Монтенегро-правда ликом и (не)дјелом: Прилози биографији судије Ђуковића (ВИДЕО)

У историји црногорског правосуђа занемарљиво је мало случајева, поготово у задње двије деценије, да је судија изрекао пресуду истог дана када се одрже и завршне ријечи.

Управо то се десило на суђењу Милану Кнежевићу, предсједнику једне опозиционе странке, којега је судија Основног суда у Подгорици Горан Ђуковић данас осудио на седам мјесеци затвора због тога што је 17. октобра 2015. „физички насрнуо на полицајца Миљана Марковића“ испред Скупштине Црне Горе.

Иако је судија дужан да приликом доношења пресуде цијени завршне ријечи странака у поступку, изгледа да је данашња пресуда коју је судија Основног суда у Подгорици Горан Ђуковић само прочитао, била написана и прије покретања поступка.

Несхватљиво је, чак и правним лаицима, да истог дана судија саопшти пресуду а да се буквално није поштено ни упознао са оним што је окривљени саопшио у завршној ријечи.

Притом, закон га обавезује да тек након завршних ријечи, кад читаву ситуацију сагледа, може да донесе адекватну пресуду.

Да парадокс буде већи, сви смо имали прилику да видимо тај фамозни снимак који „компромитује“ Кнежевића. На њему се јасно види да Кнежевић није ударио полицајца, па је више него јасна политичка позадина ове пресуде.

Монтенегринска правда: За пребијање Мија Мартиновића пет занемарљивих мјесеци затвора

На другој страни, сви смо видјели и звјерско пребијање Мија Мартиновића, за које још нико није осуђен, а прошле су скоро двије године од тог догађаја.

Не смијемо ни да помислимо шта би се десило да је полицајац приликом овог „монструозног“ напада Кнежевића задобио макар и једну огреботину. Срећа је, па је смртна казна, на срећу укинута, јер Кнежевић, гарант, не би успио да је избјегне због овог, једног од најтежих кривичних дјела.

За тренутак да занемаримо срамну пресуду Радосаву Љешковићу, команданту САЈ-а, који је за организовање, пребијање народа и Мија Мартиновића, као и за прикривање својих командоса, добио пет мјесеци затвора.

„Два човјека. Један јавни функционер, један високи полицијски службеник. Два кривична дјела. Двије пресуде. Посланику ДФ Милану Кнежевићу седам мјесеци затвора за гурање/одгуривање полицајца под пуном „ратном“ опремом, а Љешковићу команданту Специјалне терористичке јединице пет мјесеци за пребијање/прикривање починилаца/ометање истраге бруталног пребијања ненаоружаног цивила/грађанина Мија Мартиновића“, написао је поводом данашње пресуде Кнежевићу Стево Мук, предсједник Управног одбора Института Алтернатива, на свом Фејсбук-профилу.

Занемаримо и све оне срамне пресуде којима су заштићени сви кадровици ДПС-а.

„Драконска“ казна и за Милоша Маровића

Да би јавности приближили слику о овој данашњој политичкој пресуди, довољно је присјетити се случаја Милоша Маровића, сина Светозара Маровића.

Маровић је признао да је шеф организоване криминалчне групе која је оштетила државу на милионе и милионе евра. Само у једној трансакцији. И Маровић је добио „драконску“ казну. За крађу, пљачку и отимање милиона, Маровић је добио 11 мјесеци затвора.

Наравно, одлежао је два мјесеца, покупио кофере и отишао за Београд. Осталих девет мјесеци казне, како ствари стоје, неће никад одлежати.

Подсјетимо такође и на недаван „случај монтенегринске правде“ када је због шамарања српских туриста на Градској плажи у Бару новчано кажњен Шалета Ђуровић, предсједник Агенције за електронске комуникације и поштанску дјелатност.

Ђуровић је, по кратком поступку, прекршајно кажњен 350 евра.

Прилог за биографију судије Горана Ђуковића: Од С. Ч. до дјевојчице која насрће на министарска аута

Судија Основног суда у Подгорици Горан Ђуковић „славан“ је по више судских процеса који су били изузетно праћени у јавности.

Један од њих је случај молдавске држављанке Светлане Чаботаренко (С. Ч), која је пред монтенегринске судове доспјела због давања лажног исказа, а тај случај јавности је постао познат у афери трговине женама крајем 2002. године.

Наиме, више невладиних удружења су поводом овог случаја указивала на „скандалозно“ понашање Ђуковића према С. Ч.

„Судија Основног суда у Подгорици Горан Ђуковић поступао је очигледно пристрасно и није обезбиједио равноправан третман окривљеној у поступку, тако што није извео ни један доказ који би јој могао ићи у прилог, није реаговао на потпуно пасивно понашање њеног браниоца по службеној дужности (Б. Л.), некритично прихватао материјалне доказе попут уговора о њеном ангажману у оквиру трупе ‘плесачица’ и дописа МУП-а о преласку границе, који су ноторни у случају маскирања трговине људима, некритично прихватао све изјаве тужилаца укључујући и оне увредљиве и омаловажавајуће на рачун судије Вишег суда у Подгорици која је водила истражни поступак, адвоката С.Ч, које је заступао у вријеме истраге 2001-2003. и директорице СЖК, у чијем склоништу је С. Ч. боравила. Судија Ђуковић се истакао и скандалозним запажањем у пресуди како је ‘нелогично’ да би црногорски државник могао раскалашно живјети или да би замјеник Врховног државног тужиоца могао вршити кривична дјела као што је посредовање у вршењу проституције“, наводи се у заједничком сапштењу Акције за људска права, Сигурне женске куће и Центра за женска права из 2014. год.

Именованог судију, иначе, „прославила“ је одлука у поступку који је вођен против тадашњег министра пољопривреде Петра Ивановића.

“Дошло је до налијетања пјешакиње на заустављено возило… пропуст је на страни пјешакиње”, наведено је у закључку поступка, у којем је Ивановић био оптужен да је 2010. год. незаустављајући возило на пјешачком прелазу ударио дјевојчицу која је задобила лакше повреде при удару.

Првостепеном пресудом судије подгоричког Основног суда Горана Ђуковића из јула 2014. године, Ивановић је ослобођен.

Притом, судија Горан Ђуковић одлучио је да не саслушава дјевојчицу у поступку, јер, како је рекао, ни њу, ни родитеље нијесу могли пронаћи на доступној адреси.

Данашња пресуда Горана Ђуковића против Милана Кнежевића само је наставак логичног низа.

Ђуковић је и овом случају само прочитао оно што му је написано у малом кабинету ДПС-а, а та пресуда ипак неће никога обавезивати. Осим, наредну власт која ће сигурно на адекватан начин санкционисати Ђуковића и све остале ДПС судије. Јавност нека сама пресуди јер је суд јавности најважнији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: