Zašto se sprema pljačka svetinja Mitropolije crnogorsko-primorske
1 min read
Dolazak pred Skupštinu
Piše: Stevan Zivlak
Koja je namera crnogorskih vlasti da zaokružujući već donesene rasističke zakone kriptokolonije koja se zove Republika Crna Gora, nakon donošenja Zakona o vjeroispovesti, krene u nasilno oduzimanje Svete imovine Mitropolije, donošenjem odluka u upravnom postupku bez prava žalbe i bez obaveštavanja zakonitog savesnog vlasnika?
Odgovor je krajnje jednostavan: novac.
Novac
U svim odlukama unutrašnje prirode kolonijalnih uprava rasparčanih delova bivše Jugoslavije se krije otvorena namera upravitelja tih kolonija za lično sopstveno bogaćenje i bogaćenje njihove kamarile.
Naime, početkom devedesetih je postignut konsenzus između izdajničkih struktura predvođenih Tuđmanom i Miloševićem, da se rasturi SFRJ, da se pretvori u spoljnom delovanju u niz kriptokolonija, a u unutrašnjem u kriptokoncentracione logore poluotvorenog tipa, da germanski narodi koji vladaju porobljenom EU, preko korporativnog kapitala izvlače sav višak vrednosti sa tih teritorija i kontrolišu celokupni kapital a da unutrašnja kvislinška administracija se finansira direktnom pljačkom sopstvenog stanovništva.
Pri tome, iskorišćen je kao najoptimalniji model koji je ušao u gene stanovništva kolonija na Balkanu, dahijsko-kabadahijski sistem Otomanskog carstva koji je opstajao na ovim prostorima vekovima.
Koncept nije zamišljen kao održiv sistem koji može da garantuje dugoročan opstanak naroda, već primećujemo nakon 30 godina da je sistem krenuo u samoraspadanje, po modelu koji je nastupio u porobljenoj Srbiji pred Prvi srpski ustanak.
Kvislinške vlasti su u sve većem problemu da finansiraju troškove svoje korumpirane vlasti, koji čak ugrožavaju profite međunarodnih korporacija koje su skriveni vlasnici tih kolonija.
Sjedinjene američke države su, radi zaštite anglosaksonskih interesa na ovim prostoru, koji su potisnuti zajedničkom nemačko ruskom politikom na Balkanu, pokrenule nedavno opsežnu akciju smanjenja ilegalnih tokova novca kvislinškim vlastima sa tržišta narkotika, naoružanja, kradenih umetnina , umetničkih dela, stilskog nameštaja, zlata, dijamanata i drugih dragocenosti, šverca migranata, prostitucije itd. Ko god letimično prati medije zna o čemu se radi.
Srpska pravoslavna crkva ima ogromnu imovinu
Došlo je do naglog smanjenja priliva gotovine i kvislinške vlasti su se našle u problemu kako da finansiraju ilegalne aktivnosti i svoje pristalice, koje su znatno podigle lični standard i troše velika sredstva na mesečnom nivou.
Iz osiromašene kolonije se sa sve većim troškovima izvlači preostali kapital, nema se više šta opljačkati te je na red došla Rimokatolička i Srpska pravoslavna crkva, koje imaju ogromnu imovinu na ovim prostorima na veoma atraktivnim lokacijama.
Namera crnogorskih vlasti je kristalno jednostavna: nakon donošenja zakona, ona će uknjižiti državu kao vlasnika jednostranom odlukom, koja će biti konačna i izvršna i te nepokretnosti će odmah ponuditi na tržištu zainteresovanim kupcima, a neke atraktivne objekte davati svojim najbližim saradnicima, po modelu kako je opljačkana društvena svojina.
Mitropolija će biti upućena na dugotrajan sudski postupak pred partijskim sudovima i eventualno kroz nekoliko decenija ostvariti pravo na simboličnu novčanu restituciju, mada je po odredbama zakona predviđena konfiskacija bez naknade. Iza ove procedure je stalo Veće Evrope a za ta rešenja su glasali i predstavnici Srbije i direktno su odgovorni pred Bogom za eventualne posledice.
Iz odredbi ovog zakona nisu izuzeta groblja, pravoslavna, katolička i islamska, ona ako se nalaze na atraktivnim lokacijama će biti uknjižena na državnu svojinu, biće im promenjena namena, proglašena za građevinsko zemljište, te nakon par meseci od dana usvajanja zakona, kosti crnogorskih predaka će biti preorane a na njihovo mesto izgrađeni hoteli, resorti, apartmani itd.
Ako neko misli da su to neosnovane slutnje, neka prošeta do Novog Sada, pa neka vidi sudbinu Srpskog pravoslavnog groblja koje su autonomaši prekopali i na njegovom mestu iza Uspenske crkve napravili Srpsko narodno pozorište koje je usput rečeno arhitektonsko ruglo, a sadašnje vlasti montažni parking pored . Preko puta nje, srušena je stara Jermenska pravoslavna crkva , ukras i svetinja starog Novog Sada i ponos i dika starih novosađana , napravljena je poslovna zgrada spoljnotrgovinske kompanije Interservis. To se dešavalo 70 tih kada je vladao socijalistički red i poredak.
Prošle godine u Novom Sadu na mestu čuvenog Jermenskog pravoslavnog groblja, na kostima mučenih Jermena je napravljena velika poslovna zgrada. Episkop bački Irinej koji stoluje u Novom Sadu, dve stotine metara od tog groblja, nije blagoizvoleo da pokuša zaštititi te mučeničke pravoslavne kosti pripadnika ponosnog jermenskog pravoslavnog naroda koji je genocidom otomanskih vlasti istrebljen sa svojih vekovnih staništa, preživeli su bratski primljeni među pravoslavnom novosadskom braćom. Uporedimo različito ponašanje našeg časnog episkopata u Crnoj Gori i pomolimo se Bogu za uspeh njihovog pregnuća, a ne zamerimo na ponašanje našeg novosadskog episkopa, težak je krst koji je izabrao da nosi.
Zbog totalne medijske blokade i činjenice da su svi slobodno misleći novosađani ili likvidirani, proterani ili podvrgnuti tridesetogodišnjoj torturi, ova činjenja su prošla nezapaženo, što će se desiti i stradalnoj pravoslavnoj Crnoj Gori, ako blagovremeno ne reaguje.
Groblja se uništavaju iz ritualnih okultnih satanističkih razloga, kao što je to učinjeno u pomenutim primerima. Uništava se Krst, pravoslavna molitva, spaljuju i uništavaju kosti pravoslavne, kida se nit sa duhom predaka, to je posebna tema, koju ostavljamo za drugu priliku.
O pretvaranju značajnih objekata i nepokretnosti u muzeje, hotele, restorane itd, nije potrebno ni pisati, to se podrazumeva, time će se baviti i mrcvariti Mitropoliju, niže rangirani predstavnici crnogorskog režima.
Venecijanska komisija i Veće Evrope kao njen osnivač su načinili civilizacijski zločin, nezabeležen u modernom evropskom pravu, da su mišljenjem te komisije dozvoljene masovne konfiskacije pokretnih stvari : ikona, relikvija, oltara, haranje riznica, moštiju itd, po modelu Pavelićeve NDH, koja je kroz skoro istovetne propise otela kompletnu pokretnu i nepokretnu imovinu Srpske pravoslavne crkve, poharali Patrijaršijski dvor u Sremskim Karlovcima , sve manastire i crkve, crkvene opštine itd, i na crkvenom zemljištu provele kolonizaciju ustaških porodica. Za očekivati je da će uskoro biti poharano sedište slavne Cetinjske mitropolije, da će se brižljivo čuvane njene riznice razvući, po modelu ustaških zverstava u Sremu za vreme Drugog svetskog rata.
Preko 50.000 članova ustaških porodica je naseljeno samo u Sremu većinom na crkvenoj imovini, a nakon Drugog svetskog rata ih je ostalo više od 30.000. , mnogi od njih su inkorporirani u novu vlast. U Slavoniji , Dalmaciji i drugim krajevima današnje Hrvatske, podaci su još drastičniji.
Moja skromna procena je da su pokretne stvari, i to one najvrednije, prve na udaru, pošto dugovanja na crnom tržištu kapitala su sve veća, a rokovi ističu za mnoge aktere ove nečasne rabote. Ovde uključujem i arhive i arhivsku građu, to je posebna oblast koju ostavljam za neku drugu priliku.
Na nelegalnom tržištu antikviteta, relikvija i umetničkih dela, arhivistike itsl, se mogu dostići neslućeni iznosi , koji mogu obezbediti nastavak kolonijalne uprave u Crnoj Gori za još deceniju, dve.
Ruka Jovana Krstitelja
Mitropolija crnogorsko primorska u svojim riznicama drži najsvetiju relikviju Hrišćanstva, možda i savremene Zapadne hrišćanske civilizacije a to je ruka Jovana Krstitelja, kojom je krstio Gospoda Isusa Hristosa.
Ta ruka ima neprocenjivu vrednost na crnom tržištu i brzina kojom se usvaja ovaj zakon, koji je inače nesporno protivustavan u Crnoj Gori, što ni vlasti ne poriču, govori možda o tome da je licitacija na crnom globalnom tržištu okončana, cena utvrđena i da je i datum transfera određen.
Svim akterima se žuri, u pitanju je šarolika ekipa, a bez srpskih vlasti, ta finansijska operacija se ne može okončati uspešno.
Što se tiče SPC, situacija je krajnje jednostavna, to je sazivanje SA Sabora, donošenje čvrstih odluka i internacionalizacija pitanja zaštite imovine, pre svega kod potpisnica Versajskog mirovnog sporazuma i vrhovnog pokrovitelja svetskog mirovnog poretka a to su Sjedinjene američke države. Oglašavanje SA Sinoda, kao nenadležnog organa znači, da je neformalno odlučeno da se ide pogrešnim putem čvrste kontrole Crkve od vladajuće partije, pošto bi njeno samostalno nastupanje brzo polomilo okove kojima su balkanski narodi okovani. O sopstvenom putu će Patrijarh srpski morati odlučiti ovih dana, njemu je možda i najteže.
Pomolimo se za uspeh pregnuća naših časnih episkopa, a Gospod će već naći načine da njihove aktivnosti budu uspešne.
Još važnije je pomoliti se za nesretnike, pripadnike našeg naroda koji provode voljno ili nevoljno ovakve aktivnosti protiv sopstvene vere, istorije i Crkve. Njima je mnogo teže nego nama, oni su prešli na tamnu stranu istorije.
Istina izbija na videlo, još malo pa ćemo doći do broja od 12.763 koliko je u januaru 1942. godine izneo u Mađarskom parlamentu poslanik grof Endre Bajči Žilinski kao broj dobijen iz mađarskih vojnih izvora tražeći zaustavljanje bezumnog zločina nad civilnim stanovništvom rečima „da na mađarski narod ne padne večita sramota da je zločinački narod“ zbog čega je glavom platio.
Tom broju se slobodno još može dodati broj od nekoliko stotina žrtava koliko je ubijeno od trenutka iznošenja broja u parlamentu od strane jednog časnog mađarskog parlamentarca do zaustavljanja monstruozne Racije i koliko je nepobrojanih Srba pobijeno po ulicama Novog Sada i dvorištima kuća koje su uzorne mađarske komšije prokazale kao srpske. Hlebarski sokak, današnja ulica Svetozara Markovića, je bio prekriven telima nasumice pobijenih prolaznika o čemu svedoče fotografije revnosnih vojnih fotografa zaduženih za skupljanje trofejnih fotosa svojim pretpostavljenima sa kojima će se oni hvalisati kao istinski rodoljubi kada se budu vratili u Peštu. Sve te žrtve su sahranjene noću na margini najstarijeg pravoslavnog groblja u Novom Sadu, Almaškom groblju, u masovnim grobnicama pored žrtava ulaska Mađarske Kraljevske vojske u Novi Sad 13 i 14. aprila 1941. godine kada su vojnici ubijali Novosađane po ulicama da bi svojim pretpostavljenim vojnim i civilnim gazdama predstavili da su Novi Sad osvojili u borbi.
Nažalost, masovnim grobnicama žrtava Mađarske Kraljevske vojske iz 1941. i 1942. godine, pridružile su se i masovne grobnice žrtava tzv. oslobodilaca iz 1945. godine kada su bez suđenja ubijani imućniji Novosađani srpske nacionalnosti da bi im se otela imovina. Sve te masovne grobnice su bile prepoznatljive po ulegnuću koje su napravile na površini zemlje obrasle travom i bile su pošteđene sve do 2003. godine KADA JE SKUPŠTINA GRADA NOVOG SADA PROMENOM REGULACIONOG PLANA USMERILA PRODUŽETAK PARTIZANSKE ULICE PREKO ALMAŠKOG GROBLJA I NAVEDENIH MASOVNIH GROBNICA. Osim novca, postoje i drugi razlozi, mnogo dublji i opasniji što vidimo na ovom primeru.
Hvala jos jednom na komentaru draga.moja sugradjanko.
Nadam se da cemo oboje doziveti bolje vreme i bolji grad u kome zivimo., a pomozimo koliko mozemo nasoj pravoslavnoj braci u crnoj gori.
Bog im pomogao
Stevan Zivlak
Za sve nas :
Ta znaju oni
Srbine brate nemoj iznemoći!
Ta znaju oni prava našeg moći;
Ta znaju oni ko po sramu luta,
A znaju ljude sa pravoga puta;
Ta znaju otrov iz svojih izvora,
I znaju da se to piti ne mora,
Ta znaju oni, znaju, dobro znaju —
A ti se drži dok i ne priznaju!
Ta znaju oni da mi nismo četa,
I da je nama domovina sveta;
Provide oni narodne nam grudi,
I znaju za čim svesna duša žudi;
I znaju da se rado trpi za rod,
I znaju da smo i kakav smo narod;
Ta znaju, znaju, dobro oni znaju —
A mi se drž,mo dok i ne priznaju!
Ta znaju oni šta je želja srećna;
Ta znaju da je pravda samo večna;
I znaju oni — u dobroj su školi —
Da jedna rana celo telo boli;
Ta znaju oni i uvide čisto
Da Srbin neće u samoubistvo;
Ta znaju oni, znaju, dobro znaju —
A mi se drž,mo dok i ne priznaju!
Ta znaju oni da smo tvrdi, smeli,
(A još bi malo varati se hteli),
A znaju da smo jednostavna duša,
I da se narod izdajica gnuša;
Ta znaju oni šta nam svima preti,
I strah već preza u njinoj pameti;
Ta znaju oni, znaju, dobro znaju —
A mi se drž,mo dok i ne priznaju!
Ta znaju oni među taštom trudu,
I znaju oni da je to zaludu.
Sećaju s, oni svojih prijatelja
Kad nas je stegla opšta kuga velja.
Ta znaju oni da đavo ne spava;
Da sloga samo nas i njih spasava;
Ta znaju oni, vrlo dobro znaju —
A mi se drž,mo dok i ne priznaju!
Ta znaju oni, braćo moja mila,
Gde propast zija — daleko nam bila!
Ta znaju oni gde je grob slobode,
Znaju i tebe, moj junački rode,
Čuli su, vid,li, kud se željom krećeš.
Da drukče ne znaš, ne možeš i nećeš,
Ta oni znaju, vrlo dobro znaju –
A mi se drž,mo dok i ne priznaju!
Jovan Jovanović Zmaj
SVAKO DOBRO, STEVANE !
Niti šestomesečni protest novosađana protiv skrnavljenja najstarijeg pravoslavnog Almaškog groblja sa više protestnih skupova i više blokada najprometnije raskrsnice u Novom Sadu, niti peticija građana Novog Sada sa više od 30.000 potpisa, niti dolazak ruskog i beloruskog konzula koji su tražili odgovor o sudbini 24 crvenoarmejca sahranjenih u pojedinačnim grobnim mestima 12 naspram 12 kao da su u stroju, nije zaustavilo Gradsku upravu Novog Sada pod upravom DS i LSV da u oktobru 2003. godine bagerima prekopa masovne grobnice i 54 pojedinačna grobna mesta od kojih je najsvežiji grob bio 2 godine star.
Zgroženi Novosađani su uskočili u iskopanu masovnu grobnicu da bi telima sprečili dalji vandalizam i skrnavljenje najstarijeg pravoslavnog groblja. Policija Novog Sada, na čijem je čelu bio Đorđe Ostojić, kasnije zamenik tužioca za organizovani kriminal sa sedištem u Novom Sadu, je tri dana držala zatočene građane u masovnoj grobnici u cilju iscrpljivanja protestanata, da bi trećeg dana bila prisiljena da siđe u grobnicu i na rukama iznese građane koji su telima branili najstarije pravoslavno groblje od nezakonitog preoravanja i skrnavljenja.
Građani imaju pravo da odbiju naređenje policije ako smatraju da nije u skladu sa zakonom, a policija ne sme da primeni fizičku prisilu, jer to predstavlja pasivan otpor građana. Uveče trećeg dana, 18.oktobra 2003.godine, jer danju nisu smeli, uhapšeni protestanti su odvedeni pred dežurnog prekršajnog sudiju gde je sudija Nada Gostojić spasila čast sudstvu oslobađajućom presudom za protestante sa Almaškog groblja. U ovoj nezakonitoj akciji hapšenja, u grobnici petoro zatočenih protestanata, učestvovalo je više od 100 (sto) policajaca koji su u širem okruženju sprečavali dolazak građana u pomoć zatočenim protestantima.
Vredno je istaći da je posle pokušaja zaplašivanja zatočenih protestanata dovoženjem metalnog kaveza na kamionu koji će dizalicom biti spušten u grobnicu i zajedno sa ubačenim protestantima podignut na kamion da se tako privedu u policijsku stanicu, zatim donošenjem ručnog bacača mreža na ulične protestante radi imobilizacije, ali za ovu svrhu radi izvlačenja protestanata mrežom iz grobnice, dovedena novosadska interventna jedinica odbila naređenje i saučesništvo u milenijumskom zločinu rizikujući radno mesto.
Đorđe Ostojić je bio primoran da dovede beogradsku interventnu jedinicu, koja nije znala gde, niti zbog čega su tu dovedeni i koja je poslušno izvršila zadatak; policajci su sišli u grobnicu i iz blata izvukli ležeće protestante i na rukama ih iznela iz grobnice. Da, bilo je blata do članaka, prethodno je bila provala oblaka tako da se voda sa viših delova Almaškog groblja u bujici slivala u grobnicu tako da je pretio potop grobnice da je potrajala provala oblaka.
Mesec dana kasnije, 13.novembra 2003. godine, kada su u jutarnjim satima započete „ekshumacije“ pojedinačnih grobnih mesta bez rešenja o ekshumaciji, protestanti su ponovo telima branili kosti svojih predaka, polegali su na grobna mesta i svojim telima branili nezakonito prekopavanje grobova. Opet je policiji dodeljena nečasna uloga da nezakonito i protivustavno pohapsi protestante da bi se izvršio zločin milenijuma.
Za razliku od prvog puta kada su protestanti bili zaklonjeni građevinskom ogradom i opkoljeni kordonom policije da niko ne bi mogao prići, ovog puta je na groblju bilo više građana, rodbine srodnika čije će grobove vandalski biti prekopani. Da bi ih zaplašili, policija se grubo ponašala prema ležećim protestantima vukući ih za noge preko grobova i korenja posečenog šiblja, da bi ih tek pred kolima kao vreću ubacila u maricu.
Sud je po drugi put oslobodio uhapšene protestante na noćnom suđenju. Na podnetu krivičnu prijavu zbog osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo terorizma,protiv Jožefa Kase, potpredsednika SRJ, Nenada Čanka, predsednika Pokrajinske skupštine, Đorđa Ostojića, načelnika policije, Borislava Novakovića, predsednika Skupštine grada koji se pune 4 godine lažno predstavljao kao gradonačelnik, Branislava Pomoriškog, predsednika Izvršnog odbora Skupštine grada, Jelene Jevtić, direktorke pogrebnog JKP Lisje i drugih čankolizaca.
Postovana Branka,
Hvala na dragocenim podacima kojima ste doprineli mom tekstu.
Zelim vam puno srece i zdravlja
Stevan Zivlak
Zije@, u pravu ste… Autor teksta, Stevan Zivlak, izvodi pogrešan zaključak konstatujući da je primarni motiv diktatoru Đukanoviću u ovom antihrišćanskom projektu novac… Nesporno je da Đukanović i družina nijesu alergični na euriće, ali ovdje je riječ o projektu kojim se želi napraviti otklon od srpstva i pravoslavlja kao jedine brane za stvarenje novog „čovjeka“ u Novoj Crnoj Gori – homomontenigersa ili homodukljanikusa, koji neće imati ama baš nikakve veza sa iskonskim Crnogorcima tj. crnogorskim Srbima…
Slazem se u potpunosti, o tome sam pisao u prethodnom clanku u borbi za veru.
Mozda najopasniji rezultat ce biti samoukidanje nezavisnosti, kroz krsenje Versajskih sporazuma, sto je direktan interes porazenih drzava u Prvom svetskom ratu.
Hvala sto ste procitali clanak.
Pozdrav
S.Zivlak
Postovani Brakocevicu,
Hvala sto ste procitali moj clanak.
Slazem se sa vama, ali sam zeleo da upozorim citaocr na ovaj aspekt.
Pozdrav i srecno
Stevan Zivlak
Zato što je DRPS dobio naredbu da se svi pocrnogorče. Iz Europe. I dali su im dosta para..
Slazem se u potpunosti, o tome sam pisao u prethodnom clanku u borbi za veru.
Mozda najopasniji rezultat ce biti samoukidanje nezavisnosti, kroz krsenje Versajskih sporazuma, sto je direktan interes porazenih drzava u Prvom svetskom ratu.
Hvala sto ste procitali clanak.
Pozdrav
S.Zivlak