Много си се осилио, аго!

Пише: Емило Лабудовић

Није срамота бити уза своје. Бранити, подржавати, оправдавати… ријечју : „није гријех питати за брата“! Али, и та „братска“ мора да има границу преко које се, ако ћемо људски и поштено, не смије. Поготово не онда када је гријех „браће“ прекипио лонац и кад смрди да се до неба чује. Кад падне крв, „рана наопака“. А Ник је и преко те границе прешао без икаквог зазора, скочивши лако као преко поточића.

Ник Ђељошај, албански политичар у Влади Црне Горе, за агресију НАТО на СРЈ, и послије четврт вијека, нема други и другачији назив до да је ријеч о „хуманитарној војној акцији којом је цивилизовани свијет спасавао косовске Албанце од егзодуса“!? Ник то тврди данас када је чак и велики број директних агресора престао да се том флоскулом, достојном само највећег лажова овога доба, Џејмија Шеја, правда своје безумље и злочин над једним народом.

Ник Ђељошај, свјестан да лаже, а лаже за све паре, изјављује то након четврт вијека, времена у којем чак и најострашћенији навијачи његове „браће“ и њихових спонзора не могу да сакрију истину ко је жртва а ко је злочинац. Злочинац до рамена крвавих руку. Ник Ђељошај то изјављује на дан који је у историјски атлас земље у којој живи и народа са којим живи записан крвљу невине дјеце и цивила. Фалило је још само да, по угледу на свог ондашњег пандана, лажова истог калибра, Џејмија Шеја, изјави како су српске жртве НАТО иживљавања само „колатерална штета“ једне хумане акције. Хумане тама колико је хумана и она коју Израелци ових дана спроводе у Гази, Рамали и другим палестинским насељима. И није проблем у томе што Ник лаже, проблем је у томе што му се може да лаже.

А Ник је онај Албанац који је, усред Скупштине Црне Горе, јавно поцијепао први том некаквог речника црногорског језика. Ник је онај који је јавно игнорисао санитарне мјере које је Влада Црне Горе прописала поводом епидемије Ковида и општину Тузи малтене прогласио својим посједом и екстериторијалном у том погледу. Онај исти Ник који се једно дуже вријеме начисто зајебаво са судом, одбијајући да дође на суђења.

Ник који се ништа мање не курчи (праштајте на изразу) када је ријеч о разграничењу његовог вилајета са главним градом. Ник који насрће на новинаре чим му се не допадне питање. Ник, недодирљиви и свемоћни бег општине Тузи који је за себе приграбио право да говори у име свих Албанаца у Црној Гори. И не само да говори, него и да безочно лаже. Али, није проблем у томе што је Ник такав, проблем је у томе што му се може.

А није проблем ни толико у томе што Ник лаже и што му се може да лаже колико у чињеници да то Ник чини са позиције потпредсједника Владе Црне Горе, владе која, између осталих, представља више од трећине њених грађана који се казују Србима. Грађана које је до смрти увриједио, понизио његове невине жртве и бацио се огавном лажју на њихово лице.

Очекивати извињење од Ника Ђељошаја за лаж коју је изрекао било би горе и гнусније и од саме лажи. Али, не може се превидјети чињеница да је Ник лагао са тако високе адресе, адресе која, по логици ствари, припада и оклеветанима. Зато би био минимум минимума поштења (ако такво нешто још увијек битише у Црној Гори) да се, у име те адресе, лично премијер Спајић извини Србима, гдје год да су. Да се изини и Србима у Црној Гори и жртвама које су они приложили на пиједестал најгнуснијег злочина новијег доба. Злочина који чак ни Никова безочна лаж не може да сакрије.

Господине премијеру,

као грађанин и држављанин Црне Горе, као Србин, очекујем Ваше извињење уколико себе и даље доживљавате премијером свих нас. И упозирење Нику Ђељошају да се силно осилио и заборавио гдје живи и са ким живи. Уколико то не учините, а сигуран сам да нећете, нећу се ни изненадити а још мање увриједити. Напротив, биће ми то само још један доказ зашто се Нику Ђељошају може све, па чак и да онако безочно лаже. И зашто Ви тако понизно ћутите.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: