Мучење народа
1 min read
Србија, а биће и Црна Гора, не чекају Бошка, Санду, Синишу, или Комазеца, већ Карађорђа, или Милоша. Не чека рачуновође, који сабирају гласове, већ вође. Не чека некога ко прича о грађанима, већ онога ко сме гласно да каже: „Срби“! Уосталом, нека се већ једном уједињују, или нека се разилазе, учлане у СНС, или нешто треће и нека више не мрцваре овај народ.
Пише Милан Миленковић
Српска политика, оваква, какву је данас гледамо, ослобођена је свих здравих инстинкта, воље за моћ, па чак и здравог разума. Постоји, у тој нашој политици, још само онај биљолики нагон за самоодржањем, за исисавањем тла на коме се живи и за конкурисањем за светлост, која долази са Запада. Мит о уједињењу опозиције, оне патриотске пре свега, показује колико се ништа не разуме и колико се упорно и тврдоглаво праве грешке и глупости.
Када би војници размишљали као политичари, никада се један вод, камо ли чета, не би покренули. Од силних дебата и истеривања правде, ни пушке се више не би чистиле. Уосталом, већ писах о томе како су војска и политика два супротна пола српске историје: војници су најбоље што смо створили, политичари најгоре. Опречан људски материјал, опречан начин размишљања и сасвим другачији однос према култури и вредностима сопственог рода. Једни умиру за победу и славу, други живе од пораза и блата.
Да постоји макар елементарни инстинкт, да има макар мало здравог разума у нашој политици, неко би гледао да овлада патриотским блоком и постане апсолутан и то тако што ће девастирати све остале у тој групацији. Уместо да неко ризикује (јадна је политика која у себи не садржи никакав ризик), да покаже вољу за моћ, да овлада патриотским бирачким телом, свак се боји да, кроз неку борбу, не изгуби она два, или три процента, која већ има. Уједињавање се призива из немоћи, а не из моћи и од та посла нема ништа. Тиме се и бирачком телу даје сигнал да се окупљају онај што нема и онај ко не зна, са оним који не сме. Маштари се о великој коалицији, која ће узети можда и 15%! „Сачувај ме, Боже, малих победа“, каже Ниче.
Да постоји макар један политичар већег формата у патриотској опозицији, гледао би да рашчисти, дакле, ситуацију на тој страни и да овлада гласовима патриота. Овако, остаје само коалиција немоћи, збир уплашених и парада немоћних. То ће се, наравно, заогртати причом о томе да „политичка мудрост налаже да се створи јака коалиција“, што је друго име за недостатак такта у крви и за недостатак воље за моћ. Бирачи ово можда не умеју да анализирају, али страх се намирише у ваздуху, за то школа не треба.
Да је данас 1817-та, овакви политичари би зазивали коалицију Милоша и Карађорђа, да се отерају Турци, или би 1941-е заговарали коалицију Тита и Драже, а 1988-е коалицију Стамболића и Слобе. Онај ко има инстинкт, ко осећа кретање историје и ко има макар нешто у гаћама, зна да мора да овлада ситуацијом, а не да је разводњава. Народ осећа да је Вучић сигуран у себе, макар и глумљено, а да је опозиција несигурна, макар колико да се трси и соколи.
Највећи проблем српске опозиције је, дакле, недостатак алфа-примерака у њој. Други проблем је неразумевање политике као делатности. Створила се, међу дилетантима, слика да је политика уметност чекања, оклевања, приплакивања на судбину, медије, недостатак новца…Ех, кад би…Само да је…Није време…Ајд` још мало да се договарамо…Да је Пера, онда би и ја…Ја би, ал неће Јова…и тако у круг.
Кад би неко имао хајдучку дружину, не би му ни напамет пало да се уједињава са осталим дружинама, него би гледао да их порази, да овлада на једном подручју и да постане на њему апсолутан. Какви преговори, каква договорања, какви бакрачи! Преговори се воде само из два разлога: кад неко није сигуран у себе и кад мисли да ће преговри шкодити противнику.
Природно ловиште гласова не расте са бројем коалиционих партнера. Патриотски блок може да рачуна на пола милиона гласова у вр` главе, а можда ни на толико. Само три групације су довољне да сви оду испод цензуса и да се четири године вајкају како све знају, све умеју, за све их мајка родила, али Ђаво не да. Али, уколико би неко ударио први, уколико би поразио све млитаве партије на патриотском крилу, уколико не би само мислио на механичко сабирање гласова, он би постао политичка фигура која се не би могла заобићи. Био би вођа, а не коалициони партнер. Пред људима, пред народом, то има драматично другачију слику. Овде се, дакле, не ради о квантитету, него о квалитету. Незналице маштају о томе како ће квантитет родити квалитет, а зналци знају да ће бити обрнуто, или никако. Карађорђе и Милош нису држали дигитрон и сабирали, нити су правили коалиције, већ су овладавали ситуацијом. Краљ Никола, можда и најталентованији српски владар, такође.
Већ нам проста биологија даје здаву слику: ни један чопор неће да дели територију с неким другим чопором, него гледа да овлада и туђом. Али, за то је потребан тестостерон, а то самозвани српски политичари немају. Мора се прво бити вођа да би се било политичар, а овде свако хоће да буде прво политичар, па ће, кад му се посрећи на изборима, да буде вођа. Вођа се не бира на изборима, браћо политиканти.
Патриотску опозицију, дакле не држи никакав амалгам, нити идеолошки, нити родољубни, већ само равнотежа страха да се не изгуби и ово што се има. Саборност у политици је мит; нит` је икад било, нити ће је бити. Не мислите, ваљда, да се тога нико није сетио за 4000 година познате историје и не мислите, ваљда, да кад није успело Цезару, Стаљину и осталим громадама, да ће успети Бошку Обрадовићу и Санди Рашковић-Ивић, са нешто пришипетљи око њих?
Пошто нико нема петљу да крене први, да отресе остале и овлада њихопвим бирачким телом, прогноза је лоша. Ново мрцварење народа, нова кукњава, нови расцепи. Ајде да видимо шта ће се десити и ако им се посрећи: освојиће 10-15%, па на следећим изборима, за три-четири године, 30%, па за осам година-већину. Ко ће да чека осам година? Или пет? Ово је само замајавање, никло на немоћи.
Србија, а биће и Црна Гора, не чекају Бошка, Санду, Синишу, или Комазеца, већ Карађорђа, или Милоша. Не чека рачуновође, који сабирају гласове, већ вође. Не чека некога ко прича о грађанима, већ онога ко сме гласно да каже: „Срби“!
Уосталом, нека се већ једном уједињују, или нека се разилазе, учлане у СНС, или нешто треће и нека више не мрцваре овај народ.
Черчил мудро каже: „Несолидност власти рађа несолидност опозиције“. Томе се нема шта додати.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Само да знате да се мени гине али за онај добар део нације а за ове гамади које игноришу СВЕ што се дешава, никад не разговарају о реалности него глуме да су „Cool“, јуре рибе а ове се фуксају по клубовима без ни најмање жеље да буду са неким у стабилној вези..За њих да гинем!? Сутра би ми нож заболи у леђа.
Ако се створи један фронт часних људи, идем где и они а ове нојеве са главом у песку, пинк имбециле и телетабисе који ходају док гледају у телефоне ни мало нећу жалити јер су они ти који игноришу опасности које су се надвиле над Србима: Они гледају у Свети Пинк и чекају да решење падне са неба.
Када некоме споменете било шта у вези геополитике и дешавањима у свету чујете углавном „Мани ме политике“. Кад пустим Снагу Народа на послу и негде чујем небулозно „Дај бре мењај ове вести, пусти неку музику“ а „музика“ си ове наше помијаруше и помијари, поп фолк дијаболе и тровачи.
Народ..Само погледајте по улицама…Ходају као зомбији уроњних глава у јебене андроиде. По кафићима седе једни поред других(чак и парови) комуницирајући са неким ко није ту-преко андроида.
Да ли сте гледали филм „Her“?
Ето тако драги моји, да бежим немам воље јер не бих себе могао да погледам у огледало од срамоте а кад видим за какве треба да се борим онда ми је апокалипса пред очима.
Јесам Браниславе, јесам, ја сам један од тих недостајућих 99. Чекам позив, а у међувремену „цукарам по тастатури“ и детектујем ко ће са Миланом, Браниславом и са мном. Немој љутиш Браниславе, али учи ова четири Србина да пишу ћирилицом док Ти и ја тражимо ових готово стотину тврдих Срба, да нам се писмо не изгуби у међувремену, можда потраје.
Ajde,ne pali vatru! Sta ti hvali? motka?
Шта је Браниславе брате, шта ти би? Наљути се, обручи нас и оде. Ниси најјаснији, пусти тачкице …., дај план, дај аргументе, смекшај мало, па немамо сто мудоња да приложе живот за слободу 8 милиона Срба, али дај да стварамо сто Срба који ће проносити идеју слободе. Буди један од њих, народ је такав какав је. Ја се поносим нашим народом, навикао да ратује, а не сналази се у миру. Даће Бог, научиће наш народ да живи у миру и слободи.
Nisam niti cu igde ja i moja porodica da ode,samo se borim sa wi fi. Ja sam BRATE stvorio 4,citaj CETiRI mala Srbina,16,13.11. i 8. god sa m… u gacama,i pored njih hvala Bogu ziva i zdrava spreman sam poodavno da budem medju tih 100,samo od silnih komentator boraca ne mogu naci jos svega 99. Eto sta mi bi…sedite za hoklicama i cukarate po tastaturama i samo kenjate,pametujete. E to ce nas spasiti. Sramota me ceka kad me klinci budu pitali za 10 god.matori,sta si ti u zivotu nesto pametno i veliko uradio za sebe,nas,svoju zemlju i naciju. Ponosis se nasim precima kao i ja a ne ovoj stoci sto bleji u Pink,RTS itd. od njih mi usi crvene od sramote. A da li sam ja jedan od njih? Zivim za taj dan… a da li si ti?
Sve Njegos do Njegosa…i ako. Skloni smo tome. A da se ipak MI,kazem i mislim na NAS,narod,uzmemo u ruke to sto nam je u gacama i izadjemo i stanemo,ne pored MILANA,vec ispred njega,sa njim,zasticenim od nas i krenemo i jednom okupiramo i preuzmemo RTS i da onda g.MILAN MILENKOVIC iznese svoju besedu i probudi za 24 sata zaneseni narod a da za to vreme nas 100,samo 100!!!,damo zivot i glavu u amanet buducnosti srbskog roda i nase dece sa osmehom bacimo kasiku,e to braco moja znaci imati M…,STAV I PRAVAC!!! njegosi,njegosi…pun mi vas je k….
Г. Миленковић ушао људима под кожу па сада ушприцава отров! Тестостероном да побеђује, силом и властољубљем да предводи?! Један тестостеронски вођа којим се лакше споља руководи над целим народом – наравно да је згоднији за странце као што је увек био. Тако се управља и крдом говеда. Идеја Двери о више вођа је авангарда која може да излечи вековну болест. Каже г Миленковић: “ Ајде да видимо шта ће се десити и ако им се посрећи: освојиће 10-15%, па на следећим изборима, за три-четири године, 30%, па за осам година-већину. Ко ће да чека осам година? Или пет?“ Чекаћемо и читаву вечност на добро, а камоли пет година! И гласаћемо за српску политику, а не за идоле, па био њен носилац у јавности г. Обрадовић, г. Глишић, па макар и сам г. Вучић. Лукаве су ове понуде. Будимо људи, а не животиње. Удружимо се око политике уз захвалност жртви оних који је за нас представљају и носе, докле год је тако.
Ти ко да си непрестано на емисији „Пешчаник“.
Изверглали ти мозак либерализмом.
Нисам, али 1803. за Карађорђа су знали само у три-четири села около, а од 1804. цела Европа
Milane kazi posteno jesili do sada upoznao nekog novog Milosa ili Karadjordja koji bi mogli da povedu nas narod, pa nam reci njegovo ime ?
Раде брате, а ти ћеш онда да водиш емисију Снага народа кад Милан поведе народ? Какав је то „филозофски став“, узми поведи народ, ако имаш муда!? Па ја сам често незадовољан вожњом таксисте па не отимам волан од шофера, али му кажем да не пролази кроз црвено, прелази пуну и да не „кида кривину“.. Милан пише оно што види као грађанин и новинар и преноси осталима преко Снаге народа или овог портала, и он коректно, довољно оштро, а не агресивно и острашћено врши мисију храброг и поштеног српског новинара. Раде брате, да ли ти и ја можемо рећи за себе да смо храбри и поштени Срби и да нашу малу животну мисију спроводимо храбро и поштено?
Milane brate culi smo to 1000 puta. Oni sto nisu culi isto osecaju i cekaju.
S tim u vezi ako si Milos ili Karadjordje i imas muda onda se digni i povedi narod a ako nisi onda nas mani analiza i objasnjenja.
Zar stvarno mislis da postoji jos jedna teorija koja do sada nije izrecena?
Akcija > Reakcija pa opet Akcija > Reakcija to je skriveni put!
Раде, што се правиш паметан јбт?
Ајде ти поведи народ, можда си ти неки Алфа..
Сва ти је та боранија прошла кроз емисије,али ти као пристојан домаћин ниси хтео да им ово и у лице кажеш,а требало је.
Nikola, zvucis kao Gustav Mahler, taman da sí napisao 27 tinitusa da ne kazem simfonija 🙂
Da se obratim gdinu Milanu, i ískazem zahvalnost zbog upotrebe reci koje su uprkos napretku genetickih nauka, ostale kao zapis čvrsto u rešetki. Njih dobri čoveče se boje, sa njima nema kompromisa, jer te reci ce nas odrzati skupa!
Nisu one labudovo jezero, brandenburska kapíja, pojanje nesretníh i sludjenih monaha.
To su Reči koje Život znace, reči zbog kojih žive oni koji ne daju svoju Knjigu.
Po cenu zivota. Pozdrav.
Srbijanci Crnogorci ili Srbi srpski i crnogorski ,uslovljeni smo da vise osecamo bol nego zadovoljstvo,i najmanji bol osjetimo citavim tijelom a malo zadovoljstvo se skoro i ne osjeti,kada smo kao narod osjetili neko zadovoljstvo ,ne sjecam se nesto skoro ,a zlo se prozivi kao sadrzina.Ako zadovoljstva i ima covjek se na njega navikne i ne osjeca ga intezivno,dok na bol tesko da moze da se navikne,ali nama se to bas desava, navikli smo na bol,skoro da bez njega ne mozemo zivjeti,a da nas ne boli nebi znali da postojimo,nama je stalan bol postao malo zadoovljstvo,izgleda da nam je nerv za bol odumro ili kao kod mene tinitus 27 godina jednako svira,bez njega bi vjerovatno bilo cudno i lijepo zaspati ,ali ja za to neznam odavno..
Zadovoljstvo je slucaj ,a bol je konstantan ,a mi navikli na konstantno i mucenje i ono nam postaje zadovoljstvo,sva vjestina u ovome je kao ova dva nazovi pola paralisati,u ovim vremenima danas nema niceg pravog a kamoli vrhovnog sudije koji bi osudjivao zlo,jer kako osudjivati zlo kad za dobro neznas,sve ide po nekom demonskom zakonu,i onamo gdje nebi trebalo zacario se demon,ko dobrome moze vise pomoci,koja je to snaga ,sve stvarne vrednosti su postale bezvredne, Jedina mocna sila je zlo izvrseno silom.Dobro se ne moze boriti sa tolikim fanatizmom koliko se to moze zlo,danas je tema zla osnovgna tema svjetske politike.Svugda oko nas pakla bilo Danteova ili ona koja propovjeda Crkva,gospodari koji gospodare jesu moc snaga mrznja,zavist apetit ,ljubomora ,apetit,bolest ,zlo,borba,vlastoljublje,i pred tim se povlace svi i andjeli „dobrih“ vijesti.
Ljudska targedija a nasa pogotovo nije mala ovaj svijet je jedan Magbet ,od sto godina devedeset rata i deset rata u miru,mozda mi bez rat i neznamo zivjeti,ko zna sve je to usud ili ko zna sto ?