Miškin – neobični grad koji ima Muzej miševa jedinstven u svetu

Piše: Ostoja Vojinović

Grad Miškin (ruski: Mы́škin) prvi put se pominje u letopisima iz 15. veka. Prema legendi koja datira iz tog vremena na mestu grada Miškina bila je gusta šuma gde su u lov dolazili bogati ljudi.

Jedan ruski knez Fjodor Mstlisavski nakon jednog dolaska u lov prilegao je da se odmori. Odspavao je nekoliko sati, a probudio ga je miš koji je trzao po kneževom licu čime ga je spasao od smrtonosnog ugriza zmije otrovnice koja mu se približavala.Na taj način mu je mišić spasao život, da bi knez potom naredio da na tom mestu sagrade kapelu u ime svetaca Borisa i Gleba. Oko hrama je nikao gradić koji je dobio ime Miškin. Bilo je to 1523. godine.

Čitav grad kao da je satkan od ruskih predanja. Prvo što vas iznenadi kada se nađete u ovom gradu je priroda. Malen, sa svega 6.500 stanovnika, provincijski gradić smešten na obali Volge.Udaljen je oko 300 kilmetara severno od Moskve i na 100 kilometara od Jaroslavlja, i najmanji je grad u Jaroslavskoj oblasti, kao i jedan od najmanjih gradova u Rusiji.

Miškin je zadržao arhitektonske osobine svojstvene Rusiji 19.veka. Miškin privlači znatan broj turista koji obično dolaze na krstarenje rečnim brodovima, i svake godine poseti ga oko 170 hiljada turista. I to prvenstveno zbog jedinstvenog ‘’Mišjeg muzeja’’. To je jedini Muzej miša na svetu i vrlo je popularan, kako kod Rusa, tako i kod stranih turista. U drvenoj izbi koja je nekada pripadala trgovcima, danas živi 4.528 miševa: plišanih, porculanskih, voštanih, napravljenih od školjki pristiglih iz svih krajeva sveta – od Hong Konga, Nemačke, Italije, Kine. Svaki miš upisan je u debelu knjigu i muzej onima koji šalju figure miševa šalje pismo zahvalnosti i potvrdu sa žigom „Muzej miševa“.

Miš (ruski miška) je sveta životinja u tom gradiću. Sa jedne strane, to je veseli brend grada, na čijem grbu, još od 18. veka stoji miš. Kada je muzej otvoren u njemu se pokazuju predstave sa animatorima, koji su obučeni kao car i carica mišjeg carstva. Sa druge strane, muzej poseduje vrlo ozbiljnu informacionu komponentu, jer recimo u odeljku „Miš-heroj nauke“ možete čuti priču o doprinosu labaratorijskog miša procesu naučne spoznaje.

U muzeju postoji i mali zoološki vrt formiran uz pomoć Moskovskog zoološkog vrta u kojem se mogu videti razne vrste miševa kao što su voluharice, planinski, igličasti.U jednom delu muzeja predstavljena je ilustracija staroruskog načina života, nezamislivog bez stvari danas nama čudnih – kamenih i drvenih mlinova, drvenih preslica.Oko njih ne stoje ljudi, već miševi obučeni u etnografske nošnje.Ovde su kroz šalu i humor predstavljeni detalji ruskog seoskog života, sa radostima i nedaćama koje su ga pratile, kao što je na primer isparaćaj regruta u vojsku, gde u ćošku stoji „mišica—vojnik“ i njen suprug- regrut sa vrećom žita kako bi mu se našla na putu.

Mnoge države znaju za grad Miškin, odakle su svojevremeno proglasili „Miševi svih zemalja, ujedinite se u Miškinu!“ I od 1990. svi su pohrlili u ovaj maleni muzej.

Jedina znamenitost Miškina koja se može takmičiti sa „Muzejem miša“ je „Muzej valjenka“. Valjenke su ruske čizme koje se ovde proizvode duže od jednog veka i u gradu postoji spomenik valjenkama.

Postoji u gradu jedna poskočica u stihu: „Gradić naš je mali, ali ga zna cela Rusija, zbog valjenki i miševa“. Naravno, da grad nije poznat samo po valjenkama, ni po miševima, već i po ljudima koji žive u ovom gradu, koji su zaljubljeni u svoj grad, koji ga čuvaju, zajedno sa njegovom istorijom, i čija provincijska srdačnost i prostodušnost, dobrota i ljudskost i privlače turiste.

Maleni Miškin karakteriše kao još neke druge manje gradove na obali Volge da on predstavlja na neki način muzej pod otvorenim nebom. Ovde se održavaju desetine različitih izložbi, kao na primer izložba istorije ruskog domaćinstva, muzej valjenki (ruske obuća od valjane vune), dom zanata. Ponos Miškina – to je jedinstveni muzej u svetu muzej miševa i novi turistički kompleks „Palate Miškin’’.

U Miškinu postoji i muzej lana. Lan u ovom gradu ima posebno mesto, jer je laneno ulje „teklo“ rekom od 1861. godine. Mnogi turisti sa zadovoljstvom sa sobom ponesu iz Miškina malenu lutku od lana – lokalni suvenir. Takva lutkica, prema rečima meštana Miškina, čuva ognjište, a porodica će biti sita i neće znati za tugu i nevolje. Meštani grada Miškin nude turistima mnoštvo folklornih i zabavnih programa.

Održavaju razne festivale, jedan od interesantnijih je festival miševa sa degustacijom sira, ukusnih vina, dečjih bombona i medenjaka. Tokom leta kada bude najviše turista održava se i festival „Magija zanata“ a za vreme trajanja ovog festivala u Miškinu se okupljaju spretne zanatlije koji prave čudesne predmete od stakla i mnoge druge zanimljive predmete od različitih materijala starinskim tehnikama.

Stanovnici Miškina su kreativni u svemu.U ovom gradu svaka stara zgrada ima tablicu sa potrebnim informacijama.Pored mnoštva turističkih znamenitosti, grad je u potpunosti sačuvao staru rusku arhitekturu, ima tri pozorišta i deset muzeja među kojima je i muzej Petra Smirnova, utmeljivača čuvene marke votke.
Prilikom napuštanja ovog neobičnog i zanimljivog grada nikako se ne sme zaboraviti na suvenire. Podrazumeva se flaša votke „Smirnov“- selo Kajurovo pokraj Miškina je postojbina Petra Smirnova- tvorca čuvene votke Smirnovke, ‘’carske votke’’. A još treba kupiti i valjenke, koje su, kako se šale meštani, satkane od mišje vune. I novčanik sa malenim mišem unutra, koji, kako kažu, donosi vlasniku bogatstvo.