Монографија „Преци и Потомци“ промовисана у Подгорици
1 min read
Књига „Преци и потомци“, историчара и предсједника СО Беране Горана Киковића, одржана је пред бројном публиком у Књижари Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори у Подгорици у организацији Клуба Црне Горе и Србије и Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори.
У питању је монографија Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране, а штампана је у част стогодишњице од почетка Првог свјетског рата и осамдесетогодишњице од оснивања Удружења. Ове године Удружење обиљежава и двадесетогодишњицу од обнове рада и тим поводом је и промовисана ова монографија.
О књизи су, поред аутора говорили и Протојереј-ставрофор доц. др Велибор Џомић, др Жарко Лековић и Бранислав – Брано Оташевић.
Модератор промоције био је Вељко Рачић, предсједник Клуба Црне Горе и Србије који је виспрено водио ово вече сјећања на претке.
„Овом књигом упознајемо се са биографијама, великих, значајних, гласовитих људи, јунака онога времена“, казао је Велибор Џомић.
„Преци и потомци“, чини ми се да је у том наслову садржана сва етика и све оно што једно покољење мора да постави на своје мјесто током свог историјског трајања. Као птица која се винула у небо, тихо, непримијетно, тако и ово удружење ево двије деценије, без велике помпе и приче, у времену када је свака прича испричана, тихо и марљиво ради и труди се„, казао је Протојереј – ставрофор Џомић.
Он је додао да књига имресивно дјелује и показује да и у овом невремену има људи када има вјере и наде.
„Ова књига је никла на жртви, труду, вјери и поштовању, на достојном односу предака према својим потомцима и обрнуто. Свака страна ове књиге сведочи вапај да будемо достојни потомци како би смо били честити преци. Овом књигом Горан Киковић се одужио својим прецима„, казао је он. Киковићева књига јесте и доказ да док је сличних прегнућа, овај народ има будућност.
Историчар др Жарко Лековић је истакао да је Књига „Преци и потомци“ хроника напора вриједних појединаца да подсјете на врлине предака.
Аутор Горан Киковић кроз причу о људима из периода који описује истиче и раздор и неслогу и опомоиње младе генерације да мудро одлучују.
„Киковић аргументовано пише о свим активностима које је Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране имало од свог оснивања до данас. Стога је ово монографија и хроника дешавања на овим просторима„, казао је Лековић. Он је истако да је садржина цјелокупног дјела веома занимљива те да читаоцу помаже да дође до нових сазнања, али и да ће послужити као основа за израду сличних студија, истакао је измеђуосталог Лековић.
„Књига „Преци и потомци“, историчара и предсједника СО Беране Горана Киковића, писана је језгровитим српским језиком, а сем поменутог, основни њен циљ јесте да подстакне рад Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране„, казао је новинар, публициста и књижевник Бранислав – Брано Оташевић.
Он је истакао да је оваква књига неопходна савременим генерацијама које стасавају како би спознале основне вриједности и врлине које су красиле њихове претке.
„Пред нама је рукопис Горана Киковића, професора и истраживача прошлости српскога народа на Горњем току Лима, али и шире, која својим садржајем плијени пажњу љубитеља историјске ријечи, али и обичних читалаца. Рукопис је насловљен „Преци и потомци“ – монографија удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Беране. Монографија је приређена у част сто година ослобођења Берана од Турака и турског ропства. Киковићева монографија даје о истакнутим личностима из долине Лима које су својим дјеловањем, личном храброшћу и разборитошћу дале достојан допринос борби за ослобођење од турског ропства. Она је научно историографски заснована и пружа обиље референци о националном индетитету. У тематској разуђености штива монографије налазимо многе, први пут поменуте и у историографији недовољно обрађене теме. Кроз редове ове књиге провијава став о вриједностима у друштву уопште. Види се с једне стране напор, самоодрицање наших предака у жељи да дођу до слободе, скидање јарма ропства с врата, патриотизам до неслућених граница праћен самоодрицањем и са друге стране настојање њихових потомака да сачувају успомену на њихово јуначко дјеловање, не само подизањем спомен обиљежја која говоре о значајним догађајима и личностима, него и писаном ријечју о личностима и догађајима из тога периода наше тешке, али славне прошлости. Сам аутор је написао више радова и књига на ову тему која су позитивно оцијењене од критике и прихваћене од читалачког аудиторијума. Простор је вјечити оквир живота, и ако је у суштини бесконачан, као што је и бесконачна људска мисао. Киковић у свом стваралачком поступку настоји да га упозна што је могуће свестраније и у корелацији са квалитетом живљења човјека и људским заједница у њему. Своја виђења износи у разним приликама и разним поводима„, истако је на крају Оташевић.
На самом крају, аутор историчар Горан Киковић се захвалио бројној публици и говорницима, али је подсјетио да је монографија „Преци и потомци“ била његов теренски рад и свједочанство о многим значајним личностима али и преглед рада Удружења од оснивања до данас.
Он је затим истако да нема историјског памћења једног народа, а да о том памћењу нико није бринуо.
„Историјско памћење је свест о себи, о свом бићу, о коријену, о ономе шта су људске заједнице јуче, данас и сјутра. Историјско сјећање обликује и гради држава, даје му боју, укус и мирис и пажљиво бира шта се памти, а шта се заборавља. Ту врсту самосазнања његују и поједнци, као и неформалне групе које се удружују да би причали причу о себи и својима.
Књига о Удружењу ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца из Берана и њиховом раду на очувању историјског сјећања јесте хроника напора вриједних појединаца да подсјете потомке на врлине предака, да им укажу на предачки морални кодекс, да подсјете, забјележе и опомену, да оставе траг и о прецима, али и о свом напору да се предачке врлине не забораве. Саморазумијевање себе, свог бића и идентитета у географско-историјском простору беранског краја и Васојевића ову врсту напора чини племенитим послом, послом који је невидљив у тренутку, али јесте у времену и као такав остаје и опстаје као чин вриједан пажње и дивљења, јер уграђује у мозаик памћења непрекидно нова подсећања на старе врлине и даје потомцима нову боју историјског постојања и самосазнања да смо беочуг у животу и времену и да се континуитет на једном историјском простору не постиже само непрекидним животом људских заједница у њему него прије свега континуитетом мишљења и морала, истовјетности са својим прецима, свакако обојеном бојом савременог трајања.
Зато ми је био циљ да оставим потомцима слике предака, сабрао сам их у књизи и сву ону људску енергију која је у претходним годинама, на прелому вјекова и миленијума, чувала предачка завјештања на простору гдје су се вјековима вјетрови историје сударали и гдје је сав немир историје на својим плећима поносно носио човјек беранског краја и Васојевића„, истако је на крају Киковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

