На путу за данашњи Шавник

Пише: Томаш Ћоровић

Град гдје су и власт, службеници и радници, гостујући.

„Пун сам, видите ли да људи стоје, а и забрањено је да примам. Ово је школски аутобус, искључиво возим наставнике“, саопшти ми возач, кад ме препозна, на једном од стајалишта у Никшићу на путу за Шавник. Убрзо за њим наиђе други, сједох и кренусмо пут Шавника. На следећем стајалишту улази медицинска сестра и двије службенице из Општине. На следећем ускаче полицајац и социјални радник. И тако редом, прикупља се шавничка гостујућа администрација. Касније, кад се наспавају, долази предсједник општине и остали општински руководиоци, они иду службеним аутима. Путују сви: полицајци, ватрогасци, путари, конобари, стражари, …

Знао је некадашњи предсједник на почетку Миловог мандата да сваку причу почне: „Захваљујући Влади Црне Горе…“ Па да и ја тако кренем: „Захваљујући Влади Црне Горе, али првенствено министарствима просвете и пољопривреде, шавничка општина је исељена из Дробњака. Ова два министарства су одиграла кључну улогу у изборном инжињерингу ДПС-а поготово послије подјеле те партије 1997. године.

Прво су сваком од четири директора осморазредних школа ријешени стамбени проблеми у Никшићу или Подгорици, нормално у том трансферу прешли су и чврсто се везали за ДПС. Касније долазе на ред учитељи и наставници; разним бенефицијама, најчешће премјештајем у Никшић, запошљавањем чланова уже и шире породице, добијањем кредита, стављају се у службу режима.

Они који су остали и даље Срби, путују зими – љети 15 километара на посао до дана данашњег, као Милија Ћеранић. Тако су школе остале без наставника, а онда без ђака. Министар пољопривреде, да му не помињем име, није онај што је дијелио Абу Даби кредите, о овоме ће неко од социолога радити и докторат, њега ће на факултету изучавати, преструктуирао је црногорска села.

Пројектима за „унапређење пољопривреде“ од набавке расних крава и мерино оваца до гајења пужева и засада тартуфа, знаменити министар је првенствено обраћао пажњу бројнијим домађинствима, породицама које су предњачиле у сточном фонду. За гласање владајуће партије би за почетак запошљавали неког из куће, обично младиће у полицију, оне који су најпотребнији на имању.

Млади, наочити, а поврх свега виспрени и храбри, брзо су се сналазили на асвалту. Умјесто да јаве овце по травнатим пашњацима Сињавине брзо су почели, уз посао чувања јавног реда и обезбеђења високих ДПС званичника, да дилују траву и прах по кафићима. Данас већина има фирме, обично за специјалне послове, возе џипове, имају луксузне куће по Подгорици и Будви и статус у друштву. Њихови родитељи данас држе по краву – двије и зимују у Никшићу или Бјелопавлићима.

Није далеко дан када ће у шавничкој општини бити више путујућих наставника него ученика. Тада ће неко из министарства финансија зашиљити оловку и извести рачуницу да је исплативије возити ђаке у Никшић. Најподесније би било уписати их на Видрован. Може и у Богетиће, јесте да је мало даље, али и тамо је мањак ученика, а плус да дјеца са сјевера осјете дах медитерана; у јесен ће убрати и неку смокву или дивљи нар.

Све то не брине садашњу гостујућу власт. Они су се ту лијепо намјестили и своју свиђају. Никада Шавник није имао већи буџет него данас. Сваке године се понешто ради и то искључиво оно што доноси значајну корист инвеститору. Сваки тендер је намјештен.

Демонтира се јавна расвјета, иако је постојећа скоро рађена и била врло функционална, за разлику од ове нове која подсјећа на ону послијератну, као фењери што су били. Рађена је нека заобилазница која не служи ничему. Рестауирана је „зграда од сиге“, девастиран је један историјски вриједан објекат, само да би инвеститор узео тал, и тако даље. Има ли овоме краја? „Зенђили је Дробњак био, предмет многих преотмица“, пјевао је некад Господар Црне Горе.

У Шавнику 24. марта 2024.

О АУТОРУ

Аутор популарних књига као што су „Шавник из заборава“, „Ђе сам ја ово“, „Манастир Подмалинско“, „Црква у Дробњаку“ и других. Стално активан на очувању и промовисању световног и духовног наслеђа српског народа Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: