ИН4С

ИН4С портал

Митрополитово здравствено стање и данас стабилно

Као и претходних дана његово опште стање је стабилно са свим виталним параметрима – без повишене тјелесне температуре, добром сатурацијом, крвним притиском и правилним радом срца.

фото: Митрополија

Као и претходних дана његово опште стање је стабилно са свим виталним параметрима – без повишене тјелесне температуре, добром сатурацијом, крвним притиском и правилним радом срца. За сада опоравак тече по плану.

За сјутра су планирани нови контролни налази и снимци када ће се видјети у којој мјери је дошло до промјене у односу на претходни период.

Митрополит Амфилохије је и даље под сталним љекарским надзором који спроводи комплетан терапијски поступак још од 6. октобра од када се Митрополит налази на болничком лијечењу од болести узроковане коронавирусом.

Извор: Митрополија

Прочитајте ЈОШ:

Митрополит волколамски Иларион упутио Митрополиту Амфилохију молитвену подршку са надом у скоро оздрављење

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

7 thoughts on “Митрополитово здравствено стање и данас стабилно

  1. 4 Kuśa, Kuśo Mićun, Kuśo Bukilica?☝️,Kuśo Zeljo Jaljov i Kuśo Bodin iz jedne kućare-Doma каже:

    Moraće Miraš da nam vrati pare za faletanje i bajanje.

    7
    1
  2. ВИРУС ПОСТОЈИ
    Потреба да се промисли о ономе што се дешава пред нама велика је и насушна потреба.

    То уопште не значи да ће овај текст дати коначну реч о било чему, па ни о хришћанском односу према болести, или пандемији корона вируса. Јер, свако од нас, укључујући и писца ових редова, јесте омеђен перспективом и обремењен гресима и промашајима који му сужавају видно поље.

    Па ипак, с Божјом помоћи, морамо мислити.

    Да кренемо од чињеница: корона вирус постоји.

    Како делује?
    Ево медицинског описа:“Погрешно се мисли да COVID -19 инфекција изазива типичну, атипичну пнеумонију или ARDS-а ( акутни респираторни дистрес синдром ). Чини се да имамо посла са сасвим другом дијагнозом. Кључни патогенетски корак у инфекцији Cov 19 јесте његов напад на Beta-1 ланац хемоглобина (Hb), чиме он одваја гвожђе (Fe) од хемоглобина (Hb) и почиње свој “лов“ на порфирине. Последично се гвожђе (Fe) отпушта у циркулацију (висок ниво феритина), а Hb губи способност везивања са кисеоник, који се више не испоручује главним органима. Отуда и појаве резистентне хипоксемије која веома брзо води у мултороганску дисфункцију. Поред тога слободно гвожђе у циркулацији јесте изузетно токсично и доводи до снажног оксидативног оштећења плућа и инфламације алвеоларних макрофага који објашњавају описане CT промене. Компензаторно организам реагује повећаном синтезом Hb (објашењење зашто је он висок) и повећаном продукцијом феритина (нетоксично складиште гвожђа) чиме се објашњава његова повишена концентрација. То уједно објашњава и настанак моноцитозе која жели да уклони вишак Fe из организма као и разлог зашто је висок феритин лош прогностички знак, јер превише гвожђа значи да је превише Hb изгубило способност преноса О2.

    Лимфопенија се са друге стране може објаснити фаворизовањем диференцијације и пролиферације моноцитне линије у односу на друге линије лимфоцита. Повишена концентрација гвожђа и повећана производња Hb доводе до пораста вискозитета крви и настанка поновљених и дифузних микро и макро циркулаторних тромбоза, због чега се и региструје висок ниво D-Dimera, а настале емболизације могу објаснити нагло погоршање тока болести ових болесника и смрти у неким случајевима. Дисеминирана тромбоза доказана је обдукцијским прегледима људи који су имали дијагнозу ARDS (мада овде се не ради о правом ARDS-у). Овако се може објаснити зашто се тако брзо губе пацијенти и зашто механичка вентилација није толико ефикасна у лечењу, а коришц́ење протокола механичке вентилације ARDS не доноси никакве користи. У ствари, код неких пацијената, може бити и бескорисно. С друге стране, тиме се пресудно објашњава врло брз и добар одговор тих пацијената на антикоагулациону терапију.“(1)

    Дакле, вирус прави хаос тако што гвожђе одваја од хемоглобина, па гвожђе у крви постаје токсично, а хемоглобин не преноси кисеоник до ћелија. Настају компликације са тромбозама и може доћи, нарочито код оних са слабијим организмом, и до смртног исхода.

    Ми сада нећемо улазити у то да ли је вирус „природни“ или „вештачки“, нити ћемо се бавити Билом Гејтсом.

    Прихватићемо чињеницу да вирус, без обзира да ли је из природе или је начињен у лабораторијама Новог поретка, постоји.

    А ако постоји, постоји по Божјем допуштењу.

    Болест је.

    А болест погађа људе.

    Све људе: браваре, политичаре, лекаре, па и монахе.

    ПОВОД ЗА ОВАЈ ТЕКСТ
    У два манастира у околини мог родног града десило се да се нешто монаштва разболело од корона вируса. То није чудо: то су манастири који су, са благословом Светог владике Николаја, увек били и остали народни, препуни богољубља и братољубља, гостољубиви и чазбени, па је мноштво народа који је долазио на службе, исповест и причешће уочи Васкрса вероватно придонело да се болест дохвати и монаштва. Ствар, међутим, није у томе – свако се може разболети, као што смо већ рекли. Суштина приче је у многобројним, нетачним и смућујућим, гласинима о ономе што се десило, а нарочито у необичној претпоставци да таква ствар није могла да се деси монаштву које живи строго, „по типику“. Шта ли су они Богу згрешили кад су се тако разболели? То је, отприлике, био контекст овог ишчуђавања.

    Један део православних је, очито, упао у замку примитивно – протестантске „теологије благостања“(2), по којој је Богу мио онај ко је богат и здрав, а сиротиња и болесни својим стањем показују да нису довољно „побожни“.

    Било је и оних, нешто „новијег“ духа, који су разбољевање „традиционалистичког“ монаштва приписали њиховој „непослушности“ мерама „струке“ ( као, правили су се паметни, мислили су да су „суперверници“, нису слушали „струку“ и – награбусили су! ) А ми, свесни опасности, на време смо затворили своје обитељи за масе верника који кашљу и кијају!

    Но, нећемо улазити у даља нагваждања о томе шта је ко помислио, рекао, прећутао…

    Ствари треба сазирати дубље и озбиљније.

    Епидемија која нас је снашла убедљив је разлог да се подсетимо основних истина о болести, и начинима на које православни приступају овом феномену наше пролазности.

    14
    4
    1. Ко је писац. Да ли су ово цитирани делови нечијег текста и чијег. Или је сам читалац Вируси то писао. Из етичких разлога, молим Вас да дате одговор.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy