Miša Petkov: „Ne damo svetinje“

NE DAMO SVETINJE

Kroz oblake mutne munja nebo para
Kao da se srde pa preteći tutnje
U mojoj se duši neki nemir stvara
A sumorne misli podpiruju slutnje.

Šta li se to zbiva s mojim rodom dole
Što je mesto rose sve prekrilo inje
Nevolje me njine pritiskaju, bole,
Zar smetaju nekom vekovne svetinje?

Pa i dosad behu pa baš zato boli
Na tom istom mestu od vremena davnih
I u njih je mogo svako da se moli
od običnih raba do vladara slavnih.

Sad je došlo evo neko vreme čudno
U kom politika sudbinu im kroji
Izbrisaće prošlost na žalost prinudno
Da manastir Ostrog više ne postoji.

Ipak neće moći jer njihovo nije
Da nam otmu ono što je nama sveto
Kazniće ih teško Sveti Vasilije
Jer uvek je bilo oteto.prokleto.

Autor Miša Petkov, udruženje pisaca “Poeta” Beograd