Može li nova Vlada izdržati pun mandat: Posle više decenija Srbin u Crnoj Gori na najvažnijoj funkciji!

Sva je prilika da Crna Gora ipak neće neće morati da ide na vanredne parlamentarne izbore, a takav scenario izbegnut je u poslednji čas, postignutim sporazumom o formiranju nove većine, koji uključuje i tačnu raspodelu najvažnijih funkcija.

Veleobrt na crnogorskoj političkoj sceni

Za razliku od 42. i 43. manjinske Vlade, ova 44. Vlada biće sastavljena bez Građanskog Pokreta URA , Dritana Abazovića. Okosnicu će činiti Pokret Evropa Sad iz čijih redova će doći novi premijer, a neke od ključnih resora, poput odbrane i unutrašnjih poslova će dobiti Demokratska Crna Gora., Alekse Bečića. Deo vladajuće koalicije će biti i Socijalisitčka narodna partija (SNP).

Koalicija za bubućnost Crne Gore davaće manjiinsku podršku. Predviđeno je sporazumom da ova Vlada traje pun mandat, odnosno četiri godine. Iako su maltene bili već viđeni za deo vladajuće koalicije, zbog najnovijeg preokreta, čini se da Bošnjačka stranka, koja je deo tehničke 43. Vlade. sada ispada iz igre. Od manjinskih partija, putem Bošnjačke stranke će krenuti i Hrvatska građanska inicijativa (HGI),.

Albanci izgubili premijera, ali dobijaju deo kolača

Dok je kod stranaka bošnjačke i hrvatske manjine prevagnuo animozitet prema srpskim partijama i lojalnost partijama bivšeg DPS režima, Albanci su pokazali daeko veći nivo političkog pragmatizma i uvažavanja nove političke realnosti u Crnoj Gori. Stoga će one i biti deo nove većine, čime se još jednom pokazalo da Albanci u regionu uspevaju da se nametnu kao važan poltilčki faktor, daleko izvan svog procenta u udelu stanovništva. Možda su Albanci izgubili premijera Crne Gore, Dritana Abazovića, ali su dobili resore i važne poluge vlasti.

Činilo se isprva da su pregovori partija pobednica iz 30. avgusta 2020. godine dospeli u ćorsokak, a da se mandatar Milojko Spajić opredelio za druge aktere, pa čak i one koji su bili na listi Đukanovićeve Demokratske partije socijalista (DPS) . Spajić je na svojoj koži osetio da je sklopiti uspešno vladajuću većinu mnogo lakše reći nego uraditi i u nekom trenutku je udario u zid.

Dobrosavljević: Izbor Mandića za predsednika Skupštine istorijski

O najnovijim zbivanjima na uzavreloj crnogorskoj političkoj sceni, razgovarali smo sa političkim konsultantom, Vladimirom Dobrosavljevičem.

– Najavljeni dogovor o formiranju skupštinske većine i izvršne vlasti u Crnoj Gori, pokazuje da se konačno racionalizovao diskurs među tamošnjom političkom elitom. Nepotrebna i nerazumna kriza koja je izazvana nakon parlamentarnih izbora, pretila je da konačno kontaminira sve potencijale crnogorskog društva za neophodne promene, koje imaju apsolutnu podršku među biračima. – kaže naš sagovornik i dodao da uprkos nezrelom vođenju pregovora, te pritiscima koji su dolazili iz spoljnih i unutrašnjih centara moći, čini se da se nalazimo pred definitivnom realizacijom iskazane izborne volje građana.

– Uprkos činjenici da, bar za sada, koalicija Za budućnost Crne Gore (ZBCG) nema svoje predstavnike u izvršnoj vlasti, veliki pomak predstavlja budući izbor Andrije Mandića na mesto predsednika skupštine, jedne od tri najvažnije funkcije u državi. Da se podsetimo, ovo je prvi put, nakon osamdeset godina, da autentični politički predstavnik naših sunarodnika u ovoj zemlji bude na nekoj ovako bitnoj funkciji. U geopolitičkim okolnostima koje nisu najpovoljnije za naš narod, to predstavlja značajno postignuće, koje otvara prostor za dalju emancipaciju i afirmaciju – smatra Dobrosavljević.

Iako je isprva delovalo, nakon pobede Jakova Milatovića na predsedničkim izborima i junskih parlamentarnih izobra da će se relativno lako skrojiti nova većina. Ta, sa početka,činilo se, velika većina se smanjivala vremenom sve više i više, sve dok se nije došlo u situaciju da deluje kao da nikakve većine neće ni biti i da su novi izbori izvesni.

Hoće li Andrija Mandić ispisati istoriju

Ispostavilo se da je ono o čemu smo nedavno pisali tačno, pa će tako Srbi prvi put posle osamdesetak godina imati svog predstavnika na jednoj od tri najvažnije političke funkcije u Crnoj Gori. Iako najjača prosrpska koalicija, ZBCG neće i formalno biti deo vlasti, dobiće značajno mesto predsednika Skupštine, kao i brojna mesta ,, po dubin“ . Ne može se reći ni da je ovo idealno za ostvarenje punih prava Srba i makar proporcionalno u skladu sa njihovom brojnošću u Crnoj Gori. Nije ni koalicija ZBCG ispoštovana u meri u kojo j je zaslužila, kao opcija koja je dobila poverenje velikog broja građana Crne Gore i koja je bila glavni stožer demokratskih promena u toj zemlji, kako 2020. godine, tako i 2023. godine, sa konačnim padom Mila Đukanovića sa pozicije predsednika.

Sviće li srpska zora u Crnoj Gori

Borba za prava Srba u Crnoj Gori nije sprint na sto metara, nego maraton. U tom postepenom i dugoročnom procesu od nečega se mora početi. Nisu samo u pitanju politička prava i učešće u izvršnoj vlasti, već i pitanje osnovnih nacionalnih prava, prava na jezik, verskih i kulturnih prava. U tom smislu velika bitka čeka naš narod do kraja ove godine oko Popisa stanovništva. Neka ovaj trenutak stupanja jednog Srbina na funkciju predsednika Skupštine bude simbolička najave da u Crnoj Gori konačno sivće (i) srpska zora.

Izvor: 24 sedam