На данашњи дан 1999. у злочиначком НАТО бомбардовању погинуо водник Мирослав Божовић

„Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикô –
У својој смрти да нађе лијека“.

Алекса Шантић

Пише: Радан Николић

Херој одбране Божовић Бранислава Мирослав рођен је 22. 7. 1964. године у Никшићу.

Средњу грађевинску школу завршио је у Подгорици, а затим апсолвирао на Машинском факултету у Подгорици. Као дијете војног лица, ипак се опредијелио за војни позив и у извршавању задатака постигао запажене резултате.

Агресија НАТО-а на СРЈ  и бомбардовање касарни ВЈ у Подгорици и Даниловграду затекло га је као водника прве класе по уговору, командира минобацачког одјељења у пјешадијској чети и четног старјешину у борбеном батаљону 423. ваздухопловне базе, ВП 3272 Подгорица.

Погинуо је 15. 4. 1999. године у касарни Шипчаник – Тузи, Подгорица од дејства ударног таласа и гелера НАТО бомби.

У присуству родбине, војника и старјешина из ратне јединице и бројних грађана Подгорице, Никшића и шире, посмртни остаци Мирослава Божовића сахрањени су уз војне почасти 17. 4. 1999. године на градском гробљу у Загоричу, Подгорица.

У знак признања за положени живот на бранику отаџбине, постхумно је одликован  Орденом за заслуге у областима одбране и безбједности трећег степена, а његово свијетло име урезано  је на споменику у касарни Маслине, Подгорица, посвећеном борцима из Подгорице палим у ратовима 1991-1999. године.

Ратни другови подигла су му спомен-обиљежје у касарни ВЈ Шипчаник, Подгорица, а као омиљеном старјешини, саборац  из  ратне јединице му је посветио књигу пјесама „Херој одбране“.

Био је ожењен и отац је двије кћерке.

Успомену на часног официра  ВЈ Мирослава Божовића с поносом чувају његова породица и саборци.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: