Mnogo „obojenih“ veza Alekseja Navaljnog

Ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni ponovo puni međunarodne naslovne stranice sa svojim najnovijim trikom – tvrdeći da je predsednik Vladimir Putin naredio da ga neko truje nervnim agensom Novičok. Naravno, ovo nije prvi put da je Navaljni uspeo da okupi zapadne medije i političare protiv Moskve. Zahvaljujući širokoj međunarodnoj mreži finansiranja i vezama, razvijenim tokom mnogih godina i uglavnom lociranim u inostranstvu, Navaljni je u očima Zapada postao ruski opozicioni mesija.

Još dok je Navaljni bio još malo poznati kopredsednik ruskog nacionalističkog pokreta „Narod“, strani zvaničnici počeli su da primećuju njegove podvige. Između 2008. i 2011. godine, član Saveznog političkog saveta Ujedinjenog demokratskog pokreta „Solidarnost“ po imenu Ilja Jašin obavio je niz konsultacija sa predstavnicima diplomatskih predstavništava različitih zapadnih zemalja. Tokom konsultacija sa švedskim diplomatama Toveom Grinbergom i Bjornom Fagenbergerom, za koje se sumnja da su obavještajni operativci, specijalizovani za aktivnosti povezane sa „obojenim revolucijama“, Jašin je preporučio da se posveti veća pažnja na dolazzeću rusku opozicionu figuru.

Za to vreme Navaljni je održavao bliske kontakte sa Natalijom Budajevom – nadzornicom ruskog odeljenja Međunarodnog republikanskog instituta sa sedištem u Vašingtonu do 2012. Moskva taj institut smatra nepoželjnom organizacijom, nesumnjivo zbog očiglednih veza u vladom SAD-a. Jednom kada je Budajeva krenula sa te linije rada, postala je menadžerka fondacije Slobodna Rusija – druge grupe koja je blisko povezana sa Stejt departmentom. Sa tako dobro povezanim prijateljem na strani Navaljnog, ne treba da čudi što je opoziciona figura počela da privlači veliku pažnju među evropskim i američkim zvaničnicima.

Međunarodne veze Navaljnog 2010. godine uvele su ga dublje u „milost“ Vašingtona. Na preporuke glavne urednice “The New Times” Jevgenije Albats i šefa američke nevladine organizacije „Fondacija za ljudska prava“ Garija Kasparova, započeo je praksu na Univerzitetu Jejl pod nazivom “Yale World Fellows”. Dvogodišnji program se prodaje kao alat za pomoć u razvoju političkih lidera širom sveta, a sve troškove (obrazovanje, život, putni troškovi), koji iznose preko 30 000 američkih dolara po studentu, u celosti plaća vlada SAD. Iznenađujuća velikodušnost prema Vašingtonu jedan je od mnogih razloga za koji se veruje da ovaj program ima potajniju svrhu; da privuče i obuči strane opozicione ličnosti koje se mogu vratiti u svoje zemlje spajajući američki spoljnopolitički interes sa svojim političkim ciljevima. Ostale prozapadne opozicione ličnosti koje su obučavane u isto vreme kada i Navljni su:

1) Fareka Mabruk – učesnik pobune Arapskog proleća 2011. u Tunisu, koja je zbacila predsednika Ben Alija,

2) Svjatoslav Vakarčuk – učesnik 2013-2014 prozapadni Maj-dan državni udar u Ukrajini,

3) Sergej Lagodinski – nemački pravnik i član evropskog parlamenta „Zeleni“.

Po povratku u Rusiju, Navaljni je koristio taktiku „obojene revolucije“ stečenu na Univerzitetu Jejl da poveća učestalost antivladinih protesta. Osnovao je Fondaciju za borbu protiv korupcije kao paravan za svoje aktivnosti, izazvao socijalni sukob i nemire koristeći protestnu metodologiju američkog politikologa Genea Šarpa i sproveo niz političkih inicijativa protiv vlade. Zanimljivo je da se podaci pruženi u „istragama“ njegove Fondacije za borbu protiv korupcije (podaci o naplati, bankovni transferi, podaci o računim u inostranstvu, itd.) Mogu dobiti samo na sumnjiv i moguće nezakonit način. Zapadne obaveštajne agencije verovatno će te informacije proslediti Fondaciji za borbu protiv korupcije preko Navaljnijeve saradnice u Londonu Marije Pevčik, za koju se osnovano sumnja da je agent MI-6.

Međutim, Stejt department nije samo obučavao Navaljnog da održava poverljive odnose i pružao znanje o tome kako da sprovodi subverzivne aktivnosti stranoj opozicionoj ličnosti. Vašington je takođe pripremao Navaljnog da uspostavi svoju neprocenjivu mrežu prozapadnih kontakata i da bude kanal za zapadno finansiranje, skriven kao „anonimno prikupljanje sredstava“ i “crowdfunding”, u ruski opozicioni pokret. Takva sredstva se dostavljaju putem kurira u zemljama sa jakim kontraobaveštajnim aparatima (SAD, Letonija, Litvanija, Poljska i Nemačka), a tokom poslednjih nekoliko godina Navalni je otišao na niz sumnjivih kratkotrajnih putovanja u ove zemlje ( 2017. – 6 putovanja, 2018. – 9 putovanja, 2019. – 13 putovanja, 2020. – 5 putovanja). Štaviše, Navaljni koristi neobično sofisticirane metode izbegavanja koje je verovatno naučio od tehničkih specijalista stranih obaveštajnih agencija. Tu spadaju: 1) nedostatak mobilnog uređaja, 2) upotreba složenih programa za šifrovanje, 3) vešta identifikacija spoljnih uređaja za nadzor, 4) uključivanje najbližih saradnika u napredne anti-opservacijske aktivnosti, 5) kupovina karata neposredno pre železničko i vazdušno putovanje, 6) i pravljenje hotelskih rezervacija / aranžmana u sa podređenima, između ostalog.

Sastanci između Navaljnog i zapadnih lidera gotovo su uvek zaogrnuti terminima kao što su „formalni sastanak sa zapadnim liderima“ i „nezavisni opozicioni političar“, kako bi im se u očima svetske zajednice, a posebno ruskog naroda, pružio legitimitet. … To je deo razloga što uz Navaljnijeva upitnija putovanja u inostranstvo postoji obilje zvaničnih sastanaka sa zapadnim uglednicima, uključujući bivšu ministarku spoljnih poslova Velike Britanije Emu Rejnolds, bivšeg belgijskog premijera Gia Verhofštada i bivšeg potpredsednika vlade Nemačke i Savezna obaveštajne službe Rudiger von Frica, da pomenemo samo neke. Važno je shvatiti da su mnoge od zvaničnih veza koje je Navaljni stvorio tokom godina ljudi koji su prethodno ili trenutno radili u  vladi SAD, doprineli ostvarenju režima sankcija protiv Ruske Federacije i / ili rade na unapređenju spoljnopolitičkih interesa SAD-a na ruskom tlu.

To je bilo očigledno između 2017. i 2018. godine, kada su zapadne sile iskoristile odbijanje kandidature Navaljnog za predstojeće predsedničke izbore kao odskočnu dasku za svoj međunarodni propagandni napad, usmeren na diskreditaciju predizborne kampanje ruskog predsednika Vladimira Putina. Zapad je više puta pokušao da utiče na rusku Centralnu izbornu komisiju i na izborni sistem u celini, kako bi izvršio pritisak na Kremlj da Navaljnog registruje kao predsedničkog kandidata – uprkos njegovoj nezakonitosti. U propagandnu kampanju zapadnih podržavalaca Navaljnog bio je uključen širok spektar vladinih odeljenja SAD-a, pridružene međunarodne organizacije i njihovi saveznici. Tada je portparol Stejt departmenta optužio Rusiju da nije zaštitila ljudska prava, a ministarski komitet Evropskog saveta čak je javno zahtevao da Navaljni bude legalno imenovan za kandidata. Ali propagandna kampanja tu nije stala. Na kraju, SAD kongresmeni, evropski poslanici, prozapadna glasila i nekoliko vlada NATO-a pokušali su uticati na narod Rusije iz inostranstva.

Ideološka okosnica Navaljnijeve kampanje za registraciju izbora bio je čovek po imenu Le-onid Volkov, koji je 2011. godine takođe studirao u SAD. Program usmeren na pružanja znanja studentima o „elektronskoj demokratiji“ nazvan je „Program zakonodavnih stipendija“, a održavali su ga „Američki saveti za međunarodno obrazovanje“. 2018. Volkov je čak išao na istu praksu na Univerzitetu Jejl koju je Navalni obavljao 2010. godine – i verovatno je uspostavio iste kontakte. Nedugo nakon toga, Volkov se preselio u Litvaniju, dobio prebivalište i svoj novi dom pretvorio u centar za finansijsku koordinaciju Fonda za borbu protiv korupcije.

Volkov tamo vodi sastanke sa predstavnicima zapadnih političkih i komercijalnih organizacija, a kao ideološki koordinator fondacije, takođe se bavi komunikacijom sa zapadnim političkim stratezima.

Opšte je poznato da Navljni, njegova supruga i brat imaju američke vize G-1, namenjene, u teoriji, samo predstavnicima stranih vlada. U isto vreme, Navalnijeva ćerka trenutno pohađa prestižni univerzitet Stanford, gde je nesumnjivo prihvaćena zahvaljujući očevim vezama. Tu spadaju profesor Univerziteta u Čikagu Konstantin Sonin, profesor ekonomije sa Univerziteta Jejl Oleg Civinski i profesor sa Stanforda Francis Fukujama. Navaljni čak održava visokoprofilne, ali malo reklamirane veze sa liderima u američkoj IT zajednici, poput Google-ovog direktora za upravljanje proizvodima Andreja Doroničeva i osnivača MemSKL-a Nikite Shamgunova.

Trenutno Stejt department koristi Navaljnijevo „trovanje“ za vršenje ekstremnog međunarodnog pritiska na Rusiju. Zamenik Stejt departmenta Steven Begin najaktivnije radi u tom cilju, o čemu svedoči izjava koju je dao tokom sastanka sa ruskim ministrom inostranih poslova Sergejem Lavrovom – pozivajući na „ozbiljne mere protiv Ruske Federacije potvrđuju se ove informacije o trovanju Navaljnog . “ U drugom susretu sa ruskim ambasadorom u SAD Anatolij Antonov, Begin je ponovo izrazio „ozbiljnu zabrinutost“ zbog optužbi da je ruska vlada koristila hemijsko sredstvo protiv Navaljnog. I na konferencijama za štampu, Begin neprestano skreće pažnju prisutnih novinara na ovu temu. Najnovija politička igra Navaljnija bez sumnje igra pravo na ruku agresivniom spoljnom politikom SAD protiv Rusije.

Pročitajte JOŠ:

Bećirović: Ja sam porodični prijatelj sa Medenicom, sa njom sam razgovarao i pregovarao o kupovini zemljišta u Kolašinu