Moj brate odmetnuti
Mišo Vujović
Piše: Mišo Vujović
Golem je ovaj svet da bi nas razumeo. Tup i bezosećajan kao posivela planinska stena. Tamna i hladna, vlažna i klizava. Strma za penjanje sunovratna za povratak u podnožje.
Ti si to što misliš da jesi. I budi to što su ti rekli ako stvarno tako osećaš. Ako te pritiska teskoba vrati se imaš gde. Nisam ja odbegao od tebe. Već ti od sebe. Ne od srpstva već od sopstva. A nemamo gde ni ja ni ti. Gde god odemo sebe ćemo poneti.
Tesna je koža samoizgnanička. Ta teskoba i nemir, koji je verno prati, svaki šum pretvaraju u oluju, iskru u buktinju. A gluvoća nas ubi. Ma koliko bili glasni jedan drugoga ne čujemo!
Ti goriš mržnjom, brate, ko davno raspaljeno ognjište ugašeno od piromanizovanih spasilaca Crne Gore, rasčerčene ko polutke u nikšićkoj kasapnici.
A iskasapili ste sve od predaka do potomaka sejući zlu krv da bi lečili teskobu dokazivanje da ste danas to što juče niste bili. Prekopali ste i preorali sve od Kosova do Golog otoka. Uzori su vam Sekula, Štedimlija, Starčevići, Šuflaji, Tompsoni… Đedovi su klicali Obiliću unuci Paveliću i Drljeviću.
Od razdrljenjog uma do umobolnog čina kratak je korak. Kraći od kratkog pamćenja, našta ste sebe osudili. Ponosite se hiljadugodišnjom tradicijom kao i Hrvati koje slepo oponašate u mržnji prema onom što ste bili tokom tisućljetnog trajanja. Aka to izbrišete ostaje rupa u pamćenju, krater toliko veliki da ga svi vaše kvazi istoričari ne mogu zatrpati.
Ne prekoravan te što si se odmetnuo u izdaju, ali me boli što mene nazivaš izdajnikom!?
Koga sam ja izdao?
Vladiku Danila? Svetog Petra? Svetog Vasilija? Njegoša? Vuka Mićunovića? Vojvodu Draška? Đeda Šaja i njegovu braću na večnoj straži na Tarabošu.
Nađi jednoga Crnogorca da nije bio Srbin!? Do Musolinija i Tita, Crnogorci su se dičili srpstvom kao simbolom slobode i otpora.
Opijeni Brozom ko Rusi Lenjinom i sada se koprcaju ko nasukani kitovi na obali. Rusi su se svoje opijenosti otreznili, za razliku od Crnogoraca – montenegrina još omamljenih titoizmom – duboko integrisanim u svest nove nacije lišene stare slave.
Kao što ste se lako odrekli dela teritorija Kraljevine Crne Gore i Zetske banovine tako se danas odričete duše zbog sitnog šićara.
Zbog čega brate odmetnuti? Zbog čega ste u raskolu sa dušom? Osnivate crkve sa anatemisanim licima koje će vas produhoviti isto onoliko koliko će feministički pokreti sprečiti nasilje u porodici.
A od nasilja sve kreće. Sve što vezujete za novi identitet nastalo je nasilno, na jamama, pasjim grobljima, Kunovom prisoju, crvenom teroru, Zidanom mostu, Kočevju, Golom otoku, na pokradenim izborima, referendumu 2006.
Stoga, moj brate odmetnuti, ruka ti je pružena, budi ono što osećaš ali dopusti drugima da budu ono što jesu i što jesmo.
I zapamti: Svaki potočić ne postane reka.
Koji su to Crnogorci vapili za slobodom u ove julske dane te 1941 godine i stupili snažno i složno protiv neprijatelja. Nikad ne pokoreni i sve pošteno i viteški bez ičije pomoći u djelo sproveli. Istorija kaže „jatebe serdare tinmene vojvodo“ mada je upitno ovo vojvodo za ove montenegrine no i istoriju pišu pobjednici . A pitanje je što se dešava sa istinom izgleda da je i ona u rukama moćnika.
… Podrazumjeva se tebi, Vujov si ti!
Svaka ti se ona gore riječ nepogrješiva podrazumjeva!
Sve i da hoćeš, pogrješiti ne možeš!
Daleke pređe, tvoje, naše zajedničke, prvi su onaj kamen međaš srpske države u krše nad morem, kako se to malo zna, još i niko ne zna zašto se ne zna! Ali zato mi znamo. Znamo čiji smo, otud znamo i koji smo.
Zna naša krv, kurjačka, predačka! Pamti. A pamćenje, ono zna čovjeka skupo, najskuplje da košta, pa opet, ništa je cijena našoj slobodi koja cijenu nema!
… Koji ništa da ne vidimo, vidimo njih na obzorju, senke njine, predačkih Vujovića, i ne samo njih, koji nas temelje u sve dane prošle i buduće!
I mi smo oni, svi smo mi ista ona međa predačka, međaši! Tvrda smo i neprelazna granica fukari i odrodu. Koju niko nije, niti će je ikada preći dok je jednoga Vujovog, kamoli!
… Svaki je vrat slomio koji je sapleo na našu među. Kako onda tako i danas, i u dane buduće.
A ti samo piši … Svijetlo ti pero!
„Tesna je koža samoizgnanička. Ta teskoba i nemir, koji je verno prati, svaki šum pretvaraju u oluju, iskru u buktinju. A gluvoća nas ubi. Ma koliko bili glasni jedan drugoga ne čujemo!“
Šta reći?
Jedan je Mišo!
Ovdje se radi o krađi i privilegijama a ne o mržnji per se! Ostavite im privilegije i pokradeno – inače će sve nepismene Srbe i manjine okrenuti protiv vas!
Naslov je trebao da glasi: dragi lopovi i nepismeni!!! :o)
50 hiljada uhljebljenih na državnim jaslama i nekoliko hiljada biZMISmena će majku prodati da bi se zadržalo postojeće!
Pomnožite sve puta dva ili tri (članovi porodice) i imate jasnu sliku protivnika!!!
Dragi Mišo, oni su to što su i zbog mržnje to će i ostati, nema nazad. bitno je što su njihovi unuci, oni mogu biti ili tamo i amo, jer djeca su već slična očevima, starim komunjarama mauzelijistima.