Молитва за Госпојину

Прамајко,
Имена твога да није
Још би лутали тамом
Безимени и без адресе.
И не би било ничег озеблог да згрије
Ни трага свјетла на небу озвезданом
Мира да умири и спас да донесе
За племе твоје, плахо и нејако,
Прамајко!

Родитељко,
Милости твоје да нема
Били би смо крволочне звјери
Са чијих балавих њушки цуре мржња и јад,
Каин што брату ледни камен спрема.
Младица биљке што дрхти кад пресјевери
Бездани понор за суноврат и пад
У блато ововјеко,
Родитељко!

Уточиште,
Дланова твојих да није
Меких као облаци јужни
Још би имали камен за под главу,
За колијевку кострет и легло змије
Из које би, голи, прљави и ружни,
Гмизали кроз драчу, бујад и кроз траву,
Слијепи искали задње коначиште
Уточиште!

Надо,
Да суза твојих није било
Под сјенком Крста проливених,
Још би смо били чемер и пустиња
А бездушје наше пресахло појило…
Караван блудних, сребром заведених,
Одора сјајних, из којих голотиња
Свједочи да смо бесловесно стадо
Надо!

Светице,
Са чијег смо крила Небо упознали
И милост његову; врата праведника,
Још перемо руке крвљу умрљане
И бројимо сребро које су нам дали
За продатог брата.
Ти последња надо вјечних губитника
Што праштањем својим превијаш нам ране
Зубљо нашег мрака, свијетло ти лице,
Светице!

Иконо,
Шта би смо без тебе, без милости твоје
Којом прашташ наше умље и безумље
Ти што гњев Господњи у мелем растачеш
Сакрили нас, грешне; спреми у повоје
Колијевко наша, истино ван сумње,
Опрости што због нас почесто заплачеш
Сузом окајницом и зајецаш боно,
Иконо!

Емило Лабудовић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: