Могућа нова коалиција за изборе: Демос – СНП?
1 min read
Миодраг Лекић
Лидер Демоса Миодраг Лекић оптужио је премијера Мила Ђукановића да покушава да онемогући даље функционисање контролне улоге опозиционих представника у државним институцијама. У Демос-у, истиче он, размишљају и о бојкоту избора. Лекић није потврдио ништа конкретно по питању СНП-а, мада је истако да разговара са њима, преноси Дан.
„Мило Ђукановић је почео отворено да негира базичне принципе записане у Политичком споразуму који је потписала и његова странка. Премијерова намјера да новом, купљеном парламентарном већином уочи самих избора протури врло сумњиве законске и послове иницијативе. То не смије проћи без нашег адекватног одговора“, казао је Лекић.
Према његовим тврдњама, очигледно се ради о покушају онемогућавања даље контролне улоге опозиционих представника у државним институцијама.
„Демонтирање и презентовање у јавности незаконитих, корупционашких радњи изазива по свему судећи нервозу и реакцију врха власти. Ђукановићева странка је већ јавно протестовала због отказа у МУП-у кадру ДПС-а из Пљеваља који је правно процесуиран као актер афрере „Снимак”. Посебно их брине доста брз процес освајања институционалне аутономности МУП-а, како у дијелу изграђивања законско професионалног начина и стила рада тако и сарадње са тужилачким структурама, посебно специјалним тужилаштвом. Док буду у Влади, министри из опозиционих редова ће наставити да јавно демонтирају корумпирано-криминалне сегменте у државним институцијама и да као одговорне личности допринесу функционисању система на принципима правне државе“, истакао је Лекић додајући да у Демос-у размишљају о бојкоту избора.
„У Демосу размишљамо о свим релевантним моментима у вези са изборима“, казао је он додајући да измеђуосталог, поред размишљања о бојкоту избора, разговара и са одговорним личностима и из СНП-а.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
BILO JEDNOM U ZAPRDEŽU
(ili, kako napisati podnošljiv „komentar“ na temu, zaista, – isuviše nepostojećeg caffe Demosa?)
To bi bio pun pogodak, istinska koalicija, dokaz da je moguće upariti krajnje elementaran SNP (koji je, izviše svega, koliko „temeljan“, toliko i „napredan“, čvrsto se držeći postkomunističkog percipiranje politike) sa odveć sofisticiranim caffe Demosom, kome je, čak, ispod nivoa i da postoji. – Kad je pretrpio sve oblike poniženja, salonski teniser se okrenuo SNP-u, osim, podrazumijeva se, u slučaju da, ipak, odluči bojkotovati izbore. Ono što fascinira, priznaćeš uvaženi i dokoni moj, jeste činjenica s kojom lakoćom nepodnošljiva lakoća nepostojanja zvana Leki, svakog puta na isti način pošalje sledeću poruku: otvoreni smo za sve oblike demokratskog načina borbe protiv korupcije i kriminala, itd. Da li, dakle, taj demokratski oblik borbe, u sebi pretpostavlja i model beskrajnog ponižavanja, koji se rađa iz upornog odbijanja da se donese odluka, zauzme politički stav, i jasno iznese program na koji bi građani sjutra mogli računati?! Nešto je trulo u mjesnoj zajednici Zaprdež! Najbolji jaran (ako nešto tako postoji, od najboljih Grčkih dana do danas, frend je obično ništa više do pritajena kurva koja ima neki interes od tebe, i pitanje je samo koliko će se uzaludnih godina nanizati u još uzaludnim razgovorima i bezveznim iskustvima, da bi to konačno uvidio…), ostaje odan SNP-u, za kojeg veli: Možda ništa nisu promijenili, ali je bitno da se oni nisu promijenili! Čik, aj sad ti, koji se, dabome, u sve potanko razumiješ (od bubnja veš-mašine do Ruske kontra obavještajne službe), objasni ovu filozofiju, protiv koje nisam mogao ništa, dok smo dokončili pod lozom ispred jedne trafike pretvorene u birtiju, i džaba sam nastojao objašnjavati kako se i partija mora mijenjati, elastično se prilagođavajući strategijama koje dolaze s izazovom novog vremena (molio bih te da obratiš pažnju na ovaj odvratni rječnik pozajmljen od političara koji nam upravljaju sudbinama), kojeg, svakako, diktiraju neka drukčija pravila, i tome sl., a i sam znaš kako teku ti seoski razgovori, šta da ti pričam. Međutim, nije mogao vjerovati, čak je k’o ošuren poskočio sa gajbe na kojoj je sjedio, kad sam mrtav ladan procijedio: što fali, ja sam ti za caffe Demos, i mani me te priče o njihovoj nepostojanosti, o izvjesnom mondenizmu i stilu na koji se narod nikad neće moći sviknuti. To što tipovi zle vjere i još gore ćudi, upravo oni koji su najgori za svakog, neskriveno zavide na nevjerovatnom uspjehu Gogijevom (riječ je o No.1 pjesniku sa pendrekom, – da!, o onom što Moračkim lependricima jezdi na vespi sa sve roze kacigom i gumenim snuff lisicama!), najmanje je kriv on; izvini, od filoSofa do novinara Svetigore, pa do novinara Glasa crnogorca, odatle do „ortodoksnog srbina“ i vazda drugog čovjeka partije, izvini još jednom, treba prevaliti sve to, i postati starješina organa, štiteći ukus i slatkorečivost, ne dopuštajući da te Brisel, Vašington i Nju Jork, ni za jotu promijene, – nije lako priznaćeš, i to može samo seljačko momče, u pozitivnom smislu ovoga što govorim. Drugo nešto je mediteranski diplomata koji obožava spaghetti carbonare, toskansko belo vince i sopran tanak kao romantična mjesečina; taj je, kako zna reći Mudašin koji je skroz popizdio na njega, bio „predodređen“ da nosi prebačen neboplavi džemper preko ležerne bijele košulje, i da izigrava Alen Delona koga, jebija ga sad, kosa napušta, ali nije ni ta đaolja kosa uvijek presudna, je l’ da da nije. E , to me kod tebe vrjeđa, Sibin, što nikad i nipošto ne želiš podijeliti crni jad sa ovim našijem narodom, i prema svoj stvarnosti koja nas je pojahala evo više od dvije decenije, ponašaš se kao da nisi dio nje – reče patetičnim tonom, računajući da u meni ima zrnce empatije, očigledno ne znajući da je moj učitelj Dž. Bernard Šo, koji je jednom, između ostalog, rekao i ovo: „Biti žrtva nije nikakva privilegija!“ Pa, ipak, kako da faking tupsonu koji važi za mog jarana, objasnim da osjećam gađenje prema svemu, uključujući i ovaj promašeni univerzum koji, siguran sam, nije nastao iz najboljih pobuda.
Negdje pred fajront (malo prije prvog Dnevnika), ovaj moj još jednom upita: Sibin, nećeš valjda protraćiti svoj glas bacajući ga u ništavilo zvano caffe Demos?! Rekoh na to: meni je sasvim svejedno, revolucija pripada jednousmjerenim, onima koji ne upražnavaju veličanstveni stil odustajanja, što je više nakinđuren ponosom od jedne rokoko vaze. A, je l’ de, – reče on, – takvo je tvoje mišlenije, i dok se sve raspada u „kružnim razvalinama“ (šifra – H.L.B) ti likuješ, jer si bio u pravu, govoreći prije deset godina: ono što nas čeka, jeste najbolji od svih scenarija: Budve bluda, privatizovane plaže i demonske pohotne jahte, maloljetne barbi starlete, omladina u bunilu i na hemiji, sirotinja koja idealizuje šerifa koji lud međ’ grozdovima izopačene slave, naposletku, konja imenuje za konzula (lat. Consul = savjetnik). Da!, – kriknuh i poskočih sa gajbe, – upravo je palata moći uvijek predstavljala krv i incest, i kako caffe Demos u svilenim golf rukavicama nastoji da se bori sa tim, podržavam im zdušno, budući da kao čisto nepostojanje, ne mogu napraviti grešku, a priori svemu dodijeljenu.
(Nepredviđeno, ostadosmo u trafici da odgledamo prvi Dnevnik, koji, o svemu ima sliku jednog penzionera, onog što vavijek refrenuje: Ćuti, momče, šta bi tek da Njega neima, ovako bar imaš koliku toliku crkavicu, a kad bi, ne daj Svemogući, ovi golaći se dokopali vlasti, tek onda ne bi imao ni za salamu podrigušu i taj ladni Onogošt.)
Pozdrav: SLOBODA ILI NIŠTA!!!
Lekicu sve ti je jasno sta radis kad te brani ova avetinja zvana SEKULA a nije mu previse odmakao ni ovaj nesrecni SRBENDA.
Zajedno se Ćaki i Srđan da Milu nude ministre,kao i sad što su uradili.Da se nastavi pohara Crne Gore.E,nesrećni narode i mrčeni Sekula,krkajte posebne i hljeba,jer za drugo nemate.A Mila držite dok je živ,za boljega i nijeste.
Dobitna kombinacija!
Коначно једна логична ствар политичкој сцени. Јоница, Даниловић, Милић, и Миљанић на истој листи. Фали само Душко Марковић. И ето нове владајуће партије, послије 27 година!
Taman su isti neka jos pozovu krivog i pajovica nimanbegu i ljerku i nek zajedno sa milom nastupe na izbore dno dna pa da, se zna da su vlast da se ne foliraju da su opozicija. Casu meda jos niko ne popi sto je casom zuci ne zasladi
У том случају не треба расипати гласове на мале странке које неће прећи цензус већ треба гласати за Демократе или коалицију Демос-СНП. Гласањем за ове који су на ивици цензуса као што је ДФ ризикујемо да се по Донтовом моделу гласови прелију „мафијашко-однарођеном Миловом режиму“. Те мале странке раде за Удбу.
E ovo vec prelazi u smijuriju prevarant nasao brata srdjana prevaranta.
italijanski profesor izlapio .. s odgovornim ličnostima Snp kojih više nema svi su utekli
Demos ne moze sam da skupi potpise a Snp sam ne smije jer hoce da sakrije najgori rezultat u istoriji. Eto zato se udruzuju!