Мојковачки љекари упозоравају: Нико неће бити поштеђен оболијевања од малигних болести

Институт за јавно здравље Црне Горе (ИЈЗ) није био укључен у израду студија процјена и анализе ризика с аспекта здравља које би указале на утицај на здравље отварања рудника олова и цинка Брсково у Мојковцу, саопштено је „Дану“ из те здравствене установе. Док из компаније „Брсково Мине“, која улази у овај пројекат, тврде да опасности по здравље нема, мојковачки љекари сматрају да ће последица по здравље грађана и те како бити и да ће оне бити несагледиве и далекосежне.

На питање „Дана“ да ли је ИЈЗ консултован на било који начин око отварања рудника у Мојковцу, из тој установе су одговорили да су, на захтјев Министарства здравља, дали мишљење на Детаљни просторни план за простор концесионог подручја за експлоатацију минералних сировина Брсково – општина Мојковац, за потребе обрађивача плана – Министарства екологије, просторног планирања и урбанизма. Одрично су одговорили на питање да ли су радили анализе здравственог ризика у случају отварања рудника.

Др Анита Зејак каже да је као љекар, али и као породична жена, против отварања рудника „несумњиво девастирајућег и деградирајућег типа рударења у Мојковцу“.

Заборавити на здраву храну из Мојковца

Докторка Зејак истиче да се у Мојковцу одувијек живјело од сточарства и пољопривреде, а опште је познато да готово нема куће ни породице која не гаји воће и поврће и на тај начин допуњује свој кућни буџет.

– Бројне породице и домаћинства производе квалитетан сир и млијечне производе, месо и месне производе, држе пчеле и производе мед. Само нека се грађани и узорни домаћини произвођачи хране из Мојковца запитају ко ће јести и коме ће продати такву, најтоксичнијим металима контаминирану храну. Одговор се јасно наслућује. Умјесто етикете „здраво из Мојковца“, домаћи здрави производи из Мојковца биће „обогаћени“ најтоксичнијом прашином са Бјеласице. Разумни људи овог града покушали су саслушати и чути представнике рудника и њихов план тзв. еколошке експлоатације руда, са минималним или никаквим штетним утицајима на животну средину. Умјесто тога, чули смо магловиту уопштену причу без конкретних детаља, студију изводљивости без суштине, још увијек непрезентован акт о процјени утицаја на животну средину. И неукима је јасно да је циљ отварање рудника без обзира на штетне посљедице по Мојковац – сматра др Зејак.

– Потенцијално отварање рудника и почетак експлоатације руда цинка, олова и бакра у Мојковцу, без дилеме, представљаће озбиљну опасност по здравље грађана Мојковца, уз несагледиве и далекосежне посљедице. С аспекта љекарске професије, сматрам да ће ризику оболијевања од малигнитета више органских система, бројних генетских аномалија на нивоу развоја плода у утроби мајке, као и аномалија генетског материјала, бити изложени сви грађани, а, нажалост, највише ће се одразити на здравље дјеце и младих. Директна изложеност становништва опасним супстанцама, најтоксичнијим металима, манифестоваће се кроз свакодневно удисање ваздуха којим ће доминирати високе концентрације кадмијума, олова, живе, арсена итд. Индиректна изложеност манифестоваће се кроз загађеност наших шума, ливада, пашњака, ријека, потока, извора воде, воћњака, вртова…Животињски свијет биће угрожен, а ми људи ћемо конзумирати контаминирану храну и воду – истиче Зејак.

Исто мишљење дијели и њен колега Слободан Медојевић, који сматра да ће се отварање рудника негативно одразити на здравље становништва Мојковца и околине.

– Страдаће сав живи свијет и животна средина. Као љекар свакодневно се срећем са обољелима од хроничне опструктивне болести, чија је учесталост, по мом скромном суду, знатно већа у Мојковцу у односу на просјек у Црној Гори. Учестала је и остала патологија респираторног тракта, посебно карцинома плућа. Сигуран сам да је један од узрока овако лошег здравственог стања становништва наше општине бивши рудник, чије последице и данас осјећамо – каже Медојевић.

Још се нису опоравили од јаловишта санираног 2011. године

По ријечима др Аните Зејак, забрињавајуће је и нељудски не дићи глас или се прећутно сагласити са загађивањем своје најближе животне средине.

– Зар треба ћутати и пристати на девастирање и деградацију свега чиме се поносимо и на чему нам други завиде – чиста питка изворска вода, чиста ријека, богатство и раскош зеленила, здрава непрерађена храна? Да ли је могуће да доносиоци одлука и носиоци највише државне власти не виде, или не желе да виде, оно што бројни посјетиоци нашег града виде и због чега, из године у годину, све масовније долазе? Здрава животна средина је непроцјењив ресурс Мојковца. Јефтино је и прејефтино за милион или два годишње концесије или рудне ренте дати најважнији ресурс на коме почива будућност нашег града. Грађане Мојковца не би требало да обесхрабри ни чињеница да у одбрани својих породица и животне средине немају савезнике у друштвено-политичким структурама које би могле (и морале) окончати започету борбу на добробит свих грађана Мојковца, а за шта имају више него довољно аргумената. Сматрам да управо те друштвено-политичке структуре морају бити предмет озбиљног притиска уколико желимо да спасимо наш град. Прошли смо вишедеценијско тровање нашег града које је окончано 2011. санирањем јаловишта бившег рудника, а посљедице и даље сносимо. Не дозволимо још један круг пакла, који ћемо, можда, овог пута сами изабрати – поручила је др Зејак.

Он истиче да је прихватљива алтернатива руднику развој туризма и пољопривреде.

– Мојковац има изузетне природне потенцијале који нијесу валоризовани на прави начин. Мислим да се заједничким ангажовањем локалне самоуправе, Владе, грађана и приватног сектора може подстаћи економски напредак наше општине, а да то не буде на штету здравља и живота нас Мојковчана – нагласио је Медојевић.

Из компанија „Брсково Мине“ у изјави за „Дан“ истичу да су спровели детаљну процјену утицаја на животну средину и друштво, у складу са захтјевима за извођење пројекта Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), смјерницама ЕУ и црногорским законодавством, и процијенила потенцијалне утицаје на квалитет ваздуха, буку, земљиште и воду.

– Коришћењем модерних метода рударења, које ће примијенити рудник, не очекују се никакви јавни здравствени утицаји, на сличан начин на који је то случај у другим постојећим рудницима цинка у Европској унији, укључујући Грчку, Ирску, Шпанију, Шведску и Португал. Када буде био у функцији, рудник Брсково ће непрекидно пратити емисије како би се обезбиједило да се придржавају стандарда прописаних црногорским законодавством, захтјевима ЕУ и захтјевима који су прописани од стране Свјетске здравствене организације. Уколико се утврди да нивои емисија прелазе ове стандарде, постоје бројни поступци за идентификацију, изолацију и отклањање извора емисија – навели су из компанији „Брсково Мине“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: