Мјесто подвига – о. Слободан Радојевић и Црква Ружица

Пише: Бојан Булатовић

Да је граница мјесто подвига, а карактер граничара задње што се слама, свједочи пуноћа онога што зовемо историјом, трагом живога човјека и његове борбе. Безмјерним примјерима оних који себе у труд опстанка узиђују данас прибрајамо људе окупљене око Цркве Ружице у Рожајама. Нека не буде замјерено да по добру нарочито поменемо пароха о. Слободана Радојевића, који своју пастирску дужност обавља у средини која му најчешће није наклоњена, која много више но у слогу полаже у оно што људе разграничава.

Дивно име – Црква Ружица – потиче из доба Немањића. Срушена је доласком Турака 1634. године, али и потпуно обновљена 1924. године. По завршетку Другог свјетског рата, порушена је до темеља, од стране нове, комунистичке власти.
Црква Ружица, по којој је град Рожаје добио име, подигнута је по трећи пут 1992. године, не на мјесту гдје је раније била, на позицији данашње ОШ ,,Мустафа Пећанин“ већ у центру града, данас најљепшем и најуређенијем дијелу Рожаја. Ктитор цркве је пок. Драшко Магделинић, а значајни новчани и прилог у грађевинском материјалу дали су привредници из Србије, поријеклом из Рожаја, као и грађани Рожаја.
Док је трајала обнова цркви, манастира и конака, које је покренуо блаженопочивши митрополит Амфилохије, Црква Ружица је, већ након двије деценије од изградње, стасала за озбиљну санацију.

2015. године, Рожајску парохију преузима о. Слободан Радојевић, који је дао завјет да ће Цркви Ружици вратити стари сјај.
Од његовог доласка на мјесто пароха, с Божјом помоћи, изведени су следећи радови на црквеној грађевини:
– замијењен је кров јер је претходни прокишњавао, што је био узрок пропадања живописа;
– замијењена је столарија;
– уређена је фасада;
– обновљен инвентар;
– уграђено гријање;
– урађен је фрескопис…

На парохијском дому изведени су следећи радови:
– обновљен је кров;
– замијењена столарија;
– одрађена фасада;
– опремљена канцеларија и цјелокупан дом намјештајем;
– спроведено централно гријање на пелет;

– основана и опремљена парохијска библиотека, која данас има преко хиљаду књига…
У порти цркве је посађено око 2.000 садница, са преко 200 различитих биљака; одрађено 200 м2 камених стаза; одрађена камена ограда дуж цијеле порте и гробља; направљена капела на гробљу; у порти су изграђена два помоћна објекта, радионица, љетниковац и гаража за ауто; одрађена расвјета у порти и око цркве, која је спојена на градску расвјету; сазидане чесме на гробљу и у порти цркве; направљена кована капија; откупљено земљиште за паркинг испред цркве…
У селима Буковица и Бијела Црква су направљени црквено-народни домови од по 150 м2; подигнута спомен-обиљежја за жртве из Другог свјетског рата у Буковици и Бијелој Цркви; купљено 11 хектара земље у селу Башча; у сарадњи са хуманитарном организацијом „Срби за Србе“ изградили и опремили кућу за породицу Гаровић из Башче, у вриједности од 40.000 €; једнократна помоћ за новорођенче, у износу од 100€; мјесечно се издваја по 50€ за породице самохраних родитеља; обезбјеђују се Божићни поклони за дјецу; за десетак породица су обезбијеђене стеоне јунице; када могућности дозољавају, купују се књиге и прибор за дјецу школског узраста…

Посебно је вриједно помена то што су готово све породице у парохији крштене, а о. Слободан је и кумовао у петнаест наврата.
Иначе, о. Слободан је врсни дуборезац, а његови радови су нашли мјесто у цркви Ружици, манастиру Дајбабе, цркви Св. Петке у Мурину, цркви Св. Стефана Пиперског у Жупи Никшићкој, манастиру у Брезојевици, цркви Св. Апостола Томе у Подбишћу и тд.
Слава Богу за све, па и за махове прегнућа које даје оваквим људима!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: