Може ли ЧетГПТ да замијени психотерапеута

Депресија, burn-out, наизглед нерјешиви животни проблеми… Све је теже наћи било кога чак и у породици ко би саслушао нечије проблеме, а психотерапеути имају посла преко главе, преноси Дојче веле.

Могу ли и у таквим случајевима помоћи чет-ботови, управљани механизмима вјештачке интелигенције?

Џоана Лехнер, професорка за клиничку психологију и психотерапију универзитета Ерланген-Нирнберг, каже да то донекле може помоћи, посебно младима.

Прије свега јер су такви портали лако доступни, што значи и да ће се много лакше одлучити да барем на тај начин потраже помоћ. Дакле, сматра професорка Лехнер, то је рјешење „за особе које осјећају отпор одласку на психотерапију, било због страха да ће бити ‘обиљежени’ као психички болесни или јер их је срамота уопште да говоре о неким стварима“.

На нејасне тегобе онда и глупи савјети

Но она истовремено упозорава: модули вјештачке интелигенције су далеко од професионалне помоћи, чак и када је ријеч о бихејвиоралној терапији, а поготово код психоанализе.

Мали експеримент на платформи ЧетГПТ то је јасно показао у случају могуће клиничке депресије. Ако се корисник само жали како га „ништа не весели“ и како би „најрадије читав дан лежао у кревету“, али и како „не може да спава“, рачунар даје само „паметне“ савјете да би можда било добро мало прошетати на свјежем ваздуху или промијенити јеловник.

Тек ако корисник пошаље рачунару готово читав списак симптома депресије из медицинског лексикона (умор, раздражљивост, безвољност, сметње у спавању, недостатак апетита…), тек тада ће у рачунару нешто „кликнути“ и препознаће симптоме.

А и тада ће одговор гласити: „Било би добро да о томе разговараш са љекаром или терапеутом да добијеш праву подршку.“

С друге стране, сваки искуснији терапеут одмах би препознао већ и прве назнаке тих симптома.

Боље него стручњаци?

Ипак, научници су спровели мали тест (When ELIZA meets therapists) у вези са савјетовањем парова. Парови би требало да процијене да ли је одговор на неко њихово питање написао психотерапеут или вјештачка интелигенција.

Одговоре је писало 13 терапеута, а насупрот њима, ЧетГПТ. Питања и одговоре оцијенило је 830 учесника експеримента – са изненађујућим исходом. Наиме, оцјена је била да ЧетГПТ даје боље одговоре и пружа јасније и конкретније савјете него што то чине терапеути.

За професорку Лехнер то никако није доказ ефикасности вјештачке интелигенције у психотерапији.

И Ласе Зандер, шеф одсјека медицинске социологије Универзитета Фрајбург, у овом експерименту не види јасан доказ: „Терапија парова није никаква психотерапија. Терапија има циљ да смањи симптоме психичких обољења“, подсјећа професор.

Терапија парова најчешће се своди на савјетовање у вези са њиховим очигледно поремећеним односима – и ту онда и „вјештачки разум“ може донекле помоћи.

Помоћ, али не и замјена

Ни професор Зандер није потпуно против вјештачке интелигенције у случају психичких поремећаја: „Она има огромне предности: не троши ресурсе, доступна је даноноћно и свако може да јој се обрати релативно анонимно, што је корисно за особе које се боје да ће бити стигматизоване.“

Јер, према његовом искуству, „многи људи са психичким поремећајима не одлазе код психотерапеута чак ни када је та помоћ бесплатна.“

Но, он у рачунару види само додатну помоћ „правој“ терапији. Код бихејвиоралне терапије може да подсјећа на вјежбе, код психоанализе може бити нека врста замјене доступне даноноћно.

Често је психотерапеутима проблем да пацијентима најаве одлазак на годишњи одмор. Некада су имућни пацијенти пратили Зигмунда Фројда чак и тамо гдје се одмарао, али то данас тешко да је опција.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: