На данашњи дан пренијете мошти Светог Николаја у Лелић, напад у „Добровољачкој“, рођен Макијавели…
1 min read
Свети Николај Велимировић
Након 45 година од упокојења, 3. маја 1991. године, пренијете су мошти једног од највећих православних богослова и мудраца, Владике Николаја Велимировића, из Манастира Светог Саве у Либертвилу (САД) у цркву задужбину Светог Николаја и његовог оца у Владикином родном селу Лелићу (Ваљево).
На овај датум Српска Православна Црква, управо у Лелићу, традиционално обиљежава Дан Светог Владике Николаја. На данашњи дан, велики број вјерника се окупља на литургији и епископским бесједама, кроз које се евоцирају успомене на Светог Владику и значај његовог архипастирског животног дјела.
На данашњи дан, 3. маја 1992. године, припадници „Армије БиХ“ и осталих паравојних муслиманских снага, напали су у Добровољачкој улици у Сарајеву, колону Југословенске народне армије, која се упутила према Лукавици. У „Случају Добровољачка“, у коме су обједињене све жртве припадника ЈНА у Сарајеву, из 2. и 3. маја, констатовано је убиство 42 војника и цивила, 73 рањених и 215 отетих и заробљених. Међу оптуженим лицима за овај злочин су Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић, Сефер Халиловић и други.
Директни свједок овог масакра генерал Луис Макензи, записао је: „Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола…. Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу“.
Дана 3. маја 1469. године, у Фиренци је рођен најистакнутији ренесансни политички филозоф, из племићког рода, Николо Макијавели. Био је истакнути државни службеник, чиновник, дипоматски преговарач. Његово најпознатије дјело је „Владалац“, који се сматра својеврсним приручником реал-политике. Наводимо једну од његових мисли: „Да ли је боље да те људи љубе или да те се боје. Одговор је, да би најбоље било и једно и друго; но како је то двоје тешко саставити, много је сигурније, да те се људи боје, неголи да те љубе, ако већ обоје не можеш постићи. Јер о људима се уопштено може казати: незахвални су, непоуздани, притворни, избегавају опасности и похлепни су за добитком; док им добро чиниш, твоји су, нуде ти своју крв, иметак, жене и децу, како сам вам већ казао, кад је потреба далеко; но кад се невоља примакне, окрећу се“.
Трећи дан мјесеца маја остаће упамћен и по рођењу енглеског краља Хенрија IV (1367); првог предсједника самосталне републике Македоније Кира Глигорова (1917); српског глумца Милорада Мандића Манде (1961); али и по смрти српског кнеза Александра Карађорђевића, сина Карађорђевог (1885). На данашњи дан је Кристофер Колумбо открио Јамајку (1494); шест година касније португалски морепловац Педро Кабрал открио Бразил (1500); почеле велике студентске демонстрације у Паризу (1968); НАТО погодио аутобус „Ђаковица превоз“ код Пећи, када је убио 20 људи, док је њих 43 повријеђено (1999).
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Miljenik Nemaca, njega i Dožića su, uz prisustvo više lekara, 1944. godine vozom prebacili u apartmanski deo logora Dahau za privilegovane stanare. Posle par dana u logoru gde je bio samo zato što su Nemci očekivali bombardovanje a logor su tretirali kao najbezbednije mesto, prebačen je u jedan bečki hotel gde je proveo pam meseci, odakle ga gestapo prebacuje u Goricu na satanak sa Đujićem i Ljotićem. Otac Nikolaj je pristao da bude ministar u vladi nacionalnog spasa, na čelu sa Ljotićem, 25.3.1945. godine. To najbolje govori o njegovol lucidnosti i inteligenciji. Velimirović je jedan od retkih koga je komisija za doktorate na Kembridžu obavestila da njegov rad ne može biti usvojen. Sve o sebi je rekao držeći govor na grobu Dimitriju Ljotiću koji je poginuo žureći na sastanak nove vlade. Tokom rata je boravio u manastiru Ljubostinja. Nije mu smetalo što je u manastiru zasedao preki četnički sud koji je izricao samo jednu kaznu. Smrt klanjem!
Његово рођено име је Никола. У младости је тешко оболео од дизентерије и заклео се да ће посветити свој живот Богу, ако преживи. Преживео је и замонашио се под именом Николај. Велимировић је школован на Западу и у младости је био велик заступник либералних идеја и екуменизма. Такође је примљен у свештенство и брзо је постао важна личност у Српској православној цркви, посебно у односима са Западом. У међуратном периоду постао је предводник православних богомољаца и окренуо се антиевропејству и конзервативизму. Оснивач је десничарске политичке идеологије светосавског национализма. Сматра се духовним инспиратором Љотићеве организације ЗБОР. Често је критикован због антисемитских ставова. Када су у Другом светском рату Немци окупирали Југославију, Велимировић је стављен у кућни притвор и на крају одведен у логор Дахау, где је провео три месеца пре него што су га Немци ослободили да би помогао у образовању обједињавању југословенских квислинга против надируће НОВЈ и Црвене армије. По завршетку рата, Велимировић је одлучио да се не врати у Југославију, у коју су на власт дошли комунисти. Уместо тога, 1946. емигрирао је у Америку, где је и остао до своје смрти 1956.
Централно место у Велимировићевим размишљањима чинила је критика хуманизма, европске цивилизације, материјалистичког духа и сл. О Европи је мислио као о великом злу којег се треба чувати, и презирао је њену културу, науку, прогрес. Епископ Николај је био дубоко очаран српском прошлошћу немањићког периода па је она, по њему, требало да буде парадигма нове српске стварности. Велимировић је снажно подржавао јединство свих православних цркава и упоставио је добре односе са англиканском и Америчком епископалном црквом. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.