Мучен најстрашнијим мукама јер није хтио да се одрекне Бога: Монах Гаврило умро на бетону затворске самице са сликом манастира Високи Дечани
1 min read
Монах Гаврило
Пред сам Други свјетски рат у манастир Високи Дечани, замонашио се младић Гаврило Ковачина. Био је син богате српске породице из Мостара. Ковачине су производиле позната херцеговачка вина од сорти жилавке и блатине. У пословној заједници са тада најбогатијим трговцем у Босни и Херцеговини, а и шире Михом Пешком, производили су вина која су освајала златне медаље на винским салонима у Паризу и Бриселу. Касније ће на њиховом отетом раду настати пољопривредни комбинат „Хепок“. Но најљепши грозд из винограда породице Ковачина стигао је у манастир Високи Дечани.
Гаврило је прије монашења студирао италијански језик, да би као монах са тим знањем учинио много за спас манастира – био је глас између манастирског братства и италијанских војника који су тада били окупирали Метохију. Манастир је сачуван од пустошења. Послије рата комунисти су ушли у манастир и почели са прогоном монаха. Без мјере у хули, у храму су основали политичку школу „Јосип Броз Тито“, а зидове са фрескама и олтар прекрили су црним засторима. Све монахе су похапсили, осим пар њих које су оставили да им спремају храну и служе за трпезом. Ту је остао и млади монах Гаврило. Када су му комунисти затражили да им донесе чувеног дечанског вина, Гаврило је смјело одговорио: „ Вино служимо само за причест!“.
То је била његова пресуда. Тукли су га без милости и са поломљеним ребрима утамничили у затвору у Пећи. Осуђен је на 10 год. робије и послат у казниону у Сремској Митровици. Тада је Сремска Митровица имала 4 000 становника, а у затвору је било 16 200 затвореника, неподобних комунистима. Тамо је настављено његово мучеништво са осталим свештеницима и монасима који нису пристајали да се одрекну Христа.
У затворском кругу сваки дан је био упрегнут са осталим „мантијашима“ да вуче ваљак и „равна“ круг. Преживјели очевидац његовог страдања и сапатник у Сремској Митровици, г. Антоније Ђурић, када сам га позвао телефоном и питао о монаху Гаврилу Ковачини, рекао ми је гласом дивљења: „ Био је лијеп и узвишен као Господ Бог!“.
Умро је на бетону затворске самице са сликом манастира Високи Дечани на грудима. Сахрањен је на затворском гробљу.
Извор: Православље Online
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Covjek je covjeku vuk !!!
(Bivsi logorad i mucenik 1992.god)
Covjek je covjeku vuk!
(logoras i mucenik 1992.god)
Слава великомученику Гаврилу, пострадалом за Христа!
Nesoji!
Трагедија. А данас у Никшићу живи породица Ковачина. Али усташка породица.
Није овдје исприћано него само један дио муке народа нашега тамо,углвном су све то били наши ,када кажем наши једнко као данас код нас у Црној Гори ,они који су на литијам аи они у панцирима и борбеним возилима.Та Косовка мученичак прича никда неће бити испричана до судњега дана,тако је то удешено и тако ће и бити.
Атнасије Јефтић:
Та насиља, пљачке, скрнављења, рушења и убијања Срба после вишевековне турске окупације и затим током ратова за ослобођење Косова и новог ропства под Аустро-Немачком окупацијом и Шиптарским злоделима током 1. светског рата, нарочито су се умножила под нацифашистичком окупацијом у 2. светском рату 1941-45.г., и онда су настављена под њиховим наследницима Комунистима, вође којих су били ондашње власти србомрзца Тита,[2] они које је малопре поменуо Митрополит Амфилохије – Црногорци Мугоша, Звицер, Јовићевић – све издајник до издајника. Ове су у тиранисању недужних Срба и даљем скрнављењу, плачкању и девастирању Српских Цркава и Манастира, и не мање српских домова и имовине, ускоро на Кос-Мету наследили нови властодршци Шиптари, дојучерашњи балисти, тј. фашисти, сада пресвучени у Титове комунисте.
Страдање под Шиптарима Фадиљ-Хоџом и осталима почело је управо у време кад је за Владику на Косову и Метохији дошао Павле Стојчевић, Србин избеглица из злогласне Хрватске Ендехазије, који је биран за Епископа у Призрену 1955. године, и отада је до избора за Патријарха 1990.г. сваке године слао или подносио детаљне Извештаје Св. Синоду и Сабору у Београду о страдању Српског Народа и његових Светиња од комунистичких власти и Шиптарских лопова, насилника и пљачкаша (а Шиптари „Косовари“ су, нажалост, били и остали махом такви) широм поробљеног Косова, чега сам био сведок и ја лично. Бројна од тих потресних докумената унета су у ову Књигу, као наставак ранијих сведочанстава о страдању Православног Живља и Светиња – Цркава и Манастира у Старој Србији (нпр. познати „Плач Старе Србије“ дечанског игумана Серафима Ристића из 19. века), како се вековима звала ова класична Српска област. Владика Павле је, са Деканом Богословског факултета, окупио 40 учених људи – академика, професора, историчара, уметника, песника и састанци су држани у Патријаршији и Академији наука, где се договарало и радило на тој моументалној књизи. Посебну заслугу имао је покојни Живорад Стојковић, уредник издања ове књиге, којој сам ја био одговорни уредник, а Патријарх Павле председник Издавачког одбора и покровитељ издања.
Koliko mi malo znamo o komunizmu! Svjesni nismo koliko nas je unizio, obezlicio, obezbozio. Ipak, hvala bogu, nije nas unistio! Pravi crveni teror.
saznajte iz pera Antonija Djurica, tri toma knjige Crvena Kuga. zatim, knjiga Save Bankovica U predvorju pakla, zatim Milan rajic Srpski pakao u komunistickoj jugoslaviji, zatim prota savo Jovic, prota, utamnicena Crkva, zatim knjige o varnavi nasticu, zatim trotomna dzomiceva stradanje Crkve od komunista. Eto, literatura za pocetak
Ovo su ljudi i situacije koje bezbožnici ne razumiju.Kako da se bore protiv čovjeka koji će za vjeru život da da…..Monah Gavrilo ponos naš,uvijek živ i prisutan medju nama !
Dje ste “ Bletoveni “ i “ Kolmeni” dje ste hamasi, dje ste skakavci koji ste pustosili polja zasadjena vjekovnom kulturom naroda SRPSKOG I CRNOGORSKOG( pravog), u ime revolucije nepismenih i bez/Boznika, sartli ste pola pismenog naroda poslije/ratnog, u ime koga, copavog Broza, dzeparosa iz vozova, laznog grofa, masin/bravara u ime cega!
Gori ste vi danasnji nego vasi djedovi i ocevi, JAMASI KRVAVI!
Vrlo potresna prica. Neka je Carstvo nebesko monahu Gavrilu Kovacini !
Св. Мучениче Гаврило Дечански,моли Бога за нас!