Митрополитска интронизација и диктаторска детронизација
1 min read
Митрополит Јоаникије и Мило Ђукановић; фото: Информер
Пише: доц. др Душан Крцуновић/Пленум 083
Начин на који дјелују црногорски медији и дио овдашње политичке гарнитуре, одавно је описан у чувеној књизи Едварда Хермана и Ноама Чомског, под насловом Производња сагласности (Manufacturing Consent). Овај свјетски познати ауторски двојац демаскирао је пропагандистички дискурс новинара и политичара у либералним друштвима, насталим хибридизацијом демократије и диктатуре. Суштина тог дискурса је у томе да се политичке и друштвене расправе морају одвијати у задатом идеолошком оквиру. Сви ставови који су изван тог оквира жигошу се као екстремни, ексцентрични, тензични, провокативни…
Пропагандистички дискурс тог типа данима опсједа јавни простор у Црној Гори и ван ње, у настојању да се створи „равнотежа“ између ултравиолентног „комитског“ (читај, шовинистичко-криминалног) покрета и Митрополије црногорско-приморске, између суманутих изјава „предсједника“ Црне Горе и јеванђелских порука митрополита Јоаникија. И умјесто да јавности пруже чињеничке информације о самом чину устоличења, његовом историјском утемељењу и његовој савременој уставно-правној позицији, мејнстрим медији инсинуирају да се ради о „двије стране“ које се налазе у непомирљивом идеолошком сукобу и којима је екстремизам заједничко обиљежје. Ставови којима се аргументовано заступа чин устоличења митрополита на Цетињу излазе изван идеолошких параметара пропагандистичких медија, због чега се проглашавају смишљеном провокацијом и намјерним изазивањем друштвено-политичке напетости.
Сходно томе, легитимним се сматрају само они ставови који заступају измијештање устоличења 41. црногорског Митрополита са Цетиња, уз „милосрдну“ препоруку да се та свечана духовна церемонија одржи негдје друго, довољно далеко од „долине богова“ чије би становништво тада могло да и даље несметано боговски ужива у „нектару и амбросији“ које им је приуштио врховник пантеона политичке ступидности.
Али, становиште којим се суспендују уставом загарантована вјерска права и дају недопустиве концесије спрези шовинизма и криминала, поставља у исту раван све противнике устоличења на Цетињу: мејнстрим медије, „интелектуалце“ џепног формата, дио владајуће већине и НВО сектор чији експоненти више не могу да укривају своју фашистоидност под маском грађанске финоће.
Излазећи изван правног, али и моралног оквира, управо се сви они позиционирају као екстремистички полови који дају свој допринос друштвеном радикализму, угрожавању мира и заједничког живота у Црној Гори. Не преза се ни од тога да се измјештање устоличења условљава типичном мафијашком уцјеном. Устоличење црногорског Митрополита они доживљавају као детронизацију и слом беспризорног система економске и етничке сегрегације у коме су лагодно живјели без гриже савјести.
Будући да ће се устоличење митрополита Јоаникија одржати у Цетињском манастиру, без свенародног сабрања и у полицијском обручу који ће обезбјеђивати богослужење, ваљало би запитати се неће ли цетињска „екстериторијалност“ постати правило које би се могло слиједити и у другим дијеловима Црне Горе, са другачијим идентитетским предзнаком?
Уколико 5. септембра чин устоличења митрополита Јоаникија протекне у складу са бона фиде очекивањима, можемо ли, након вишедневних излива мржње и непријатељства према Цркви, очекивати реципрочне мјере самоорганизовања грађана у градовима у којима ће појединци и групе бити непожељни? Такав сценарио не треба искључити, као ни његову радикализацију у виду захтијева за „самоопредјељењем до отцјепљења“. У сваком случају, цетињски изузетак показује да уставно-правни поредак Црне Горе не важи на цијелој њеној територији и да не важи за све.
Шта би онда био одговор на пријетњу овог, можда и пројектованог ефекта „повратног удара“? Пођимо од претпоставке да ће једни овдје увијек бити више наклоњени партикуларизму државне традиције, док ће други више преферирати интегрализам црквене традиције који је обухватнији и изворнији од оне прве. Посматрана из тих различитих перспектива, испада да је Црна Гора истовремено и мања и већа од саме себе.
Али, црквено-народно јединство и култура коју је утемељила Српска православна црква и континуитет између светосавске Епископије зетске и Митрополије црногорско-приморске, једини су гарант цјеловитости Црне Горе. То непобитно потврђују историјске чињенице и готово апсолутни друштвени консензус међу црногорским грађанима који његују православну вјерску културу и обичаје, обзире и морал.
Напокон, литије су доказ да духовне вриједности Цркве имају континуитет са грађанским вриједностима и способност да ослободе демократски потенцијал друштва. Свему томе су супротност комитски скупови које сами организатори именују као антилитије, јер су и сами свјесни да њима ослобађају само рушилачке потенцијале мржње и бијеса.
На ту трунку људске свијести рачунао је и митрополит Јоаникије када је изјавио да се он њих, упркос свему, не може одрећи.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Vraćaš se na početak. Crveno kod banke, ko nema oteće tvoje, kao što si ti oteo i podelio preivredu CG i svojim prijateljima koji ti to više nisu. Ima Boga proći ćeš po zasluzi, LOŠE naravno.
Milo ce da napravi haos samo da bi sacuvao pokradeno od naroda crne gore jer zna da ceka spuz
Makav blam.OVO NEMA NIDJE U SVIJETU. SVE NESPOSOBNI LJUDI.
Одличан текст! Србима требају нови људи у политици, а не партитократски клијенти, фирмини лојалисти, макар били и црквени. Више родољубља, трезвености, окупљања око интереса српске заједнице у ЦГ. Много имамо непријатеља, а највећи непријатељ је глупост, ограниченост квази-елита, која само олакшавају непријатељима Српства. Треба нам права елита са српским предзнаком. Српство мора доћи испред свега – иуспред државе, религије, идеологије и партије.
Ovaj intelektualac par exellence je na naucni nacin objasnio kako kod nas funkcionise nametnut sistem projektovane „istine“ koja od prave istine nema ni slova I. Cijelu ovu igru kojui DPS jsamo igra kao izvodjac radova je osmislio neko mnogo pametniji van Crne Gore, i taj im iz vana pise scenario, pruza logistiku i usmjerava ih. Bilo bi dobro da ovaj vrsni naucnik dr. Krcunovic izanalizira sve sto se u Crnoj Gori do sad desavalo u zadnjih godinu dana, a u reziji DPS, pa ce se vidjet da se nista nije slucajno i spontano desilo vec da cijelu situaciju planski vode i usmjeravaju pojedine strane obavjestajne sluzbe, a svi znamo koje. Sve te novoformirane „komite“ koje su izazivale provokacije po raznim gradovima neko je morao da organizuje i poveze medjusobno, i da finansira njihove akcije kako bi imali materijalnog interesa da sve to rade. I kad su narusavali javni red i mir, i kad su mirno protestvovali sve su radili po diktatu i scenariju a ne spontano. Veliki je novac u pitanju i i sigurno je da sve ovo ne finansira samo Milo i njegovi ljudi. Eto recimo onaj juceranji divljacki upad onih zena u Cetinjski manastir je bio ocigledno generalna proba i „probni balon“ inostranih scenarista kako bi vidjeli kako bi crkva i policija reagovale ako bi doslo do stvarnog upada „komita“ i pokusaja da zauzmu manastir. Po onome snimku vidjelo se da policija nije dobro reagovala ili mozda to nije ni htjela, pa su djelovali jako zbunjeno i pogubljeno, sto se policiji nikada ne smije desiti. Zato su oni i pustili zene ispred jer znaju da ni policija ni ljudi unutar manastira nece moci grublje da postupe prema zenama sto god one lose cinile. Ovo je ista taktika koje su koristili Siptari na Kosovu do 1999. Uvjek su u demonstracijama protiv drzave u prve redove ispred policije isturali zene, starce i djecu. Ocigledno je da je i kod nas „rukopis“ tj.scenario isti samo su glumci drugi.
Odličan komentar.
Овај интелектуалац би требао под прво да научи лингвистику. У свом животу стицајем околности, да би одржао голи живот у свету који није онај за кога су моји предци гинули, био сам принуђен да учим енглески. Из тога је приоисзекло да напишем неколико научних радова на истом понајвише у форми описа патената, а онда да на истом исписујем пазетне захтеве. На српском сам исписао доста књижевних дела која ћу сакупити у једну збирку па их објавити. Написао сам и неколико песама, и по процени многих а нарочито моје покојне наставнице српског језика из основне школе су дела равна Дучићу и Јесењину.
Када би „интелектуалцу“ подметнуо потнтне описе, (наравно на енглеском) можда би се и некако снашао. Али када бих му ставио под нос само један Патентни Захтев, не верујем да би и једну реченицу из њега разумео. Толико о његовом владању енглеском. Који и поред свега сматрам да и сам нисам савладао како треба, али јесам сигурно више од „интелектуалца.“
То је оно што мени говори о његовим општим квалитетима. Одмах и на самом почетку „интелектуалац“ средства јавног информисања крсти са „мени старом медија.“ Сачувај боже и овакве кованице. Затим „интелектуалац“ негде у тексту уместо глупо или глупост користи израз „ступидно“ и тако редом.
Није једини који тако постпа. Какве све изразе са овог крутог и накарадног језиа налазим убачене у текстове који више не личе ни на шта, пошто, нити су писани на страном језику а нити на српском. Болно је то све. Болно до те мере да рецимо тај исти „интелектуалац’ ако претендује да буде интелектуалац би требао да зна да је у Канадској провинцији Квебек донет закон о заштити Француског језика па ако неко у текст, рекламу, или било где на јавном месту покуша да англосаксонизује француске изразе плаћа минималну казну од $5,000.
Ми Срби смо платили велику „ксзну’ за сопствену глупост наметања нам 1945, јајарских граница, и наметања јајарске СФРЈ, због чега смо педесет година касније преживели бомбардовање од Англосаксонске коалиције, и сада наши „интелектуалаци“ брбљају изопачени српски у који умећу речи из језика оглашеог непријатеља, сасвим беспотребно како би себе истакли. Истакли, али чиме ординарном глупошћу. Је ли тако данас треба да изгледа савремени српски интелектуалац?
Из личног задовољства после читања из обавезне литературе романа „На Дрини Ћуприја“ прочитао сам га много година касније на енглеском такође. Андрић је био изузетан лингвиста. Владао је једнако како српским тако и немачким, па се нигде у овоме и у другим својим делима није користио убацивањем немачког у српски. Умео је паметно да народске турцизме користи али то је нешто сасвим друго.
То јест као лингвиста знао је да у склопу реченице, ако се убацује страни израз, он мора да буде усклађен не само у смислу мелодичнсти већ и у смислу хармоније. У противном Андрић и други њему слични су знали да ако ова правила нису задовољена не само да реченица звучи глупо и нелогично, него то и њих таквима прави. Убацивање и одомаћивање страних израза у домаћи??? То је једино раде они који су испод просека и нивоа.
Одомаћивање страних израза у лингвистици могуће је онда када су језици речнички и кодификовано слични. Значи да су фонетски и мелодични. Одомаћивање грчких и латинских израза, који проистичу из грчког и латинског и других језика који су проистекли из њих је могуће, а некада је то и потреба. Енглески, сам од себе је груб, крут, сиромашан, не-мелодичан, и по врх свега примитиван језик који се не само лингвистички већ и речнички ни у један други језик и речник не може уклопити и прилагодити.
Треба напоменути и никако се ни то не сме сметнути с ума да не само Андрић него ни Доситеј, ни Ракић, ни Петковић, ни Веселиновић, па на крају ни уклета Десанка нису поступали као ови данашњи „интелектуалци“ који им се не могу ни уз скут прикачити. И управо из великог поштовања према њима, из успомене на Десанку и њену Крваву Бајку и онога по њој језика који мирише на траву са пашњака њиима посветио сам ове редове.
Odličan tekst. Nije mi jasno zašto ovakvi ljudi kod nas ostaju u zapećku i oglase se tek povremeno.
Utemeljeniju, tačniju i pismeniju analizu savremenog neofašizma kroz crnogorski primer nisam pročitao. Ovaj čovek zlata vredi. Takvi moraju da dođu u prvi plan umesto sitnih mešetara, inteligenata i priučenih šegrta klijentelističke kvazielite koja nam samo unazađuje društva. Spas nam leži isključivo u vraćanju sebi i onome što nas je odežalo kroz vekove kao narod i kao ljude.
Јошуа Франк индоктринирао католике Хрватске и Славоније у србомржњи и хајци, сада то раде јеврејски медији у ЦГ са поткупљеним политичарима, новинарима и руљом. Иста хајка је од истих нељуди била са Исусом и сада Јоаникијем. И са безброј хришћанских мученика кроз историју.
Molim urednistvo da objasni sta znaci ‘intronozacija’ i ako postoji rec na Srbskom ili Staroslovenskom da nam je ukaze.
Ustoličenje, dolazak na tron…
Интронизација значи: Ступање (или подизање) на престо; свечано устоличавање новопосвећеног патријарха, владике (! – наш случај), бискупа, или папе у главној (столној) цркви, итд. biskupa ili pape u glavnoj (stolnoj) crkvi; итд.
Детронизација значи: Лишавање престола, свргавање (или збацивање) са престола.
Јасно, суштински и сажето описана црногорска стварност. Добили смо, на јавној сцени, још једног елитног српског интелектуалца, уз др Богољуба Шијаковића. Чији глас се чује.
Баштиници “ црногорског грађанског национализма“, израза који је први употријебио отац Дарко Ћого, имају “ величине“ попут Љуба Филиповића и Мика Живковића.
Довољно за поређење.
Kako je Milo zao covjek. Na licu mu se vidi.
Sjajan tekst. Dakle, sve što izlazi izvan okvira „istine“ koju su projektovali nevidljivi centri moći, proglašava se ekstremizmom i fašizmom, a nakon toga se istinski ekstremne i kriminalne reakcije opravdavaju navodnom borbom protiv „tog zla“. Što bi naš patrijarh rekao “ radi se o savremenoj zameni teza“.