Мишковић: Доказао сам да је Тито прислушкиван из Ранковићевог стана

,,Одмах отиђи до маршала, јави се у Ужичку 15“, била је то наредба коју је у јулу 1966. савезни министар одбране генерал Иван Гошњак упутио Ивану Мишковићу Брку, начелнику Управе безбједности ЈНА. Под једном трешњом затекао је Јосипа Броза, Едварда Кардеља и Владимира Бакарића, а Тито је након поздрава рекао првим људима Словеније и Хрватске: „Ви останите ту, а ја и Мишковић идемо под другу трешњу.“

Тако, у књизи „Генерал из Премантуре“, почетак пада другог човека тадашње Југославије Александра Леке Ранковића описује Иван Мишковић Брк, моћни обавјештајац некадашање државе.

У разговору за „Новости“, генерал Мишковић, који данас живи повученим, пензионерским животом у близини Пуле, објашњава да у књизи открива шта се заправо догађало у Блајбургу, ко су били тајанствени, моћни људи, за које јавност никада није чула, шта је све радила Удба, због чега је Тито, грубо и одлучно, смјенио Ранковића, кога је окривио да га је прислушкивао.

Генерал Мишковић додаје и да припрема другу књигу, која ће изаћи до краја године.

–У њој ћу описати догађаје од 1966. године до пропасти Југославије, истиче саговорник Новости, додајући да се из његових биљежака ипак може склопити драматични мозаик рушења другог, највише позиционираног човјека бивше Југославије.

– Када је реч о Ранковићу, могу да кажем да се мање-више све открило. Политички дио се зна, а на онај најинтригантнији дио, да ли је прислушкивао Тита, покушао сам да дам одговор у својој књизи. Сигурно је само то да смо открили доказе који воде до Ранковића, а остало је неизвјесно да ли је он лично учествовао у прислушкивању Тита или су то радили његови сарадници, али уз Лекино одобрење, рекао је он.

Све је почело под трешњом у Ужичкој, објашњава генерал Мишковић. Разговор са Титом овако описује:

– Сјели смо под друго дрво, а Тито је био веома озбиљан, могло би се рећи неиспаван. Чим смо сјели, рекао је: „Знате, не морају сви знати све. Има ствари које треба радити у четири ока из два основна разлога, присјећа се генерал.

Тада је Тито рекао да жели директно од шефа војне безбједности да добија извјештаје и да му се реферише све што ће радити. Напоменуо је да је други разлог конспиративности то што кад се ,,превише брбља, тада многи муте воду“.

Тито: Озвучили су ме, не могу то да трпим

„Мене су озвучили, ја то не могу да трпим„, рекао је Тито и додао: „Одлучио сам да то истјерам до краја и да формирам техничку комисију којој ћете ви бити на челу„.

Мишковић је остао у чуду, јер ко је то могао Тита да озвучи. И он и његов брат Милан Мишковић, који ће у бившој држави постати савезни секретар за унутрашње послове, имали су много искуства када је ријеч о повјерљивим пословима, шпијунима, сумњивим особама које су из сијенке вукле потезе.

„Ко вас је озвучио?“, питао је Тита.

„Не знам, али мислим да су ови Ранковићеви. Формирајте комисију од људи из Македоније, Словеније и ваших.“ Мишковић је упитао: „Мислите из Хрватске?“ Тито је одговорио: „Не њих, засада. Комисију формирам ја, она је лично моја. Ви треба да истражујете цјелокупну ситуацију у мојој резиденцији и само мени одговарате. Ви ћете одмах да истражите и све ове око мене, заједно са мојим ађутантом Божовићем, шта они знају у вези са овим озвучењима и петљањима Удбе око моје куће. Напишите наредбу око формирања комисије, а ја ћу је потписати као врховни командант“.

Генерал Мишковић је напустио Ужичку улицу збуњен и изненађен, и већ истог дана је написао наредбу коју је Тито потписао. Остале су му у ушима Титове ријечи, да су у његовој спаваћој соби откривена два микрофона. „То су открили људи Стеве Крајачића који су јуче инкогнито дошли из Загреба. Док комисија ради, ви ћете бити смјештени у помоћној згради овде у Ужичкој, гдје ћете имати све, кувара и храну и не морате ићи вани„, рекао му је Тито.

Следећих мјесец дана Иван Мишковић се преселио крај Титове резиденције и започео истрагу.

– Оног трена када смо наишли на трагове озвучења, на неразјашњене техничке детаље који говоре о спајању и преспајању жица, постао сам дубоко увјерен да је кривица на страни Ранковића неоспорна – појашњава генерал.

Иван Мишковић у својим мемоарима тврди да, ипак, није сасвим сигуран да је у цијелу операцију прислушкивања Тита био укључен само Ранковић и да му је много тога „спаковано“, али да у цијелој афери није био ни недужан.

Доказили довели до Ранковића

Како се рад техничке комисије ближио крају, Тито је био све нервознији. Прекопана је цијела његова резиденција, прегледано стотине жица, а није пронађена документација која би ишта потврђивала. Једини документ пронађен је код нижег службеника, а радило се о другим вилама које су биле озвучене у то вријеме.

Уочи пленума на Брионима, гдје је требало да се расправља о „случају Ранковић“, Тито је био узбуђен, поготово због чињенице да потпуно јасних доказа о прислушкивању у његовој спаваћој соби нема. Али појавили су се други докази, па је установљено да је постојала директна линија од Титове резиденције до Ранковића.

На крају је установљено да су прислушкиване и виле Едварда Кардеља, Владимира Бакарића, Цвијетина Мијатовића, Пеке Дапчевића и Мијалка Тодоровића. А онда су на сто стављени и докази о прислушкивању који су водили до Ранковића.

Сам Ранковић је упорно тврдио да су му докази подметнути. Касније се појавио низ теорија, па и она да су рушењем Ранковића хтјели да сруше Тита.

– Кад је ријеч о Ранковићу као човјеку и његовом односу са Титом, он је био коректан. Кад је ријеч о Ранковићу и његовим сарадницима, они су га гурали да буде Титова опозиција. А кад је ријеч о прислушкивању, открио сам што сам открио, да се из Ранковићевог стана могао прислушкивати Тито у сваком моменту. Да ли је прислушкивао, то не знам. Тако сам и написао, закључио је Мишковић.

Прочитајте још:

МАНС: Тајност података крши Устав, хоће да прикривају пљачку и корупцију

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: