Mitropolit Antonije, šef diplomatije ruske crkve: Ne mari za sankcije, u Srbiji kao kod kuće

Dve sestrinske crkve vezuju najtopliji odnosi, ocenio je nedavno u Beogradu mitropolit volokolamski Antonije (Sevrjuk), šef Odeljenja za spoljne crkvene veze Ruske pravoslavne crkve govoreći o odnosima Srpske i Ruske pravoslavne crkve.

Visoki crkveni zvaničnik RPC u Beograd je doputovao 15. novembra na obeležavanje stogodišnjice od osnivanja Hrama Svete Trojice Podvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu. Osim sastanka sa patrijarhom srpskim Porfirijem, mitropolit Antonije sastao se i sa državnim vrhom Srbije i Republike Srpske: predsednicima Aleksandrom Vučićem i Miloradom Dodikom.

Po funkciji koju obavlja u Moskovskoj patrijaršiji, mitropolit volokolamski je, laički rečeno, šef diplomatije Ruske pravoslavne crkve i nezvanično desna ruka patrijarha moskovskog i sve Rusije. Radi se, svakako, o jednoj od najviših pozicija u Ruskoj pravoslavnoj crkvi.

Mitropolit Antonije na čelo Odeljenja za spoljne crkvene veze došao je u junu 2022. i na tom mestu je zamenio mitropolita Ilariona (Alfejeva) koji je 13 godina obavljao ovu dužnost.

Kako se može videti u njegovoj zvaničnoj biografiji na sajtu Odeljenja za spoljne crkvene veze, mitropolit Antonije dugogodišnji je saradnik patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila.

Od oktobra 2007. obavljao je dužnost pomoćnika predsedavajućeg Odeljenja za spoljne crkvene veze mitropolita smolenskog i kalinjingradskog Kirila (danas ruskog patrijarha), a u februaru 2009, kada je mitropolit Kiril došao na čelo Ruske pravoslavne crkve, bio je njegov lični sekretar.

Za „šefa diplomatije“ RPC odabran je sa mesta mitropolita korsunskog, a u to vreme obavljao je i dužnost egzarha Zapadne Evrope i šefa Odeljenja Moskovske patrijaršije za zagranične eparhije.

Po prirodi funkcije koju obavlja, mitropolit Antonije, čini se, više je na putu nego u Moskvi, a samo dva dana pre dolaska u Beograd, bio je u poseti Jerusalimu gde se sastao sa patrijarhom jerusalimskim Teofilom Trećim. U martu prošle godine, sastao se sa poglavarom Rimokatoličke crkve papom Franciskom u Rimu kada su razmenili vaskršnje pozdrave i čestitke, a godinu dana pre toga, u septembru 2022. predvodio je rusku delegaciju na zasedanju Svetskog saveta crkava.

U januaru 2023. govorio je pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija o teškom položaju Ukrajinske pravoslavne crkve u Ukrajini, njenom progonu, upadima ukrajinskih bezbednosnih službi u crkve i manastire pod lažnim optužbama, otimanju hramova i progonu sveštenika i vernika.

Takođe, ovo nije njegova prva poseta Srbiji. Boravio je u našoj zemlji u novembru 2022. kada je sa patrijarhom Porfirijem osveštao krstove za kupole i mozaik iznad ulaza u hram Svete Trojice pri Podvorju Moskovske patrijaršije u Beogradu. Eparhiju sremsku, fruškogorske manastire i čuvenu Karlovačku bogosloviju obilazio je u martu 2023.

„Iako se moja otadžbina nalazi stotinama kilometara daleko odavde, ovde se osećam kao kod kuće. Osećaj je takav zahvaljujući vašim dobrim srcima, ali pre svega zato što nas objedinjuje jedinstvena pravoslavna vera, a između naših naroda i Crkava postoje posebni istorijski dobri odnosi“, rekao je tada mitropolit Antonije.

Fruškogorske monahe i monahinje zamolio je da se mole za Rusiju i rusku crkvu.

„A mi se uvek molimo za Srbiju i za njen bratski narod“, dodao je ruski velikodostojnik.

U jednom od prvih intervjua po dolasku na mesto šefa Odeljenja za spoljne crkvene veze govorio je o tome da je crkveno jedinstvo ozbiljno ugroženo.

„Pokušavaju da nam nametnu novi poredak postojanja crkve, rušeći prethodni po kome je crkva živela vekovima. Pokušavaju da nam nametnu eklisiologiju koja je tuđa pravoslavlju. Danas živimo u veoma teškim geopolitičkim uslovima koji nas, možda, ne dotiču direktno, ali pošto je crkva sastavni deo društva, naravno da se oni tiču i nas na ovaj ili onaj način“, rekao je tada mitropolit Antonije.

Iste 2022. godine, samo u oktobru govoreći za televiziju „Rusija 24“ istakao je da je uveren da ne postoji pretnja od međunarodne izolacije Ruske pravoslavne crkve, osvrćući se na pokušaje nekih neprijateljskih zemalja da ograniče delovanje ruske crkve u inostranstvu.

Spremnost RPC da skrene pažnju na progon crkve u Ukrajini ponovio je i ove godine u intervjuu o Vaskrsu za RIA Novosti. Pominjući da nisu sve pravoslavne crkve prihvatile „diktat“ Fanara niti priznale raskolničku organizaciju „Pravoslavnu crkvu Ukrajine“, kojoj je vaseljenski patrijarh dao Tomos o autokefalnosti, kao primer naveo je Srpsku pravoslavnu crkvu.

„Nedavno je u Moskvi boravio Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije. On je na čelu Srpske pravoslavne crkve, koja ima nezavisna mišljenja o mnogim pitanjima koja se tiču današnjeg pravoslavnog sveta. Tokom bratskog razgovora sa Njegovom svetošću patrijarhom Kirilom, otkriveno je potpuno jednodušje po ključnim pitanjima međupravoslavnih odnosa“, izjavio je ruski velikodostojnik.

U ovom razgovoru, osvrnuo se i na činjenicu da mu je Ukrajina uvela sankcije.

„Kada sam pročitao odgovarajući ukaz Zelenskog, čak sam pomislio da je to neka šala. Konkretno, sankcije podrazumevaju zaplenu bankovnih računa u Ukrajini, što nikada nisam imao. Među onima protiv kojih je Zelenski uveo sankcije ima mnogo dostojnih i poštovanih ljudi, sa zadovoljstvom sam među njima. I uopšte, ovu odluku smatram znakom visokog uvažavanja za rad Odeljenja za spoljne crkvene veze“, istakao je tada mitropolit volokolamski Antonije.

(RT Balkan)