На данашњи дан су умрли Мартин Хајдегер и Збигњев Бжежински, ухапшен Ратко Младић…

У њемачком граду Фрајбургу, 26. маја 1976. године, преминуо је један од најутицајнијих свјетских филозофа и мислилаца 20. вијека – Мартин Хајдегер. У питању је личност која је остварила велики утицај на мноштво научних области, попут егзистенцијализма, херменеутике, феноменологије, теологије, политичке теорије, али и књижевне критике и архитектуре. Годинама је предавао филозофију на универзитету у Фрајбургу, одакле је протјеран већ 1945. од стране француских власти. Разлог је и више него контроверзна епизода у Хајдегеровом  животу, а то је чланство у Националсоцијалистичкој партији Адолфа Хитлера, уистину кратко, али итекако маркантно. Од посебног значаја је био његов ректорски говор у вријеме ступања нациста на власт, у коме је славио „историјски позив Њемачке“.

Један од најутицајнијих свјетских геополитичара, Збигњев Бжежински, умро је на данашњи дан, 25. маја 2017, у деведесетој години живота. Као дијете пољског дипломате, доласком комуниста на власт, Збигњев са породицом прелази у Канаду гдје се школује, успијевајући и да докторира на Харварду. Био је савјетник неколико америчких предсједника, попут Линдона Џонсона, Џимија Картера и других. Био је изразито антируски и антиправославно оријентисан, развијајући перманентно идеолошку платформу америчког империјализма. Његово најпознатије дјело је „Велика шаховска табла. Примат Америке и њени геостратешки императиви (1997)“.

Прије тачно девет година, 25. маја 2011, по потјерници Међународног кривичног трибунала за ратне злочине у Хагу, ухапшен је начелник Главног штаба Војске Републике Српске, генерал Ратко Младић, о чему је јавност обавијестио тадашњи предсједник Републике Србије Борис Тадић. Прије избијања рата у Босни и Херцеговини, Ратко Младић је обављао функцију помоћника команданта Приштинског корпуса, када је пребачен у Книн, на функцији команданта 9. корпуса ЈНА.

Двадесетшести дан мјесеца маја остаће упамћен по рођењу америчке балерине Исидоре Данкан (1878); америчког глумца Џона Вејна (1907); али и по смрти првог кентерберијског надбискупа Светог Августина (604).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: