Митрополит
1 min read
Парох барски протојереј Јован Пламенац
Небо и поднебесје
И Србија и Црна Гора под управом су вазалних режима који, очито, нијесу у стању ни да успоставе суверенитет над цјелокупним територијама држава којима управљају. И режим у Србији и режим у Црној Гори слуге су истог господара, америчког и европског злотвора српског народа.
У овом свијету лажи, која је зацарила кроз форму демократије, и Србија и Црна Гора независне су државе. Њихова независност је форма која је по суштини – ропство.
Данашњи политички и војни статус Србије подсјећа на онај накој пада Српске деспотовине под династијом Бранковића у турско ропство 1459. године, а Црне Горе након њеног пада под династијом Црнојевића такође у турско ропство 1496. године.
И Србија и Црна Гора су у политичком ропству Запада који као свеоружје користи материјалистичке идеологије којим их уводи и у духовно ропство, а у војном ропству су НАТО-а.
Србија се као нешто прњаца, купује авионе од Русије, њен предсједник је, како маркентишки пласирају његови фановски медији, на актуелном Мундијалу навијао за Русију када је играла против Хрватске, али чињенице су рјечите: 2005. године Влада Србије потписала је споразум који обезбјеђује слободан транзит НАТО војске кроз Србију до Косова; 2006. године увела је Србију у Партнерство за мир и отворила Канцеларију НАТО у Министарству одбране(!); 2009. године започет је, а 2015. усвојен Акциони план индивидуалног партнерства (IPAP); такође 2015. године Скупштина Србије ратификовала је SOFA споразум са НАТО, који обезбјеђује „специјални статус“ НАТО војника на територији „војно неутралне“ Србије, и ставља им на располагање војну инфраструктуру ове формално државе(!).
Црна Гора је то што је у Србији на њеном прагу малих врата завршила 2017. године, самоузношењем на стуб срама 46 посланика њене Скупштине. Ова посланичка машкарада била је само манифестација практичне демократије, док је демос (народ), без права да одлучи о својој судбини, остао унеређен по глави. Тако је Црна Гора, славодобитно за њен квислиншки режим, постала 29. чланица НАТО-а.
Из позиције оног који воли своју земљу, патриоте, који воли своју породицу, своје рођаке, своје пријатеље, свој народ, и друге народе, који воли људе, који има у себи љубави, Србија и Црна Гора данас, зајахане режимима које им је инсталирао богоборни Запад, у безнађу су. На власти су режими који нијесу његови (иако је, можда, по свом незнању или млохавости, и сам томе допринио својим гласом, учествујући у фарси званој демократија), велики дио опозиционих партија обитава у истом врједносном систему у којем обитавају режими, као Изногуд прежећи да постану калифи умјесто калифа. Црквена власт у Србији под великим је притиском режима.
Из тог мрака у којем је данас српски народ израња један човјек, старац од 80 љета – Митрополит (треба ли му рећи име да би се знало о коме је ријеч?).
Као највећи ауторитет патриотског српског народа, Србина који воли своју Отаџбину и своју вјеру, још од кад су албанизовани Арнаути (према Цвијићу), погурани интересима Запада и потпомогнути НАТО бомбама, 1999. године истјерали Србе са Косова и Метохије, па и од раније, од када су албанизовани Арнаути 1981. године запалили конак Пећке патријаршије, он постојано стоји на овом „Грдном судилишту“, на којем „Содом“ вјековима „пуши“, штитећи га крстом и молитвом, и откад је завладичен наткриљући га својим омофором, стапајући себе са Косовским завјетом, сам узрастајући у косовски мит.
Он је данас Косовац Јован, бранилац Косова који чврсто стоји на „Крајеугаоном камену“, символ одбране Косова, и као такав со на рани режиму у Београду који се о јаду забави како да убиједи народ у Србији да је за њега добро да се одрекне Косова.
Као да је његовој старости мало бреме одбрана Косова, сада му се, „на утреш“, додала одбрана дијела територије Црне Горе. Проблем је веома сличан оном на Косову: непријатељ је исти (Запад), противник је или исти (албанизовани Арнаути) или сличан као јаје јајету (режим у Подгорици спрам режима у Београду). Видјело се то и раније, али у недјељу 8. јула експлицитно се показало да подгоричка режимска власт, de facto, нема контролу над цјелокупном територијом међународно признате државе Црне Горе. Показало се да се у Албанији говори о „Великој Албанији“, а да она реално заживљава осим у великом дијелу Македоније (или како се сада већ зове) и на Косову и на дијелу територије Црне Горе.
Митрополита је, видјели смо, запало да својим омофором штити и тај дио Црне Горе којег издајнички режим у Подгорици контролише само de jure, само формално. Јуришници „Велике Албаније“, који су прије неколико година, без икакве реакције режима на њихов чин, испред цркве Свете Тројице на Румији барјачили заставама државе Албаније и „Велике Албаније“ и организовали камп са војничким вјежбама, осилили су толико да за долазак на територију општине Улцињ траже дозволу ове Општине. То су тражили сада Митрополиту, то су тражили и прије двије године мени, археологу Младену Загарчанину, моме сину Крсту у његовом куму Владу, када су покушали да нас спријече да се испењемо на брдо Владимир (древни Облик, из житија светог Јована Владимира), које је поред насеља Владимир, када су нам говорили: „Што ћете ви овдје, ово је Албанија“.
Ови људи су индоктринирани идејом „Велике Албаније“ и мисле да покушајем да спријече Митрополита да дође у цркву која је на територији коју они већ доживљавају као дио своје велике државе „Богу службу приносе“, да је то патриотски чин. Велика већина албанског живља у Црној Гори није уз њих, не требају им сукоби, они су добри сусједи са иновјернима.
Издајнички режим у Подгорици, умјесто да будућност Црне Горе гради на тој већини албанског народа у Црној Гори, покрива се ушима пред милитантним интересом својих газда монструма, као и онда када су уступили дио територије Црне Горе НАТО творевини Косово и када су на Косово послали контигент својих војника. Једнојајчани близанац подгоричком режиму, режим у Београду, иако је по Резолуцији 1244 Савјета безбједности Уједињених нација и по Уставу Србије Косово територија Србије, на ова насртања подгоричког режима на територију Србије реагује крајње немушто, тек толико „народа ради“.
Очито је да издајнички режими у Подгорици и Београду не само да неће ништа учинити да заштите дјелове територија држава којима управљају а које су нападнуте формирањем „Велике Албаније“, него ће све учинити, игноришући уставе, а користећи своје партијске инфраструктуре и поданичке медије, да удовоље својим газдама са Запада. Тим прије, бреме на Митрополитовим плећима расте. Али, ни Митрополит не може сам. Зато је неопходно да патриоте и у Србији и у Црној гори изађу из кафана и са фејсбука и да се саморганизују у одупирању издаји режимâ у Београду и Подгорици. То је једини начин да овај народ сачува образ. А и да се сачува територијална цјеловитост како Србије тако и Црне Горе.
На Митрополитових 80 љета је и још једно бреме, које ће му бити најтеже да изнесе: притисак на људе из његовог окружења, на његове сараднике, на људе којима вјерује, који утичу на његове политичке и животне ставове. Тај притисак не врши само тајна полиција, „удба“. Да би „удбином“ притиску неко подлегао, мора бити несој. Овај притисак данас се, далеко успјешније, врши на изузетно софистицирани начин, кроз „мрежни рат“. Ратници „мрежног рата“ нијесу ни свјесни да су то и, као и „Великоалбанци“, мисле да раде добро дјело.
Али, свака сила до вијека. У Богу је истина и правда. Митрополит је са Богом, и то нас охрабрује да је и Бог са њим.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Oce Plamenac, obacao sam Djikanu da se na licnm planu vise necu prepirati sa Vama.
Iak samo cu par stvari da napisem.
1. https://www.youtube.com/watch?v=blS82PbRhbQ&t=1257s
Ovo je snimak sa mitinga 1988 godine a u tom snimku sam posle minuta 19 i 30 sekundi.
Ovaj snimak se u oktobru mjescu 1988 godine non stop pokazivao na televiziji a tog mjeseca skoro da nije bilo ni jednih vijesti na radiju, gdje nisam bio ispljuvan.
Takodje nije bilo novina koje nisu svasta pisale o meni. To je bilo u oktobru 1988 godine i nije bilo covjeka u Srbiji i Crnoj Gori, koji nije znao za ovaj govor koji sam odrzao.
Vise godina posle mitinga, desavalo mi se da sretnem nepoznate ljude iz bivse Jugoslavije, koji su mi govorili da se sjecaju ovog govora.
2. Dakle, citava Jugoslavija je znala za ovo a uzgred receno casopis udba je tada, kroz pero Zorana Markovica, napisao najuzasniji moguci clanak o meni i to na pune cetiri stranice. To je bio jedini momenat u mom zivotu u kojem sam, da sam ikako mogao, htio izvrsiti samoubistvo.
3. I pored svega ovoga, Vi niste uopste culi nista o tome, nego tek 30 godina kasnije, istrazujuci po googlu saznajete nesto vise o meni.
4. Samo par nedelja posle mog hapsenja, Vi licno prenosite izjave „ocevidaca“ koje takodje negativno pisu o meni a tih dana sam lezao u zatvoru (u samici punih 70 dana), ali perfektno i vise nego perfektno obavijestena i neudbaska „Duga“ o tome nista nije znala, iako je tom casopisu bilo poslato nekoliko pisama ú kojima se oni o svemu veoma detaljno obavestavaju.
5. Takodje, samo tri mjeseca kasnije, povodom januaraskih mitinga,Vi pisete clanak i u tom clanku pisete „Cejovici vise nisu mogli na miting i nije bilo vise fasista“. Izvinite, ovako je otprilike bilo, pravi citat sam poslao u mojim ranijim clancima, ako insistirate, mogu uzeti orginal pa postaviti, ili cak i skenirati da bude uvjerljivije.
6. I pored svega ovoga Vi kazete „nikada nisam cuo za Cejovica“ i ja Vam vjerujem.
Vi ste pravoslavni svestenik a pravoslavni svestenik ne smije da laze i 100% sam siguran da Vi uopste ne lazete. Vjerovatno zbog stresa ili mnogobrojnih obaveza, zaboravili ste na mene i na ono sto ste pisali o meni, jer za Boga miloga, ko ce se sjetiti svakog covjeka o kojem ste pisali.
7. Sto se casopisa „Duge“ tice, moguce je da gospodin Bogavac nije bio udbas, nemam razloga da Vam ne vjerujem, ali izvinite, casopis „Duga“ nije bio samo gospodin Bogavac.
Ja sam duboko ubijedjen, da su udbaski uticaj u tom casopisu bio veoma jak.
To sam iskusio na sopstevenoj kozi a jednog od bivsih urednika tog casopisa i licno poznajem, cak smo jedno vrijeme bili veoma i bliski, pa sam cuo mnogo veoma interesantnih stvari o casopisu „Duga“.
8. Opet piste da se cudite, kako zbog stida nisam uopste prestao da pisem. To stoga jer me je u jednoj diskusiji neki covjek, koji je navodno bivsi udbas, napao da sam njihov. Ako Vi pisete da treba zbog toga da se stidim, to znaci da Vi vjerujete da je to sto je taj covjek pisao istina a ja sam milion posto sigurean, da Vi, postovani oce Plamenac, bolje od bilo koga ovdje znate da to nije istina. Vi imate toliko poznanstava i veza, pa ni malo ne sumnjam da Vi veoma dobro znate istinu o meni, cak i pored toga, sto ste eto, tek nedavno saznaste da postojim.
9. Dakle, Vi ste castan i posten covjek, covjek koji nikada ne laze i uz to ste pravoslavni svestenik.
Meni je neobicno zadovoljstvo da uopste komunicirate sa mnom, malim i bijednim, nepoznatim covjekom i jos da trosite svoju dragocenu energiju i vrijeme, uceci me osnovama pravoslavne vjere.
Blagodarim dragi oce, i oprostite meni gresnome.
И због овога сам невољно ушао у авантуру одговарања на коментаре на моје текстове на Порталу Ин4С. Мој велики проблем је вријеме и због тога не могу редовно да пратим што ко пише у овим коментарима и да се сам укључујем. И тако се ствара лош утисак.
Чејовић ме поново прозива због неког мог текста у „Дуги“ у вријеме црногорске АБ револуције. Товари ми у гријех неку изјаву о њему да л’ Аћима Вишњића, да л’ покојног Божидара Филиповића, ни он се не сјећа, коју сам унио у тај текст. Као да је нечија изјава коју новинар наведе његова тврдња, и као да новинар може (и треба) да провјери истинитост сваке изјаве коју користи. Такође ме оптужује што нијесам писао у „Дуги“ о његовом страдању у то вријеме. Ја се не сјећам њега и појма нијесам имао да постоји док није поче буквално да млати у овим коментарима да је „Дуга“ била удбашка новина и да сам ја Удбаш. (Очито, у то вријеме сам знао за њега, али да бих запамтио сваки лик који сам у животу сусрео, овако или онако, требало би да ми глава буде барем као бадањ.) Недавно сам укуцао његово име на Гуглу.
Онако бурно на његово поновно појављивање у коментарима на моје текстове нијесам реаговао зато што мене напада. Навикао сам у ових 40 година колико дуго сам новинар да ми импутирају и оно чега ни у машти и задњим примислима немам. То ми се догађа и у Цркви, па и сада.
„Дугу“ у вријеме њене највеће славе, уређивао је покојни Зоран Богавац. Он није био главни и одговорни уредник „Дуге“, али он ју је уређивао. Да би новина била удбашка, неопходно је да Удбаш буде првенствено онај ко је уређује.
Стриц Зорана Богавца је народни херој, отац првоборац, био је директор Жељезнице Југославије. Имао је сјајну прилику да високо догура код комунистичких власти. За то је била неопходна и сарадња са Удбом. Али, Зоран је узрастао у дивног националисту, истинског Србина. Његов живот био је дубоки унутрашњи отпор тековинама комунистичке револуције. Као одличан студент, догурао је до апсолвента на Медицинском факултету и онда га је – напустио. Свим својим бићем предао се новинарству.
Захваљујући изванредном памћењу и бриљантној логици, иако није имао, нити је могао имати, ни дана љекарске праксе, до краја живота остао је сјајан дијагностичар.
Напустивши медицину, постао је изванредан и уредник и новинар (то је ријетка комбинација), један од најбољих у српском роду уопште. Уређивао је многе новине у Београду, безмало никада као главни уредник. Али, он је те новине и осмишљавао и правио, од броја до броја. Он никада није био „човјек од повјерења“ да би био главни и одговорни уредник. Он је увијек био мајстор новинарске професије. И зато су га ангажовали, зато што је знао да направи новину боље од других.
Неке од новина које је уређивао гушили су брзо, као „ДЕМ“ и „Ратне новине“, својеврсне прозоре кроз које је било могуће видјети пуно истине. Друге су мрцварили, поред осталих и „Дугу“.
На крају, на мој позив, на моју ријеч, дошао је у Црну Гору. Подугу гњаважа у припреми дневне новине „Глас Црногорца“ за само мјесец дана претворио је у иновацију новинарске професије. „Глас Црногорца“ није имао инфраструктуру, није имао новца да заживи као класична дневна новина. Зоран је, довијајући се, упрегнивши сав свој уреднички потенцијал, уради нешто што у новинарству није виђено ни прије ни послије: дневну новину је правио као ревијалну. Истовремено, сабирао је сараднике користећи ранија познанства и младе људе ту, у локалу, убрзано је градио у новинаре.
Са „Гласом Црногорца“ прошао је као и са „Дугом“. Његов рад, сјајно прихваћен код читалаца, људи из мрака су гушили. А он је живио тешко, све вријеме у егзистенцијалној борби.
Тако нити су, нити живе Удбаши, Чејовићу. Тако живим и ја данас.
Са Зораном Богавцем живио сам у професионалном, и надасве духовном јединству, још од „Репортера“. Он је био моја професионална икона. То што сам стекао у новинарској професији, углавном, стекао сам пратећи њега. Па и у „Дуги“.
Наше пријатељство крунисао је тако што ме је позвао да му будем кум на крштењу. Крстио га је архимандрит Григорије у манастиру Светог Николе у Брчелима, у Црмници. Док је био у Црној Гори, живио је у Вирпазару. Ту сам и ја живио. Могао је да живи у Подгорици, наравно, али није.
Живот је прежвакавао из дубине свог бића. Није био „паљевина“. Зато се и крстио када више није био у младости. Знао је и да пости. Из Београда је дошла Оливера, његова жена, такође угледан новинар, и архимандрит Григорије их је вјенчао. Кумови су им били моји отац и мајка. Ја сам тек био обукао мантију.
Велики је Зоран Богавац. Велико је дјело његово. И онда се појављује неки Чејовић који почне да млатиња: „Дуга“ је била удбашка новина.
Удба када нема други начин да вас елиминише, шири причу да сте Удбаш. То се мени и данас догађа, па и у мом селу, у Бољевићима. Када ми то пренесу, кажем им: Видите ко вам је то рекао, па нека вам каже ко је њему рекао…, и знате докле ћете стићи – до удбиних пропагатора. Покушали су да ме поломе у медијима, преко Тужилаштва, преко Омбудсмана и сваки пут поломили су зубе. Преостало им је још или да ме физички ликвидирају или да ме прогласе Удбашем (ма колико то било нелогично). Очито, процијенили су да им је ово друго на мању штету. Барем засад!
А Ви, Чејовићу, видите гдје сте. У коментарима на неки од мојих претходних текстова баш сте се били раскрештали: Удба, Удба. У коменатирама на Ваше коментаре, видио сам, добили сте што сте тражили. Зато сам мислио да нећете имати образа да се више јавите након неког мог текста, па и на Ин4С уопште.
Не мрзим Вас, не дај Боже. Само нијесам могао да поднесем да проглашавајући „Дугу“ удбашком новином сарадњу са Удбом импутирате и њеном уреднику из тог доба Зорану Богавцу. А, већ сам Вам рекао, како млатите о „Дуги“ тако млатите и о Цркви. Вишак времена који, очигледно, имате можете да искористите на добре начине. Видим да се декларишете као Србин. Немојте да Вас подсјећам на ону причу сада Светог Авве Јустина Поповића о томе ко је Србин.
Своје биће Србина комплетираћете ако будете чували писмо на којем је Србин опстао кроз вјекове под разним окупацијама и, надасве, живјећи као православни хришћанин: идите редовно на Литургију, постите постове како је Црква прописала, читајте књиге светих отаца и, свакодневно, непрекидно му се враћајући, Свето писмо Новог завјета, молите се Богу да Вам отвори духовне очи да сагледате животне промашаје, своја сагрјешења, и онда пођите свештенику и исповиједите се. Не допустите му да Вас „искулира“ (ако то покуша, што није рјеткост), да Ваша исповијест буде само форма. Потрудите се да из своје душе, ако их у њој има, истиснете завист, било које врсте злобу, гордост, самољубље… Будите одговорни према Богу и слободно приступајте причасној чаши. Онда ћете бити Србин у пуноћи свога бића.
Браћо Срби из ЦГ, веома ме је ражалостило када сам гледао како онај Арнаутин дрско и са крајњим непоштовањем разговара са нашим Митрополотом.
Мислим да је и Амфилохијева грешка што је пристао на тај начин разговора и помирљив тон са тим Арнаутом јер је то типичан пример непознавања тог народа!
Арнаути то цене као слабост и моментално се соколе на још дрскије подухвате.
Не станете том злу на реп док још држите узде у рукама надајте се тек сваком злу од њих.
… Tako, ali nikako,Vukmane!
Čejović si ti.
… Još ti i hvala, e si me ispoštovao.
Djikane, evo ja prekidam svaku svadju i prestajem da ucestvujem u bilo kakvom licnom prepucavanju.
Ocu Plamencu svako dobro od Gospoda.
… Ne znam zašto, ali meni se učinjelo da bih mogao skromno i prijateljski da Vas obojicu, i tebe Vukmane, i Vas oče Jovane, pozovem i zamolim da prekinete ovo ničemu nadgornjavanje!
Ničemu na korist nama Srbima.
Zaradovaće ova vaša polemika, i ovdje na ovom portalu – silesiju žbira i preumljenih bivših Srba. Nesrećnika koji su sebe na najveću štetu. Ne dajte im maha!
I inače, mene nijeste ubjedili da ste, a jedan, a drugi, nekoć bili saradnici UDBE! ( Nekog drugog možda i jeste … Čemu!?) Još se ja za malo i razumijem u tu Službu, ponešto meni nije izvan svakog uvida.
Ako ćemo pravo, oče Jovane, na Vama je da iz makar formalnih, ako ne i suštinskih razloga, prvi prekinete ovu sirotu nerazumicu. Da joj date mira.
… Vukmane, kao neko ko je onda još bio na tvojoj strani, makar na strani sa strane i stvarne tebi koristi, a da ti to i ne možeš da znaš – tebi evo iz moje slobode i savjet, koji istina tražio nijesi : Ne radi za tuđeg, ne radi protiv svoga i onda kada misliš da ti je svako pravo da braniš sebe! … Nije, nikome to pravo nije, ni nama nije, iako smo Srbi.
Tebi, znam, to neće biti teško. Znam da možeš! … Drukče, za džabe tebe sva tvoja fizička snaga, zdrav bio!
… U nadi da nijesam pogriješio kada sam ovo napisao, nije mene bila nužda.
Red je da se javim, bez zelje da remetim nirvanu oca Plamenca.
Samo da odgovrim na njegovo pisanje, jer to red nalaze.
„Чејовићу и Ви Фереџлијо, браћо моја љубљена“
Volim i ja Vas oce i niko ne smije da Vas bije.
„Чејовићу, кућо“
Tu sam, nastavite dalje.
„Заиста сам мислио да нећете имати образа да се јављате својим коментарима по сајтовина“
Nesto se ovo ne slaze sa onim „braco moja ljubljana“.
„посебно не на овом, након оних коментара на Ваше коментаре о „Дуги“ и Удби, у које сте и мене увукли.“
Postovani proto, samo sam citirao ono sto ste Vi i ostali pisali protiv mene. Tada sam kao Srbin bio gonjen i lezao u zatvoru . Bio sam potpuno sam, bez idje ikoga a iza vas je stajala drzava. Samo sam citirao tekstove iz „Duge“ i nista vise. I jednostavno kostatovao da su oni koji su me tada napadali postali danas veliki Srbi, od kojih na red ne mogu da dodjem Srbin da budem.
Ja Vas nisam u nista uvukao, nego ste Vi sami sebe u to uvukli i nadaop sam se oce barem jednom izvinjenju, posle 30 godina a najmanje sto sam ocekivao je da i Vi dalje insistirate na pricama starim, za koje Vam je veoma dobro poznato iz koje su kuhinje dolazile i jos uvijek dolaze.
Ali, ako je Vasoj savjesti lakse da ja budem udbas i provokator, da bi Vasa savjest bila cista pred publikom, onda neka bude tako.
Dakle, ja sam spijun i provokator, placenik i sto god hocete. Eto tako oce, mada niko to bolje od Vas ne zna da to nije tako. Vi ste jedan od rijetko obavijestenih ljudi a o dogadjajima iz 1988 godine ste perfektno obavijesteni, tako da Vi veoma dobro znate ko sam ja, ali ako Vama odgovara, neka budem sve to sto mi i danas prikacujete.
Navikao sam na sve to i oguglao vise, dodje mi cak i da napisem knjigu „ja provokator“, pa neka stoka koja u to vjeruje, barem da pare za tu knjigu, da podjem sa tim parama na Havaje i da se smijem budalama.
„Прича Вам је била уистину млатарање и добили сте што сте тражили. “
„Mlataranje“ su bili tekstovi iz „Duge“ koje sam doslovce citirao.
A dobio sam jednu polupismenog trubadura, koji se predstavljao kao neki agent, a koji je vise bio promaseni pisac kriminalnih romana. U pocetku sam pomislio da iza propalog pisca stojite Vi, ali to nikako ne moze biti istina, jer Vi nikada ne pisete pod pseudonimom.
Takodje, odgovor na te nabuloze mi nije bio objavljen i na osnovu toga ste Vi stekli utisak da ste me rasturili.
Zamislite, konacno objavljena istina da je Cejovic provokator i to iz prve ruke od bivseg udbasa.
Ali, nastavite dalje sa tim, vjerujte mi da me to veoma zabavlja i Vi mi gospodo sa tim samo dizete rejting, jer nas narod je oduvijek volio tajne agente. Cejovic 007, hahaha.
I kako je Vama i Milomiru Maricu moglo sve to da promakne, da ne napravite barem jedan feljton o meni. Mnogo sam zeljan slave i taj feljton bi mi produzio zivot barem 20 godina, sa 120 (koliko planiram da zivim) na 140.
„Мислио сам да сте неутралисани трајно“
Konacno se saznala istina o Vukmanu Cejovicu i istina ga je neutralisala na vjekove vjekova.
Nadam se da ste niste tome radovali, oce Plamenac, da Vas brat bude neutralisan u vjekove vjekova.
Veselite se i radujte, oce Plamenac, jer vas brat mrtav bjese, pa ozivlje.
I ponovi sed kao u orrla mladost njegova.
Necete mi vjerovati, 14, aprila sam polozio za creni pojas sesti dan u karateu a uskopro planiram svoj prvi profesionalni mec u ultimativ fajtu, sa svojih 58 godina.
Dakle, jos cete se morati potruditi da me neutralisete trajno.
I taj pokusaj bice zabavan, Kako bi zivot bio dosadan kad ne bi bilo pokusaja neutralisanja.
Ovako, do vjecnoga zivotza, zivot nam prodje u uzbudjenju.
„Али, ево Вас опет“
Istinu pricate, zaista.
„Ипак, сада сте се колико-толико упристојили. Барем у рјечнику који користите.“
Svakoga dana i u svakom pogledu, napredujemo sve vise i vise.
… Što se branite, oče Jovane, od nečega što nije napad nego besmislica!?
Besmislice izvan svake pristojnosti, kakva je i ova, jednostavno ne potražuju bilo kakav odgovor. Bilo čiji, pa ni Vaš!
Odgovore ste dužni samo sebi i pristojnim ljudima, bez da pomislite da Vam ja dociram.
Još i najiskrenije mislim, ako su Vam tekstovi na pravom mjestu, a jesu – Vama nije mjesto na blogu.
Dijalog i polemika se uvjek graniče obostranom učtivošću i dobrim namjerama. Kada toga nema, a ođe je zasigurno u manjku, polemika je protivna onom u svemu boljem.
Onome boljemu nije da po svaku cjenu bude još pobolji.
Vašu prvu odluku koje ste se primjerno držali do u ove dane, odluku da ne učestvujete u polemici povodom Vaših tekstova na portalu, donio je bolji onaj Jovan u Vama!
… I ne samo bolji.
Ako Vam to nešto znači, imate moju punu podršku u pisanju Vaših i više nego dobrih tekstova, koji popravljaju i liječe kao i svaka druga prava i istinita riječ … Kako je Vama svakako manje truda da to ne činite.
Smanjite žrtvu pisanja, povjećajte korist. Ne blogujte!
