ИН4С

ИН4С портал

На данашњи дан 1889 – руски цар Александар III: Пијем у здравље књаза црногорског, јединог искреног и вјерног пријатеља Русије

1 min read
На данашњи дан, 30. маја 1889. године на свечаном ручку поводом вјеридбе црногорске принцезе Милице Петровић и великог књаза Петра Николајевича Романова, руски цар Александар III подигао је чувену здравицу: „Пијем у здравље књаза црногорског, јединог искреног и вјерног пријатеља Русије“.

Петерсбург

Пише: Миомир Ђуришић

На данашњи дан, 30. маја 1889. године на свечаном ручку поводом вјеридбе црногорске принцезе Милице Петровић и великог књаза Петра Николајевича Романова, руски цар Александар III подигао је чувену здравицу: „Пијем у здравље књаза црногорског, јединог искреног и вјерног пријатеља Русије“.

Богата историја Црне Горе и Русије датира од XVIII вијека. Руске дипломате су 1711. године посјетиле црногорског владику Данила и предали му посланицу руског цара Петра I са предлогом да заједно ратују против Турске, што је Црна Гора прихватила. У историји двије земље 1711. година се обиљежава као година званичног успостављања политичких односа. Владика Данило је боравио у Русији гдје га је примио и цар Петар Велики.

Митрополит је затражио да цар узме у заштиту Црну Гору и да је политички и материјално помогне. Цар је одредио да се Црној Гори поклони 10000 рубаља, као и да се Цетињском манастиру сваке друге године исплаћује 500 рубаља.

Црногорско-руски односи постали су интезивнији за вријеме политичког дјеловања владике Василија Петровића који је три пута одлазио у Русију. У свим овим контактима митрополит је тражио да Русија узме Црну Гору под своју заштиту, као и да помогне да се изграде институције државне власти. Руска влада је тада узела у заштиту Црну Гору.

По налогу руске царице, митрополит Василије је добио помоћ од 15000 рубаља за успостављање власти у земљи и 1000 златних цекина као помоћ црногорском народу.

Шћепан Мали, владао је Црном Гором од 1767. до 1773. године представљајући се као руски цар Петар III Романов. За вријеме владавине Светог Петра Цетињског, на Цетиње је 1805. године дошао руски изасланик Стефан Санковски, који је донио Црногорцима грамату којом цар потврђује своју благонаклоност према Црној Гори. Поред грамате, Санковски је донио и новчану помоћ од 3000 дуката.

Потпуну оданост Русији показивао је и Петар II. У децембру 1830. године руска влада је одлучила да помогне изградњу органа државне власти у Црној Гори. Његош је боравио у Русији гдје је поред осталог, био позван у аудијенцију код цара, који је одлучио да се годишња помоћ Црној Гори увећа са 1000 на 9000 дуката. То је била значајна свота, сасвим довољна за издржавање органа државне власти у Црној Гори.

Када је дошло до промјене на црногорском пријестолу, руски цар Николај је примио књаза Данила у званичну аудијенцију и том приликом му лично саопштио подршку проглашењу Црне Горе за књажевину, а Данила за књаза.

Свој заштитнички став према Црној Гори руска влада је показала и у вријеме заоштравања црногорско-турских односа и рата 1852/53 године. Спремност да помогне Црну Гору и њену политичку борбу, Русија је исказивала и за вријеме владавине књаза Николе.

Приликом избијања црногорско-турског рата 1862. године Русија је свим силама радила да обустави турски поход. Руска влада захтијевала је потпуну обуставу војних дејстава против Црне Горе. Када су руски захтјев подржале и остале велике силе, Омер-пашин поход према Цетињу је заустављен.

Књаз Никола је почетком 1869. године боравио у Петрограду што је утицало на повећање руске материјалне помоћи. Захваљујући новчаној помоћи руске владе и руског Светог Синода, у Црној Гори је установљена средња школа – Цетињска богословија и Дјевојачки институт. Руска подршка била је од велике важности у вријеме Велике источне кризе као и црногорско-турског рата 1876-1878. године када се Русија залагала да Црна Гора добије знатно територијално проширење. Руску субвенцију добијао је Двор, Богословија, Дјевојачки институт, Болница Данило I , црногорска војска, министарство финансија.

Русија је 1879. године дала Црној Гори помоћ од милион круна за куповину жита, нешто више од милион круна за измиривање дугова аустријским банкама, а 1882. године два милиона круна за куповину топова а отписани су и црногорски дугови петроградским банкама. Русија је давала новац за издржавање црногорске војске.

Од 1895. до 1905. године Русија је поклонила Црној Гори 60000 пушака, 25000 револвера и 26 милиона метака. Русија и Црна Гора склопиле су тајни споразум новембра 1910. године. Овај уговор је био нарочито значајан за предстојеће наоружање црногорске војске. Послије стварања југословенске државе везе између Црне Горе и Русије развијале су се у оквиру односа Југославије и Русије односно Совјетског Савеза.

 

Извор: Митрополија

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thought on “На данашњи дан 1889 – руски цар Александар III: Пијем у здравље књаза црногорског, јединог искреног и вјерног пријатеља Русије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *