На данашњи дан Црвена Звезда је постала првак Европе, пао је Цариград, освојен је Монт Еверест…

„Дарко Панчев… Црвена Звезда је шампион Европе! Црвена Звезда је победник Купа европских шампиона! Највећи успех југословенског клупског фудабала! Дарко, Дарко, Дарко!“ 

Овим, сада већ историјским ријечима, коментатор Милојко Пантић је урезао у вјечност последње тренутке утакмице између Црвене Звезде и Олимпика из Марсеља, када је, пред око 20 000 Звездиних навијача на стадиону Свети Никола у Барију, 29. маја 1991. године, исписан највећи успјех југословенског и српског клупског фудбала.

Након регуларног дијела и продужетака, није постигнут ниједан гол. Међутим, у пенал завршници Београђани су славили са 5:3.

Подсјетимо се шампионског састава „црвено-белих“: Стеван Стојановић, Миодраг Белодедић, Илија Најдоски, Рефик Шабанаџовић, Слободан Маровић, Владимир Југовић, Синиша Михајловић, Дејан Савићевић, Роберт Просинечки, Драгиша Бинић и Дарко Панчев. На клупи: Милић Јовановић, Ивица Момчиловић, Раде Тошић, Влада Стошић и Владан Лукић. Тренер: Љупко Петровић.

На данашњи дан, 29. маја 1453. године, након 54 дана тоталне опсаде, Османлије предвођене султаном Мехмедом II Освајачем, а захваљујући несагледивој помоћи угарског инжењера Урбана II који је конструисао топ погодан за разбијање чврстих бедема, освојили су главни град византијског царства, са миленијумском традицијом,  Цариград. Падом Цариграда, велики број учених људи је побјегао на Запад, доприносећи развоју хуманизма и ренесансе, и генерално, подизању европске културе. У масовном покољу становништва и незапамћеној пљачки, живот је изгубио и последњи византијски цар Константин XI Палеолог, познат и као Константин Драгаш. Након овог догађаја, отпочела је вјековна турска владавина на Балкану, која је ограничена поразом под Бечом 1683. године, а дефинитивно окончана Првим Балканским ратом 1912. године.

Прије тачно 67 година, 29. маја 1953, највиши врх на свијету је освојен захваљујући Новозеланђанину Едмунду Хиларију и Непалцу Тензингу Норгају. Монт Еверест је висок 8848 метара. Деценијама уназад представљао је инспирацију за многе планинаре. Први авантуристи који су покушали да се попну на кров свијета били су Џорџ Малори и Ендрју Ирвајн. Они су кренули на пут 8. јуна 1924. године, али се нису вратили.

Двадесетдевети дан мјесеца маја остаће упамћен и по рођењу краља Енглеске, Шкотске и Ирске Чарлса II (1630); америчког предсједника Џона Кенедија (1917), али и по смрти последњег византијског цара Констатина XI Палеолога/Константина Драгаша (1453). Такође, на данашњи дан је је ступио на мјесто предсједника Руске Федерације Борис Јељцин (1990).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: