Otkako je uvedeno vanredno stanje, u našoj zemlji je zaustavljena vantelesna oplodnja o trošku države, u skladu sa preporukama Evropskog udruženja za humanu reprodukciju i embriologiju, koje je ocenilo da ovu vrstu intervencija treba odložiti dok ne prođe pandemija kovida 19. Takođe je preporučeno da se završe samo one procedure koje su započete – kod žena koje su već uključene u stimulaciju jajnika, dobijeni embrioni trebalo je da se zamrznu, a transfer embriona odloži kada pandemija prođe. Osim toga, obustavljen je rad svih komisija – prvostepene i drugostepene, koje odlučuju o tome koji parovi imaju pravo na VTO o trošku RFZO, a svim privatnim klinikama u kojima se obavlja vantelesna oplodnja o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje takođe je preporučeno da obustave ovaj proces.

S obzirom na to da su ukidanjem vanrednog stanja stvoreni uslovi za nastavak rada komisija za biomedicinski potpomognutu oplodnju finansiranu od strane RFZO, kao i mogućnost odlaska na procedure vantelesne oplodnje – kako u kliničkim centrima, tako i u privatnim klinikama, udruženje „Šansa za roditeljstvo” poslalo je otvoreno pismo Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje sa pitanjem kada će se nastaviti sa vantelesnom oplodnjom i šta se dešava sa ženama koje su tokom vanrednog stanja napunile 42 godine i izgubile pravo na finansijsku pomoć države, jer nisu mogle da se prijave komisiji.

Kako u razgovoru za Politiku ističe Marijana Arizanović iz udruženja „Šansa za roditeljstvo”, bilo je planirano da ove godine između 3.500 i 4.500 parova prođe kroz proces vantelesne oplodnje o trošku države, ali je pandemija mnoge od njih zaustavila na putu ka roditeljstvu.

–  Najviše su pogođene one žene koje su tokom vanrednog stanja napunile 42. godine i izgubile pravo na proceduru vantelesne oplodnje o trošku RFZO ili nisu imale vremena da se jave komisiji do 42. rođendana. One su se i najčešće javljale našem udruženju sa pitanjem da li će ipak imati mogućnost javljanja komisiji, bez obzira na to što ne ispunjavaju taj zakonski kriterijum. Takođe, mnogim parovima su istekle analize, pa se postavlja pitanje da li će se produžiti njihovo važenje. Njihova pitanja smo prosledili na adresu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, ali još uvek nismo dobili odgovor – ističe sagovornica.

Ona dodaje da je nejasno i da li će parovi koji su bili prinuđeni da započete vantelesne oplodnje završe zamrzavanjem embriona morati da se jave komisijama radi procedure krioembriotransfera, kao i kada će početi sa radom Banka reproduktivnog materijala, koja je otvorena pre godinu dana na Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj ulici.

–  Mnogo je nedoumica sa kojima se sada suočavamo, ali ostala je i dalje jedna velika želja, a to je da svi budemo roditelji. Zato se nadamo da će procedure vantelesne oplodnje što pre početi i da će mnogo parova dobiti svoju dugo očekivanu šansu  – zaključuje sagovornica.

Zvanični podaci govore da više od 300.000 parova u našoj zemlji ima problem sa sterilitetom, kao i da svaki treći par u našoj zemlji nema naslednika. Suočena sa poražavajućom statistikom da od 1.476.105 porodica u Srbiji čak 649.667 nema naslednika, država je 2006. godine donela odluku da finansira lečenje neplodnosti biomedicinski potpomognutom oplodnjom. Na početku je Republički fond za zdravstveno osiguranje finansirao samo jedan pokušaj vantelesne oplodnje, a granica je bila 38 godina. Ta starosna granica je 2010. godine pomerena na 40 godina, a o trošku RFZO parovi su mogli da idu na dva pokušaja. Šest godina kasnije broj pokušaja povećan je na tri, da bi 2017. godine bila pomerena i starosna granica na 42 godine. Prošlog leta Skupština grada Beograda donosi odluku da finansira četvrti pokušaj vantelesne oplodnje za žene do 45. godine. Osvrćući se na poražavajuću demografsku statistiku koja govori da se poslednjih godina rađa najmanje dece od početka 20. veka, predsednik Aleksandar Vučić je krajem prošle godine najavio da će država za pronatalitetnu politiku izdvojiti oko 500 miliona evra, kao i da će vantelesna oplodnja biti besplatna u celoj Srbiji, bez obzira na broj pokušaja.

Prvo kovid test pa ulazak u program

Profesor dr Aleksandar Ljubić, naš eminentni stručnjak iz oblasti ginekologije i akušerstva, ističe da će se nakon dva meseca omogućiti nastavak programa VTO uz poštovanje određenih uslova. Ljubić ističe da će nastavak programa biti integrisan i sprovođen u tri nivoa – svi pacijenti biće trijažirani upitnikom koji se radi dve nedelje pre bilo kog postupka. Asimptomatski pacijenti, dakle oni koji negativno odgovore na svih 15 pitanja, uključuju se odmah u program.

Oni koji eventualno imaju neke od simptoma, biće na proveri pre uključivanja u program, a oni koji su pozitivni na virus korona, isključuju se iz programa. Takođe, oni koji su po bilo kom osnovu sumnjivi, a negativna su im antitela na koronavirus, takođe pripadaju grupi sa kojom se nastavlja do kraja tok vantelesne oplodnje. Osvrćući se na zdravstveni status medicinskog osoblja koji rade VTO, profesor je istakao da rade samo oni koji su potpuno zdravi.

Na pitanje o proceni embriona i potrebi za nekom dodatnom tehnologijom u vreme kovid 19 infekcije, Ljubić je odgovorio da postoje neiznvazivni načini procene stanja embriona, koje zovemo embrioskopija, kao i invazivni načini koji se odnose na preimplantaciono genetsko testiranje. Primena ovih tehnologija i dalje zavisi od medicinskih indikacija i ne primenjuje se samo zbog pandemije kovida19.