На данашњи дан 1804. Карађорђе почиње припреме за Први српски устанак
1 min read
На данашњи дан, устаници Првог српског устанка на челу са Ђорђем Петровићем – Карађорђем, написали су молбу руском цару и одредили изасланство на челу са протом Матејом Ненадовићем које је отпутовало у Русију.
Изасланици су објаснили разлоге дизања устанка, његове дотадашње резултате, неуспеле преговоре са Бећир-пашом и рјешеност устаника да се боре док не испуне своје захтјеве уз јемство Русије и Аустрије. Истакнута је жеља устаника да се у Србији успостави самостална српска држава која би била под заштитом Русије, али која би и даље плаћала данак султану.
Такође је затражена помоћ у оружју, муницији, новцу и војним стручњацима. Примивши ове молбе, руски цар је 28. новембра 1804. наредио да се издвоји 5.000 дуката за устанике у Србији и послао писмо руском посланику у Цариграду са упутством о томе како да утиче на Порту.
Истовремено је султан ријешио да преговорима умири Србе, па је замолио влашког и молдавског кнеза да, као хришћани, посредују између Порте и устаника.
Влашки кнез је у јесен 1804. послао свог изасланика међу устанике, који су му поручили да су и даље вјерни султану. Затражили су да Алија Гушанац буде уклоњен из Београда и да односе утврђене преговорима са Бећир-пашом гарантује једна страна сила. Султан је одбио предлоге Срба, а они су одбили султанов захтјев да распуште оружане одреде. Резултате нијесу дала ни убјеђивања молдавског кнеза ни Цариградске патријаршије.
Карађорђе је, међутим, послушао савјете Бећир-паше и других посредника да буде толерантнији према Порти, те је смањио устаничке снаге око Београда. Изгубивши стрпљење према устаницима, Порта је априла 1805. наредила нишком Хафиз-паши да почне да скупља војску и угуши буну.
Ни Карађорђе није сједио скрштених руку, тако да је још у марту 1805. један дио устаничке војске од Београда помјерио ка Западној Морави ради заузимања Карановца, Трстеника, Пожеге и Ужица, а други дио према Великој Морави ради одбране у случају да Турци крену тим правцем.
Први српски устанак је био устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака у периоду од 14. фебруара 1804. до 7. октобра 1813. године. Отпочео је као локална побуна против дахија, а прерастао је у прву фазу српске револуције.
Устаници предвођени Карађорђем су успјели да у значајном временском интервалу ослободе пашалук. Овај устанак је претходио Другом српском устанку 1815, који је на крају довео до стварања Кнежевине Србије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Ето реко си, ко да нијеси.
А шта је на другој „страни медаље“? Четири Дахије и њихова „истина“ у којој пише зашто су „морали“ да се одметну од султана, заведу страховладу у Београдском пашалуку, покупе сву јаничарску багру Отоманског царства око себе, да заједно пљачкају, убијају и силују, зашто су били принуђени да на превару посеку 200 највиђенијих људи Србије („сеча кнезова“)… Уобичајено, нико нема воље да вири у то!
U ovom tekstu je mnogo činjenica preskočeno.
Uobičajeno. Gleda se samo jedna strana medalje bez da se virne malo i na drugu.