Pustite nas da se radujemo svakom Vašem novom tekstu.
Dovoljni su.
Pomaze Bog oce Plamenac.
Sinoc sam legao oko tri sata ujutro i do tada se nije pojavljivao nikakav komentar na ovoj temi.
Sada vidim da ste komentar napisali oko 23h, ali je to administrator objavio tek jutros, jer je vjerovatno bio zaspao.
Sto se imena tice, ja kada zaboravim ime, poruka ne moze biti poslata, ali pretpostavljam, da Vi imate neku posebnu konekciju sa portalom in4s.
U svakom slucajun hvala Vam na javljanju.
Postovani proto, ja sam tek od prije tri godine pravoslavna i posto mi je mama iz Hercegovine, pratim i ovaj portal i upao mi je u oci Vas sukob sa gospodinom Cejovicem, kojem, cini mi se, ne daju da uvijek odgovori na razne optuzbe.
Mislim da bi trebali da pustitze tog covjeka da slobodno pise, jer cete vi, drago oce, svojim argumentima, sigurno uspjeti da ga neutralisete, popsto doticni cesto pise protiv naseg svetog vladike Amfilohija.
Na kraju imam jedno pitanje licne prirode.
Znate, ja sam veoma uspesan fotomodel iz Engleske i treba da potpisem jedan dvogodisnji ugovor sa poznatom firmom iz Juzne Afrike. Moja mama je veoma pravoslavna, dok je otac protestant iz cuvene porodice Nelson (culi ste sigurno za admirala Nelsona).
Dakle, moja mama ne gleda bas blagonaklono na moj posao, iako u njemu nema nikakve golotinje.
Moje pitanje je, da li i pod kakvim okolnostima je dozvoljeno bavljenje poslom fotomodela.
Unaprijed zahvalna.
Vasa Samata, po mami Guzina
Зашто сте малициозни? Никада нијесам писао под псеудонимом. Па какав бих ја то био човјек када бих се залагао да своје јавне ставове износимо под својим именом, а сам то радио под неким псеудонимом? Никада до сада нијесам ни одговарао на коментаре на моје текстове, али сада видим да је то потребно. Људи, једноставно, свашта пишу, што из незнања а што зато што из њих, док се крију иза фереџа, проваљује понешто невељало.
Па зар није толико очито да сам, синоћ касно, заборавио да напишем своје име уз коментар и Администратор је, по аутоматизму, написао „Анонимни“. Грешка је исправљена још прије него је постављен Ваш коментар.
Dragi i postovani oce Plamenac.
Greskom ste zadnji tekst napisali pod jednim od Vasih pseudonima.
Чејовићу, кућо. Заиста сам мислио да нећете имати образа да се јављате својим коментарима по сајтовина, посебно не на овом, након оних коментара на Ваше коментаре о „Дуги“ и Удби, у које сте и мене увукли. Прича Вам је била уистину млатарање и добили сте што сте тражили. Мислио сам да сте неутралисани трајно. Али, ево Вас опет. Ипак, сада сте се колико-толико упристојили. Барем у рјечнику који користите. А то што причате о Цркви, то Вам је као и оно о „Дуги“.
А Ви Фереџлијо, ако је Ваш вапај искрен, јавите ми се да се видимо. Није ме тешко наћи. Па и ако се фолирате, опет се јавите. Биће ми радост да са Вама попричам. Бесмислено ми је да комуницирам са Вама овако, док кријете своје лице. Човјек без лица није није личност, самим тим није ни човјек. Више је – појава.
Oče Jovane, samo ovako nastavite. Nek Bog poživi našeg Mitropolita Amfilohija
Подршка за нашег сјајног О. Јована, за нашу водиљу у овом путу безнађа на који су многи већ одавно закорачили. Но док нам је нашег Митрополита, нашег Владике Јоаникија, и људи попут О. Јована, није ме страх. На многаја љета дивни човјече
E tuge nase, evo te cuvene sloge na djelu. Sto je govorio vladika Nikolaj: ubi nas neznanje! Od njega smo ovako nenormalni. I zasmeta nam sto nas neko opomenu. Dobro je prosao o. Jovan da ga ne kamenuju kako je krenulo
Bacio bisere pred vjernike i par duhovnih svinja. Nekome je dzabe pricati…
Slava Bogu oce Plamenac, samo se nadam da ta prepiska nece biti sa cenzurom, jer ako budemo iskreno pisali, bojim se da se to Vama i postovanom Mitropolitu nece svidjeti.
Sto se tice licnog susreta i razgovora u cetiri oka, ne daj Boze da od toga prezam, ali posto zivim u Njemackoj, bojim se da to nije lako izvodljivo, osaim kada dodjem u Crnu Goru i licno Vas posjetim.
Svako dobro i radujem se nasoj buducoj konverzaciji. na nju sam cekao 30 godina, oce Plamenac, od momenta, kada ste u casopisu „duga“ pisali o meni, ne dajuci mi sansu da odgovorim na Vase pisanje i pisanja vasih novinara.
Divne riječi, blage pouke našeg dobrog i čestitog Oca Jovana.
Pseudovjernici, pseudodusebriznici. Govoris o aksezi Prtahinja, aj posvjedoci svojim zivotom na sta si mislio. Lako je kritikovati, pokazi nam ti sta je askeza. Prvo se potpisi imenom, ime je prvo cime postajes hriscanin
Nije on hriscanin. Pripada hinduizmu. Cesto boravi u Indiji, obilazeci tamosnje hramove. Znam mu i inicijale.
Ana, pojam askeza nadji na netu. Ukucaj „sta znaci askeza“.
Чејовићу и Ви Фереџлијо, браћо моја љубљена, Ви ми очи отварате да видим у којој смо безводној пустињи. Са великом радошћу са вама ћу да попричам. Волио бих да то буде очи у очи, али ако ви од тога презате, овако ћемо, у овим коментарима. Поштујући Чејовића и његову одважност да се јавно појављује као човјек са именом и презименом, дакле са интегритетом, о којем можемо да прочитамо и на интернету, још једном молим овог који се крије иза комликоване латиничне ријечи која почиње на „П“ да иступи као личност, као човјек. Видим да имамо о чему да причамо.
Сада морам да изађем из куће, и од кумпјутера. Чека ме у Сутомору један од поноса истинске Црне Горе вајар Мијо Мијушковић. Када се вратим од њега, јавићу вам се, љубљени моји. Немојте да мислите да је ово „љубљени моји“ моје лицемјерје. Ви ме изграђујете и велико вам хвала.
Нека Вас Бог живи поштовани оче Пламенац.И Вас и Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија.Још је једино СПЦ на бранику Српства у ЦГ.Са багром агарјанском понекад треба причати и језиком силе а не само мира.Јер очигледно да они наш православни
помирљиви став тумаче као слабост.Морамо се борити за сваку нашу светињу.Нарочито
оне порушене.Треба их обнављати.Оне су доказ нашег постојања и наше културе.
O. Jovan dao dijagnozu, pa neka se svako pronadje gdje je. Ne bi valjalo da su samo pozitivni komentari bili danas, treba da se svako pokaze kakav je.
Подршка за о. Јована. Одличан текст, изгледа да је погодио у живац ове псеудовјернике!
Је ли икад било да се неко гурао са нашим владикама? Да их је неко овако бијесно прозивао, критиковао? Да смо кривили попове што се одаљујемо од Бога, што нам не потежу наше крстове, што немају благе ријечи на наше глупости и булажњења, и што њих двојица на крају крајева не постану једини вјерни народ а сви ми остали владике, да њима говоримо какви хришћани да буду. Е свашта од нас, не личимо прецима ништа, ми смо једни обични изроди.
Исти су то они што су попове за браде вукли, само сада то раде мало перфидније. Али једнако грубо
Evo docekasmo da nam se probisvijeti guraju sa vladikom, sto muslimani sto ovi nazovi hriscani… kad se Bog u sebi nosi i osjeca, kad sto se osjeca puls, vazduh, nema toga popa i vladika koji bi ga mogao od Boga odvojiti. No to pricaju vec odvojeni, treba da je neko kriv sto su oni otpali… kako da ne
Zbog ovakve sloge, kakvu vidim u komentarima, nije cudo da nas svako raskuba. Mitropolit jedini ide po tim zabitima i obnavlja svaki hram, crkvu, temelj… a mi ni do najblize crkve dvaput godisnje se ne pomolimo
Тако смо „препаметни“ да друге учимо а саме себе не умијемо ништа да научимо – владика би требао овако, а о. Јован онако… а ми…. Птрахиња би да неко други носи терет за њега, како да не! То је незрело, и везе нема са духовношћу… прије него што изкритикујемо писца овог текста, мало себе да погледамо, али не са обожавањем
Оче Јоване
Опрости овим несрећницима не знају што пишу.
Удри оче, Бог ти снаге дао.
Оче Јоване,
Свештеничке међу свештеницима
Нека Господ подари свако добро Теби и Твојима. Уз тебе смо сам нас позови.
Ne bi trebalo da sudite o mom kukavicluku, usput me vrijedjajuci. Umjesto toga, trebalo bi da mi pomognete, da prevazidjem slabosti koji su dio mojeg karaktera, ukoliko ste ih uocili. Ako sam zalutao, pomozite mi da nadjem put. Uzmite jaram moj na sebe, budite krotki i blagi, to je vas zadatak, Bog Vam ga je dao. U suprotnom, kakav ste, kako kazete, odnos uspostavili sa Bogom, ako me tjerate od sebe, a Vi ste moj put do Njega? Onda me tjerate i od Njega.
Veoma, postovani oce Plamenac, izvinite sto malo kasnim sa odgovorom.
„Чејовићу, још сте медијски живи!“
Bogu hvala jesam, oce Plamenac. Prezivio sam 1988 i veliku medijsku hajku (vjerovatno ste nesto i culi o tome), pa eto, tu sam i nadam se da se radujete mojem medijskom zivotu.
„И није Вас срамота да се било гдје јављате својим кометарима?“
Ne razumijem pitanje, oce Plamenac. Budite ljubazni pa ga detaljnije formulisite.
Cega bi to trebalo da se stidim, cak toliko da i medijski budem mrtav?
„Молим Вас, напишите како ћете то другачије рјешавати „проблем Свача“, самим тим и издаје режима који је сада на власти у Црној Гори.“
To moze samo cudom Bozijim da se rijesi. A da bi se cudo Bozije desilo, trebalo bi istinski ispovijedati vjeru pravoslavnu, sto znaci da bi trebalo izaci iz svetskog saveza crkava, prekinuti sve ekumenisticke aktivnosti, proraditi na tome da se episkop Rasko Prizrenski Artemije i nekoliko stotina protjeranih monaha vrati na Kosovo i malo vise energije posvetiti sluzenju Gospodu a manje se baviti politikom, jer politika je vrlo klizav teren a bojim se da preosvestenom mitropolitu Amfilohiju, pa i Vama, bavljenje politikom nije jaca strana.
„У садејству са њим или некако другачије?“
U sadejstvu sa Bogom, oce Plamenac A da bi Bog djelovao trebalo bi izaci iz svetskog saveza crkava.
„Надам се да ће то мој желудац некако поднијети.“
I ja se veoma nadam, postovani oce Plamenac.
Vama i Vasem stomaku zelim sve najbolje.
Фереџлијо, наш однос према Богу успостављамо својом личношћу, не својим кукавичлуком који манифестујемо кријући се иза лажног имена. Ми смо личности, као што је и сам Бог. Запамтите то и прекините са јавним наступањем иза маски. Наступите својим именом и презименом, овако као ја, па да као људи, по лику Божијем створени, попричамо. Не могу да комуницирам са безличјем.
Фереџлијо, који се потписујеш са латиничним „П“ на почетку компликоване ријечи, као прво, имаш ли име и презиме, јеси ли човјек или објекат, јеси ли неко или нешто? Да би могли да комуницирамо, подигни ту фереџу са свога лица. Ти безимени, лажни човјече, који причаш о аскези!
Oce Jovane, Vi bi trebalo da pokazete blagost, toleranciju i razumijevanje. Vi ste veza izmedju mene i Boga. Nijesmo dobro poceli razgovor. Vas ton nije prijatan i nije u skladu sa onim sto predstavljate.
A to je znaci Vi ste Hindu,pa tako recite,sto skrivate,Ja Sam vam rekao da se ne sekirate vi za moje sveštenstvo,moje je kakvo da je,bolje mi ne treba.A strucno ste izvrnuli temu ulcinjsku na pridike o vasem shvatanju Boga,koje je ,garant prepisano radi vaseg licemerja.Jer ponekad procitam vase komentare I Opasno odudaraju od ovog navodnog vaseg shvatanja Boga.Pa ste dosta konfuzno I dvolicni.Mozda sizofreni u nekim shvatanjima kad su Srbi u pitanju I Hrišćani.
Ovdje se upravo vidi kako se sa događajima manipuliše.
Mitropolita Srpskog sa svojim sveštenstvom,koji je pošao na službu u srpsku Crkvu zaustavljaju albanski ekstremisti,prijete,traže dozvole.
Oni koji nikada dozvole nisu tražili, sve rade bez dozvole, izigravaju,molim ja vas,zaštitnike crnogorske kulturne baštine.
I umjesto da se javnost bavi ovim banditima, ta ista javnost ili pojedinci, napadaju našeg Mitropolita što se usudio u srpskoj Crkvi službu vršiti, da nije tužno crkavali bi od smjeha.
Svi ovi montenegrinski anonimusi koji se otimaju da prvi pljunu po srpskom narodu i Crkvi neka znaju da batina ima dva kraja,stvari se brzo menjaju,šta smo mi u istoriji do jedna kap vode.
Све ће ово ријешити Бечић и Абазовић.Посјекоше се око овога питања.
„Пучина је стока једна грдна…“ Народ сам не може да се организује, мора неко да га води а нажалост данас нема ко у Ц.Г…тако да је Митрополит једини који овај народ може да води исто као што су то радили Свети Петар први и други и Мојсије Зечевић,сви свештеници,али будући да су они који владају државом к народом постали ништавила и издајници они су на себе преузели тешко време да спасавају вјеру и народ! Митрополиту је данас много теже јер се никада као данас није намножило толико изрода и издајника помраченога ума и срца…Његош је бар у мјесту гдје је столовао био међу својима а Митрополит ?
Prosto se cudim da su toliko dugo cekali,jer odavno su napadai na Mitropolita u stvari Mitropoliju kao nosioca pravoslvne vjere u Crnoj Gori .Ako se sjetimo onog skupa koji je predvodio Perovic i druzina
na Cetinju 1991,ili 92,ovo je sa dosta zakasnjenja.Frabanje crkve na Rumiji ,izlazak Sciptra na istu ,kao simbolican znak zauzimanja Rumije , sve je to radjeno i radi se u dogovru sa Milom Djuknovicem i narko lobijem,kome to nije jasno taj ne zivi ovdje.Citava jedna politika jednog manijaka je podvrgnuta samo njegovm interesu i njegovom opstanku,da su njemu Sciptari miliji nego Crnogorci tu netreba velika pamet,ne daje se sestra za bilo koga tek tako,narvno gdje ima porodice koja drzi do necega.U predahu dvovlasca ovo im dobro dodje da se jos vise konsoliduju redovi koji i sami neznaju na koju stranu,ili oko onoga na Cetineje ili oko Vlade u Podgoric,Sciptraima to mnogo ne smeta oni rade na signal bilo ovog ili onog velmoze,ali uvjek u svoju korsit.Ako dodamo sta nesretna opozicija, mimo DF, misli stanje je potpuno jasno,jer jednako Mitropolitu dobra zele i Krvokapic i Brajovic i Becic i Abazovic ,svima njima ovo dobro dodje,da istaknu svoje neko crnogrstvo,ili Brozovo ili Milovo ili neznam cije, samo ne ono izvorno i pravo.
Da nam se sprema odcepljenje drzave to je vise nego sigurno,dogvor o nekoj granici izmedju Kosoav i Crne Gore ionako nije vazeci ali je taj dogovr potpisan,sta je tu potpisano niko sa tacnoscu nezan,nesto jeste .Digla se citava galam oko dva neka vojnika koja su trebala ili su poslata na Kosovo i Metohiju ,a ovamo u sjenci toga dogadjaja Sciptari najavljuju da ce oni preuzeti parvoslavne svetinje,njima to nije prvi puta ,pa zar u Instambulu naoci citavog svijeta Turci saraju kupolu arapskim pismom.Kada se to tako radi u Konstatntinoplju zasto nebi u Ulcinju u stvari Svacu.Drzava sprema kampove za izbjeglice ,gdje ce ti kampovi biti jos je neizvjesno ali u Albaniji nece,ako se Crna Gora poveca samo za nekih 30 000 muslimanskih izbjeglica u regionu gdje se planira ,stvar se jedno opsano i nestabilno podrucje ,gdje se mogu naci zajedno svi oni koji su izgubili kuce i oni koji su ratovala u jedinicama IS terorista ,i narvno prenosioci droge kao jedini cilj kome streme Rama i Djuknovic i transport droge preko granice ,kao usluga za tu vrstu prebivalista.Na drugoj strani stvraju se uslovi za dodatnu zaradu onih koji prebacuju izbjeglice do Hrvatske ili camcima za Italu.Sve su to planovi mafije i vlada Crne Gore i Albanije.Prije neki dan u Albaniji je pristao prvi brod sa izbjeglicama,slucajno ili ne procijenite sami?
Bice jos napada na Mitropoliju i Mitropolita,jer to je njima najbolji alibi za prljavi posao koji rade od kada su uzeli vlast,to se pokazalo kao najbolje i najdjelotvornije,sve dok se narod ne pocne samoorganizaovati kao karjem 41 i pocetkom 42 kada su sve one koji su zapoceli revoluciju i bratoubilastvo protjerali za Bosnu,da li je to sada resenje,nijesam siguran ,ali nesto se mora organizovati,jer ovi neznaju za obraz cojstvo i junastvo,ptanje je samo kako?
„…материјалистичке идеологије којим их уводи и у духовно ропство, а у војном ропству су НАТО-а.“
Pa, cini se da je SPC pionir. Pocevsi od vrha, njeno svjestenstvo je potpalo pod „ropstvo materijalisticke ideologije“, odavno. Pitanje je – da li ce protojerej Plamenac, barem na stranicama ovog portala, podici glas protiv, recimo, izgradnje stambeno-poslovnih objekata na primorju i u glavnom gradu? Ili postoji duhovna, a meni nedokuciva, relacija izmedju trzisne ekonomije i Crkve?
Ajde vi kriticari pravoslanog sveštenstva guknite malo ,ako smete,protiv katoličkog ili muslimanskog sveštenstva.Naročito katoličkog koje je otac inkvizicije,pedofilije/koja je potresla zestoko tu crkvu/.A onda malo I ove „momke zestoke „koji se kriju iza vehabizma,koji su proizveli ideologiju isisa,terorizma,radikalnog islama.Nase sveštenstvo je od krvi I masa,Ali niko od njih nije stvorio vernika koji ce se opasati eksplozivom I uleteti u ljude.Ili uzjahati kamion pa u narod– bum.Smeta vam Prota/koga ne poznajem/,a ne smeta vam rijaliti,pink..grand….koji truju narod verni u sve tri konfesije.Ove odaje I „dvori“pravoslavnog hrišćanskog sveštenstva su nista u odnosu na dvore ostalih konfesija.Pa I ostalih pravoslavnih .Otidjite u Grcku,Sofiju,Jerusalim,Vatikan,Stokholm,Keln,Dresden,Moskvu..videćete kako tek oni zive.A vi bi hteli da nam Vladike zive u podrumu!Vozila koje imaju su vozila /vecinom/donatora I ljudi koji daju a imaju sto im je dato.Ovde je ugrozen obican svet pravoslavno hrišćanski,svuda van Srbije,to je cinjenica.Zato vam smeta bilo koji protest sveštenstva na tu činjenicu.Pa ste potegli ProtiPlamencu uvrede I mahanjem o nekakvom materijalizmu crkve.To su state fore …Vidite li da narod shvata igru oko njega.Sve vise sve bolje.
Bojim se da Vi ne razumijete sto je sustina vjere – skromnost, odricanje, askeza… Zrtva zarad duhovnosti, zarad priblizavanja Bogu. To je test – ne test rijeci, vec djela. Ako nijesu dostojni poziva, ako nijesu sposobni da odole iskusenjima, koja je razlika izmedju „obicne’ svjetine i svjestenika, koji je, uz sve, obavezan i zavjetom skromnosti? Onda nijesu svjestenici nego obicni ljudi koji zloupotrebljavaju vjeru, Boga i povjerenje naroda.
Svjestenici su uzor narodu, a ne obrnuto. Biblija je napisana da bi prilagodila Svijet sebi, da bi pridobila Covjeka i Svijet za Boga, a ne obrnuto. Mogu li svjestenici da koriste javni prevoz, vozove, autobuse…? Ili je neophodno da se voze u automobilima vrijednim nekoliko desetina hiljada eura? Donacija? To je, naravno, spin, ali neka bude. Zahvalis se i kazes – umjesto meni, donirajte onima kojima je zaista potrebno. Ili – prihvaticu Skodu Fabiju, valjace za zimu, a za ostatak do Audija A6 donirajte narodnoj kuhinji.
Inkvizicija i pedofilija? Kroz to smo, i jedno i drugo, vec prosli i prolazimo, svakodnevno. Osim ako ste prespavali poslednjih 30 godina. U Katolickoj crkvi se o tome govori, u pravoslavnoj precutkuje, krije, opstruira.
Tacno je, ipak, da Pravoslavna crkva nije stvorila vjernika koji se opase eksplozivom, pa uleti medju ljude. Pravoslavna crkva je stvorila nesto elegantnije, prakticnije – vjernika koji koristi prefinjenije metode: automat, tenk, avion… Ili haubicu sa brda. 4 godine, neprekidno.
Vi Prtahinja brkate babe I zabe,ja Sam lepo rekao da obidjete svet i vidite kako zive ostali I sta rade u odnosu na moje,ne vase.Vasi nisu sigurno.Moji jesu,kakvi da su.I sta vas boli K… u cemu se voze I gde zive.Mi imamo monahe nase koji se mole za nas sve,od Hilandara casnog do Sinaja,I to traje vekovima..Ja znam da zasednem sa mojim protom i da pricamo o svemu I svacemu,od fudbala do viceva,nekad na njegov racun.Nisu ni svi majstori iste sposobnosti.Nisu ni svi lekari iste stručnosti.Pa tako ni svi sveštenici nisu isti.Nas pravoslavne hriscane okuplja vera a ne gladanje u protin tanjir.Liturgija i milost Boga I Hrista spasa a ne nase prote sta voze.A ovo oko tenkova I oko ratova,pa mi Srbi smo bili ne cetiri godine ,nego cetiristo godina pod okupacijom.To ne znaci da odobravam tih cetiri godine/koje spominjete/ budalastina,koje nemaju veze sa nasim sveštenstvom.Jos jednom,sta vas boli du*e junačko za moje sveštenstvo,sta jedu,piju,voze,jer nije vase očigledno je.
I opet – bojim se da ne znate o cemu pricate. Crkva se ne upravlja prema ovozemaljskim stvarima, vec joj je cilj da se, kroz djelovanje svjestenstva, krece uz duhovnu vertikalu koju je uspostavio Bog i saopstio nam je – kroz usta i djela Isusova.
Vi, nepoznavanjem teme, banalizujete diskusiju. Ako je neko u Moskvi napravio kupolu optocenu zlatom, tesku 3 tone, to ne znaci da je neko u SPC dobio alibi da napravi zlatnu kupolu tezine 1,5 tone, po logici: mi smo dobri, kakvi su drugi. To samo znaci da su i jedni i drugi zalutali, krenuli pogresnim putem, suprotnim od Boga.
Чејовићу, јесте ли чули за ћирилицу?
Pametan li je ovaj čejović trebalo bi njega izabrati za vođu….
Чејовићу, још сте медијски живи! И није Вас срамота да се било гдје јављате својим кометарима?
Молим Вас, напишите како ћете то другачије рјешавати „проблем Свача“, самим тим и издаје режима који је сада на власти у Црној Гори. У садејству са њим или некако другачије? Надам се да ће то мој желудац некако поднијети.
Srpski narod treba da se digne u odbranu svojih interesa, sa Mitropolitomk ili bez Mitropolita.
Znamo veoma dobro kako su se zavrsile sve borbe, kojima je rukovodio Mitropolit.
On neka radi svoj posao, neka bude Mitropolit i neka sluzi sluzbu Bogu a za ostalo cemo se mi pobrinuti.
Mitropolit i oni profesionaloni Srbi oko njega su nas i doveli u ovakvo stanje.
Ekuenizmom, cija je perjanica Mitropolit Amfilohije, navukli smo gnjev Boziji na nas narod, pa nam se stoga desio i rat u Bosni i gubitak Kosova i ko zna sta ce nam se jos desiti, ako Mitropolit i nasi Arhijereji nastave sa izdajom vjere.
Nijednu bitka koju je vodio Mitropolit nismo dobili i nijednu bitku, koju bude on vidio, dobiti necemo.
Probleme u Crnoj Gori mora da resava sam narod, koji ce iznedriti svoje vodje.
Dasadasnje vodje je iznedrivala zloglasna udba i znamo kako se to zavrsilo.
Mitropolitu zelim da sluzbu koja mu je povjerena radi onako kako je Bogu ugodno, da izadje iz svetskog saveza crkava i da prestane da ekumenise i podzava ekumeniste, pa ce onda i gnjev Boziji biti maknut sa srtpskog naroda.
Uvijek, ali uvijek u istoriji narod je dozivljavao nesrece zbog izdaje vjere, onih koji su vodili Crkvu i zbog pasivnosti naroda, koji je to dozvoljavao.
Ekumenizmo i clanstvom u svetskom savezu crkava se izdala vjera i to nikakve akrobatike ne mogu da izmijene.
Stvar oko Skaca je stvar svih pravoslavnih hriscana u Crnoj Gori, kojima je silom prilika Mitropolit, covjek koji ispovijeda jeres ekumenizma, duhovni vodja.
Ali, sa Mitropolitom ili bez njega, taj problem treba da rijesimo svi mi, pravoslavni hriscani u Crnoj Gori.
Meni licno, Mitropolit ne moze biti nikakav vodja, niti duhovni (nazalost a mnogo bih volio da nije tako), niti politicki, pogotovo ne politicki.
Kad izadje iz ekumenizma, i kada prestane da prica, kako muslimani i hriscani imaju istog Boga, onda cu razmisliti.
Ali silom prilika sada cemo biti saveznici u istom poslu, mada ce narod znati da pazi, da nas Mitropolit ne navede na puteve, kojima nas je dosada navodio i koji su za srpski narod u Crnoj Gori bili katastrofalni.
Jos jednom. Problem Skaca nije samo probloem Mitropolita i Vas oce Plamenac, nego problem svih nas. Ovaj put cemo taj problem resavati drugacije.
Crna Gora nije vase privatno vlasnistvo da bi problemi u njoj bili samo vasi problemi, nego je to problem svakog gradjanina ove zemlje, od kojih ima i onih pravoslavnih, koji smatraju da je ono sto radi Mitropolit izdaja vjere i jeres.