На данашњи дан су крсташи освојили Цариград, рођен је Матеја Кежман, умро Френклин Рузвелт…

На данашњи дан, 12. априла, сада већ далеке 1204. године, удружене снаге Латина, Венецијанаца и франачких трупа су у војној операцији која је остала упамћена као „Четврти крсташки поход“, спалили и опљачкали престоницу древне Византије – Цариград.

Ријеч је о догађају који је продубио, ионако огроман јаз, између западног хришћанства и православља. Догматско разилажење Рима и Цариграда из 1054. године овим варварским чином „крсташке војске“ је добило посебну димензију нетрпељивости, чије последице су постале видљиве и вјековима касније. Подсјетимо, крсташи су извршили незапамћен масакр над цивилним становништвом Цариграда, а количина опљачканог блага је дала замајац будућим банкарским пословима Темплара, док је у културно-умјетничку раскош данашње Венеције умногоме уграђено богатство царскога града.

Прослављени српски голгетер Матеја Кежман, рођен је на данашњи дан прије тачно 41 годину у Земуну, гдје је и поникао као фудбалер, док је своју пуну афирмацију постигао у београдском Партизану. Након црно-белих, четири сезоне је носио дрес холандског шампиона ПСВ Ајндховена, гдје је у сезони 2002/2003. на 43 одиграна меча постигао чак 40 голова, што га је препоручило лондонским „Плавцима“. Дрес Челзија је након једне одигране сезоне замијенио бојама Атлетика из Мадрида, а каријеру је завршио у Кини. Остаће препознат као велики хуманитарац, човјек који је у више наврата помагао Српској православној цркви, али и као заљубљеник у тетоваже.

Формални завршетак Другог свјетског рата није дочекао један од најзнаменитијих политичара у савременој историји, предсједник САД-а Френлин Делано Рузвелт. Он је преминуо, на данашњи дан 1945. године у Ворм Спрингсу, у 63. години живота, од последица можданог удара. Рузвелт ће остати упамћен као једини предсједник САД-а у четири мандата. Био је једна од најмаркантнијих фигура Другог свјетског рата, а у широј јавности ће остати упамћен по чувеним фотографијама из преговора са Винстоном Черчилом и Јосифом Стаљином на Јалти, фебруара 1945.

Дванаести дан мјесеца априла остаће упамћен и по покретању процеса испитивања Галилеа Галилеја (1633) од стране Инквизиције; уласку њемачких трупа у Београд (1941) – свега шест дана након бомбардовања; убиству 55 цивила у путничком возу кога су НАТО агресори погодили у Грделичкој клисури (1999); рођењу њемачког политичара Јошке Фишера (1948); рођендану прослављеног америчког глумца Ендија Гарсије (1956); али и смрти српског историчара Владимира Ћоровића (1941).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: