Na današnji dan: Srpska vojska pod vođstvom Stefana Dečanskog potukla bugarsku u bici kod Velbužda

Na današnji dan 1330. godine srpski kralj Stefan Dečanski potukao je „do nogu“ u bici kod Velbužda (današnji Ćustendil u Bugarskoj) vojsku bugarskog cara Mihajla Šišmana i tako onemogućio ostvarenje njegovog dogovora sa vizantijskim carem Andronikom III Paleologom da Bugarska i Vizantija paralelno zajedničkim snagama napadnu Srbiju.

Nakon ovog strahovitog poraza Bugara, Vizantija nije ni ušla u sukob. Bitka kod Velbužda označila je veliki preokret, od tada do bitke na Marici 1371. Srbija je najjača država na Jugoistoku Evrope.

Andronik je izveo neke manje akcije početkom jula 1330. godine, a onda se ulogorio na teritoriji današnje južne Makedonije, čekajući ishod bugarske akcije.

Da bi predupredio spajanje dve neprijateljske vojske, Stefan Dečanski je odlučio da pređe u napad. Za prvu metu odabrao je Bugare, koji su nadirali ka jugu srpske države i njenu granicu prešli kod mesta Zemen na Strumi.

Naredio je pokret vojske koja je bila ulogorena blizu Niša, na ušću Toplice u Južnu Moravu. Zaustavivši se usput u Crkvi Svetog Ðorđa u Starom Nagoričanu i Sarandoporskom manastiru, najzad je izbio na reku Kamenicu i odatle počeo pregovore s Mihajlom Šišmanom.

U bugarskoj vojsci vladala je prilična nedisciplina i dosta vojnika napustilo je logor kako bi pljačkalo okolna sela. Ali i takvi, bili su brojčano nadmoćniji. Stefan je ovim pregovorima hteo da dobije na vremenu dok mu ne stignu očekivana pojačanja. Pisao je bugarskom caru:

„Budi zadovoljan sa svojim, da to dobro bude, a ne želi drugo, što Bog drugima darova, jer dolaziš u sukob sa Bogom, kao onaj koji smućuje i ratuje ono što je od njega dobro razdeljeno.“

Kako su tekle borbe

Kompletirane srpske snage ujutru 28. jula kod Velbužda napale su Bugare svom snagom. Iznenadni juriš zatekao ih je potpuno nespremne – ima istoričara koji tvrde da je Stefan sa Šišmanom prethodno ugovorio primirje – pa su se bugarski redovi odmah raspali, a vojnici dali u beg. U jurišu su se posebno istakle jedinice kojima je komandovao Stefanov sin Dušan.Kad nije uspeo da zaustavi povlačenje svoje vojske, i sam car Mihajlo Šišman dao se u beg. Prema jednoj verziji, stigli su ga i ubili srpski vojnici. Prema drugoj, zarobljenog su ga doveli do Dušana, koji mu je odsekao glavu.

Stefan Dečanski je svog protivnika sahranio u Crkvi Svetog Đorđa u Starom Nagoričanu.