Na današnji dan rođen Petar Prvi Karađorđević

Na današnji dan, 11. jula 1844. godine, rođen je kralj Petar Prvi Karađorđević, kralj Srbije od 1903. do 1918. A od 1918. godine do smrti /1921/ bio je na čelu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.

U Prvom svjetskom ratu povlačio se sa vojskom preko Albanije. Pošto je bio kralj Srbije tokom perioda velikih srpskih vojnih uspjeha, u srpskom narodu ostao je zapamćen kao kralj Petar Oslobodilac (takođe poznat i kao Stari kralj).

Tokom vladavine ,,Njegovog veličanstva svetog starca„, kako su ga nazivali u Francuskoj, ojačane su političke i kulturne veze s južnoslovenskim narodima, a pod njegovim žezlom Srbija je bila „Pijemont slobode“, ideal ustavnog uređenja i žarište napretka u tom dijelu Evrope.

12. juna 1903. godine Petar Karađorđević je položio propisanu zakletvu na ustav. Istoga dana uputio je narodnu proklamaciju:

,,Naviknut da vazda govorim i radim iskreno i otvoreno, rešen da sve svoje staranje i brige poklonim sreći i blagostanju naroda, ja smatram za svoju prvu dužnost da u ovoj svečanoj prilici sa dubokim uverenjem izjavim da vladalac treba da bude nosilac slobode i napretka svoga naroda. Ja hoću da budem u istini ustavni kralj Srbije. Ustav i sve ustavne garantije za slobodu i prava narodna, — te osnove pravilnog i srećnog razvitka i napretka narodnog i državnog života, — za mene su svetinje, koje ću vazda najbrižljivije poštovati i čuvati. A tražim od sviju i svakoga da to čini.“

* * *

,,Kao obrazovan i prosvećen vladar i čovek bogatog životnog iskustva, Kralj Petar Prvi uveo je u Srbiju evorpske političke institucije i vrednosti, čime je u zemlji uspostavio unutrašnji mir. Zalagao se za demokratiju, parlamentarizam, slobodu štampe, stranačke delatnosti, zbora i dogovora i za lična građanska prava. Tvrdio je da samo sloboda može da omogući napredak naroda, razvitak nauke, kulture, preosvete i ekonomije„.

Edmond Rostan, pjesnik koji je postigao svetsku slavu svojim Siranom, jednu poemu posvetio je srpskom kralju Petru Prvom Karađorđeviću.

Bolestan, Rostan će, u svojoj kući u Kombu, u novinama videti Becićevu sliku: Kralja Petra, na zapregi koju četiri vola tegle kroz blato Jankove klisure, dalje i dalje, prema snežnim vrhovima albanskih planina. Kralj, iako su ga svi molili, nije želeo da napusti svoje vojnike. Star. Umoran. Bolestan.

Rostan je ustao i o herojskom kralju napisao poemu od punih osamnaest strofa. Rekao je:

,,Kad sam to video, učinilo mi se da je sam Homer, izgnan u srpske krajeve, spregnuo kralju ta četiri vola!“ A novine tog vremena, kujući u zvezde hrabrost tog sedamdesetogodišnjaka, što krunu u izgnanstvo nosi hrabro, poput trnovog venca, rado su napominjale da je Petar završio vojnu akademiju u San-Siru, i podsećali da je kao mlad oficir dobio medalju za hrabrost, kad se omotan francuskom zastavom, u sred zime, bacio u nemirne talase reke, u jeku jedne bitke…

U to doba, zamrli galski duh velikih istorijskih nasleđa, romantični pesnik je uspeo da oživi i ozari zauvek dušu svakog Francuza duhovnim visinama i oštrinom duha, plemenitim osećanjima i herojskim podvizima Sirana od Beržeraka sa perjanicom bez mrlje, da bi, zatim, vrhunac slave opevao kroz agoniju tragičnog kraja Orlića, sina orla Francuske Napoleona.

Veliki francuski pesnik Edmond Rostan, akademik već u 31. godini, posle nezapamćenih pozorišnih uspeha svojih dramskih spevova, povukao se bio iznenada, u jeku slave, iz sjaja pariskog života početkom ovog veka, u svoju usamljenu vilu u Kombu.
Edmond Rostan:

Kralj-Petrova četiri vola
(1916)

To Petar Prvi, iz Srbije stare
Odlazi sedeći na ostatku kare,
Volovi vuku kola ta.
Kralj Petar ide, jer ići mora,
Preko busenja, stenja i gora.
Tajanstven pred njim stoji put.
Sa štapom, samo u svom mundiru
On ide moru, izgnanstvu, miru.
Ide u bajke rečne kut.
Četiri vola, s jarmom u luku,
Raonik slave, herojstva vuku,
No unuk Karađorđa, lav,
Da se sa bojnog polja iščupa
Četiri vola moraju skupa
Da upotrebe napor sav.
Srbin, pesnik, ratnik što stvori
Da zemlja peva, da barut zbori,
Da Petra Prvog, borca tog
Osvetli dušu, stvori za njega,
ta kola, spojiv ostatak sprega
S ostatkom zadnjim topa svog.
Pesma će isplest oreol mu cvetan.
Ponosan ko vođa, kao pastir setan.
Kako je velik izgnanik taj
(prepjev s francuskog
Milutin Bojić)