Može li Južni tok da se odupre Briselu

Projekat „Južni tok” ne može da koči pregovore Srbije i Evropske unije, niti je realno očekivati da bi se ovo pitanje moglo naći na dnevnom redu zasedanja 21. januara kada zvanično počinju pregovori o pridruživanju s EU, kaže za „Politiku” Petar Škundrić, savetnik premijera Srbije za energetiku i bivši ministar energetike.

– Ne očekujem da će ovo pitanje biti na dnevnom redu zasedanja 21. januara, niti da bi ovaj projekat u kome osim Rusije učestvuje i šest zemalja EU, mogao da bude bilo kakva prepreka pregovorima, niti da ih uspore. U tom slučaju bi sve ono što je do sada urađeno na političkom planu bilo obesmišljeno, objašnjava Škundrić.

Komentarišući najnoviji pritisak iz Brisela da Srbija mora da uskladi ugovor o „Južnom toku” s evropskim propisima ako želi da izbegne zastoj u pregovorima s EU, on kaže, da takvom retorikom Brisel šalje poruku da Srbiju doživljava kao najslabiju kariku u lancu zemalja preko kojih će proći „Južni tok”, jer jedino naša zemlja nije članica Evropske unije.

On, međutim, nema odgovor zašto Brisel tek sada, sedam godina kasnije od kada je uopšte počela priča o „Južnom toku” dovodi u pitanje usklađenost projekta s evropskim zakonodavstvom, kada je EU sve vreme bila upoznata sa sporazumima zemalja koje potpisuju gradnju „Južnog toka”.

Škundrić kaže da je, i dok je bio ministar energetike, u više navrata u sedištu Energetske zajednice u Beču razgovarao na ovu temu i govorio da sporazum s „Gaspromom” nije protivzakonit, a da pitanje na kom insistira EK da Rusi ne mogu biti i vlasnici gasa i gasovoda moraju da se reše na relaciji Rusija i EU.

Upitan da li je moguće očekivati najgori scenario da zemlje preko kojih prolazi „Južni tok” prihvate ono na čemu insistira EK, a da Rusi u tom slučaju kažu: dobro onda neće biti „Južnog toka”, Škundrić kaže, da je tako nešto malo verovatno, jer se već otišlo predaleko s ovim poslom. U Rusiji i Srbiji je gradnja već počela.

– Osim toga EU nikako ozbiljno da shvati da „Južni tok” nije 100 odsto ruski gasovod, nego i evropski i da Evropi ovaj ruski gas treba, jer ga nema, zaključuje on.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, slaže se da su poruke visokog komesara za energetiku Gintera Etingera upućene Srbiji još jedna u nizu ucena koje stižu iz EU i da to nije poslednja već će ih biti još.

– „Južni tok” je još jedan test koji Brisel postavlja pred Srbiju, jer zna da naša zemlja hoće u Evropsku uniju i zato vrši pritisak na nas. Ovo je i prilika da Srbija jasno kaže da li je zaista spremna da po svaku cenu postane član EU ili će povući granicu i reći da ispod nekih stvari neće ići. Svima nam je dosta „specijalnog tretmana” koji imamo iz EU, kaže Savić.

Srbija je, iako tek započinje pregovore s EU, prošla najteži put, s više ucena i pritisaka nego ijedna druga zemlja koja je postala član EU, kaže Savić i dodaje da je ovo još jedno odmeravanje snaga Rusije i Evropske unije zbog poslednjih dešavanja oko Ukrajine.

S druge strane, kako pišu strani mediji, države EU su potpisujući ugovore s „Gaspromom” znale da to i nije baš po evropskom pravu, ali su se uzdale da će Brisel popustiti pred „normativnom snagom činjenica” – da „Južni tok” koristi mnogim državama Evrope.

Brisel za sada ne popušta iako je spreman za razgovore. Marlene Holzner, portparol poverenika EU za energiju kaže da, ukoliko se sporazumi s „Gaspromom” ne ispregovaraju iznova tako da budu u skladu s pravom EU, može doći i do suda i drakonskih novčanih kazni za države EU koje su zaključile ugovore.

Da do toga ne bi došlo postoje dva modela: prvi je da postoji nezavisno rukovodstvo gasovoda koje određuje ko će transportovati koliko gasa i koliko će tranzit koštati. U tom slučaju „Gasprom” bi ostao vlasnik gasovoda, ali ne bi imao uticaja na svakodnevnu poslovnu politiku, poručuje ona.

Radikalnije rešenje je da „Gasprom” uopšte ne bude vlasnik „Južnog toka” ili da njime uopšte ne transportuje svoj gas.

Bilo kako bilo, analitičari veruju da će Rusija pristati na nove pregovore, budući da Brisel ima načina da spreči, kako tvrde, sprovođenje ovakvih ugovora.

Još uvek je, međutim nepoznato šta je Rusija pre dve nedelje poslala kao zvaničan predlog Briselu da se ovo pitanje reši. U „Gaspromu” o tome za sada ne žele da komentarišu, ali strani mediji prenose da ruskoj strani nisu atraktivna rešenja koja nudi Brisel, jer ako ne bude monopolista nad vlastitim gasovodom ostaje bez velikog dela kolača.