученички пострадали.
Владика је подсјетио да су 1946. године из наших школа протјерани Бог и Свети Сава и да се још нијесу у њих вратили.
„А лажни оци, лажни научници и лажне науке су дошли на њихово мјесто“, казао је Митрополит Амфилохије.
Након причешћа вјерних, манастирски храм је три пута опходила Литија.
Потом је Владика Амфилохије одслужио помен на гробу братоножићког војводе Пеја Станојева и благосиљао славски колач.
Он је рекао да је Свети Николај био једна од најзначајнијих личности на Првом васељенском сабору.
„Свети Николај, како је био огњен, није могао да трпи Аријеве лажи, па му је опалио шамарчину. Свети оци га замало нијесу казнили и лишили чина због тога. Јер, вјера се не брани батинама, она се брани само истинском вјерношћу Христу Богу. И истинском љубављу се брани вјера. Међутим, једном од отаца јавио се Господ и саопштио му да Свети Николај то није урадио из мржње према Арију већ из ревности за име Божје“, казао је Владика Амфилохије.
Владика је Литургију служио у спомен преноса моштију Светог Николаја Мирликијског, празника који се слави 22. маја, али је због Митрополитовог учешћа у раду Светог архијерејског сабора СПЦ, прослава манастирске славе помјерена за 28. мај.
Извор: Митрополија
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
+Слава Теби Христе Боже, надо наша!
о Степинцу расправа неких дана……
његова Чиста католичка акција, окупљајући и водећи латински свет, постајући оквир и дајући модел функционисања код латина на свакодневном нивоу по свим практичним питањима живота, је друго име за живо биће те социјалне групе под окриљем Цркве папске-одатле крећу извођачи радова у свим облицима геноцида, а са учешћем и знањем свих друштвених слојева са својим социјалним функцијама, са јасном свешћу о томе у свакој латинској кући. Данас. То „ради“.
, а колико се међу Србима уопште зна о томе?
Срећнији пут би био, идући редом, истина-покајање-опрост-сећање и незаборав
Али,
латини имају формирану свест о некажњеном, а реално награђеном геноциду. Више пута. Католичење је константан и паралелан процес. Тренутно интезивно раде на тровању своје омладине и уместо истине сервирају мржњу погану и темеље за нови рат. Неће истину и покајање, да им опростимо и сећајући се свега, памтимо и никада не заборавимо.
Ћераћемо се, значи.
+ЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ, Јован Дучић
Стрељају и сад на свим пољима,
Поред свих пута стоје вешала;
Падају бољи све за бољима,
С тлом српским крв се српска смешала.
Кроз ноћ се редом цркве зажаре —
Свеци су с нама злочин поднели;
Свуд по путима слепи стражаре,
И очи су им други однели.
Свима су беле руке пребили,
Да их у небо не би дизали,
Свету реч српску свуд су требили,
Као хијене крв су лизали.
Свуд су са крстом војске ходиле,
Пратили с цркве звучни звонови;
И с молитвом су вођи водили —
Ora pro nobis хуче долови.
А осветник је жртву пратио!
За мучеником иду хероји!
Пут невиних је Бог позлатио:
Само се гробље мртвих преброји…
1943.
(„Американски Србобран“,
13. септембра 1943)
добронамерни, поручују
http://ruskline.ru/news_rl/2017/04/28/kogda_ischezayut_granicy_kompromissa_gotovy_li_pravoslavnye_opravdat_palachej_novomuchenikov/
https://stanjestvari.com/2017/05/27/tihomirov-nadbiskup-genocida/#more-38557
…“Православни Срби немају само огромне градове зверски убијених Срба под земљом, видимо да су то грандиозни градови живих душа на Небесима. Да се историја не би понављала, из ње се морају извлачити поуке. Срби морају поштовати своје умрле који су убијани само зато што су били православни хришћани. Но, то поштовање својих жртава мора да прати сазнање да смо ми православни хришћани, светлост свету и да је свакако боље бити на страни страдалих због Христа, него на страни убица хришћана. Ако то знамо, онда знамо и да нисмо сами и немоћни – уз нас је непобедива војска српских светитеља и мученика у Небеској Србији – уколико их се не одрекнемо…“
ИСТО је свугде где крену паписти …у Тарасу Буљби Николај Гогољ је описао исте душмане на браћу Русе, Малорусију, исти простор и исто оно што се данас дешава на Украјини…
+Посвящается тем, кто не забыл, что такое братство наше
https://www.youtube.com/watch?v=DRGgaawYRrk
Свака Ваша ријеч злата вриједи Високопреосвећени!!Поздрав за Српске Братоножиће!!!