Na slavi u hramu Banjska zadužbini svetog kralja Milutina

U manastiru Banjska na Kosovu i Metohiji u utorak 12. novembra svečano je liturgijski proslavljena ktitorska slava ove drevne Svetinje, zadužbine utemeljivača Svetog kralja Milutina.

Svetu Arhijerejsku Liturgiju služio je iguman manastira Duboki potok otac Romilo, uz sasluženje bratije svete Raško prizrenske eparhije Srpske pravoslavne crkve, oca Ilariona iz Draganca, oca Fotija iz Devinih voda.

Dostojno veličan Sveti kralj Milutin – Sin Uroša I i kraljice Jelene, i brat Dragutinov. Svi ratovi njegovi bili su uspešni, jer se neprestano Bogu molio i u Boga uzdao. Podigao je preko 40 crkava.

Osvećenje koljivaOsim onih kao što su: Treskavac, Gračanica, sv. Đorđe u Starom Nagoričanu, sv. Bogorodica u Skoplju, manastir Sv. Nikita u selu Banjani na Skopskoj Crnoj gori, manastir Bogorodice kod Kičeva, Banjska… bio je zidar crkve i van svoje zemlje, u Solunu, Sofiji, Carigradu, Jerusalimu, na Sv. Gori. Upokojio se u Gospodu 1320. godine.

Telo njegovo pokazalo se uskoro netljenim i čudotvornim. Kao takvo ono i danas počiva u Sofiji.

Pored vernog naroda, meštana, ali i onih iz Zvečana, Kosovske Mitrovice, Leposavića, Grabovca, Žitkovca… na Liturgiji su bili i hrišćani iz centralne Srbije, iz Beograda, Valjeva, pa i sunarodnika iz daleke Australije.

Bilo je vernika i namernika i iz Makedonije… Odgovore na Liturgiji za pevnicom su proiznosili Vladimir Simić, član etno grupe Belo platno iz Beograda, Nikola Stančić iz Skoplja, i Vitomir Perić iz Gnjilana. Za vreme slavskog ručka, trpeze ljubavi za sve prisutne, on je potvrdio da je vrlo dobro upoznat sa stanjem života Srba u Makedoniji. Sve prisutne je posebno raspoložio svojim glasom, izvođenjem starih pesmama iz Srbije i Makedonije.

Na LiturgijiI tu za trpezom – po koja reč za lokalnu televiziju, po neka pesma, stih o surovoj novonastaloj situaciji, na Kosmetu, ali i okruženju… Sve tako lagano, kao što teče i život na Kosmetu danas, pa i sutra i uoči izbora – ponovljenih…Kao da izbora uošte i imaju ovi ljudi sviknuti na svakakve okolnosti, izazove. Nova ih zebnja sada vreba, kako vele, kada “tešku bitku biju” upravo sa svojom državom koja izmiče, povlači se i nestaje sa ove svete zemlje…” Znanjem, ili neznanjem, smišljeno ili nepromišljeno, u znanju ili u ne znanju vreme će samo sigurno pokazati…

Tu se na svetim izvorištima, zaista dođe do uverenja u taj živi plamen spremnosti na život, na vekovnom ognjištu, uz sve realne i nametnute prepreke, na pesmu i humor, na veselje usred muke i nedaće, i vrednovanje čoveka kakav bi trebalo da bude i prilika u kojima se danas nalazi. Radosna slika – veliki broj dece u Crkvi, za pričešćem. Divna slika, vidljivog mira, bez nametnutog, čak i nasilnog protokolarnog, pa i usiljenog “bezbednosnog” ceremonijala i pompe, kao u vreme nekih praznika kada službeno navrate s namerom ljudi iz aktuelne političke elite – svetinji u pohode, zadužbini u izvesno vreme gde je u početku počivao sveti srpski kralj Milutin.

Sveti kraljOlako se tu zaboravi i čas i vreme, i podneblje i okolnosti, jer si na Kosmetu ravnom, i gde se čovek nađe u čudu, opijen blagodaću, sa neuobičajenom slikom. Zamišljene poglede razgaljuju stihovi koje pevuše pojci, pa se na to nadovežu i ostali stidljivi dobronamernici. Oseti se sva dubina (pod)zaboravljenih reči neke pesme o susednom starom gradu, ljudima i naravima iz naše slavne prošlosti.

Oseća se potreba, težnja za produženim druženjem, pričom, savetovanjem…Izviru potrebe da se što više čuje i vidi na Kosmetu.

Tako je i naša grupa sa ocem Danilom igunmanom ove svete obitelji, posle slave, sišla u grad, u Kosovsku Mitrovicu. Severni deo, pun života, ma kakvo vreme bilo, ma kakva iskušenja nailazila…

Skromna, no puna istorije kancelarija Fudbalskog kluba Trepča. Tu smo s povodom. Upravo od ove godine rukovodstvo kluba uzima za krsnu slavu – sv. kralja Milutina. Sa osetnim emocijama protiče zajedničko druženje, molitva, blagoslov, i razmena mišljenja, iskustava.

VhodObilazimo crkvu svetog Dimitrija izdan grada. Uzgred registrijemo i poneku srušenu kuću Albanaca koji su živeli u tom delu severne Mitrovice.

Danas ih tu nema. Na putu prema Brđanima oseća se neka napetost netipična za grad, tu na korak, koji diše punim plućim.

Malo je uopšte onih koji su smatrali da je i ta linija razdvajanja uopšte važna, ili je kobna za bezbednost te stečene slobode..

.U severnom delu Kosovske Mitrovice – bilbordi. Dominiraju oni za – bojkot izbora.

Težnje da se mnogo toga planiranog obiđe opterećuju u smiraj dana na izmicanju. Uz put ponovo iste slike turobne i teške. Put u izgradnji prema Prištini, okolo sa raskpopanim ulicama, ograđenim dvorištima…

Molitiva namlađihI, potom novo prepoznavanje u Miloševu, na putu za Prištinu. Dobro poznate i usađene slike koje ne blede. Kuće i okućnice.

Domaćinstva koja oslikavaju karakterističnu prepoznatljivost makar i tog malog i preostalog srpskog življa.

Neka su dvorišta zatvorena, zaključanih kapija, a druga, tu u susedstvu, sasvim otvorena.

Kuće nalik onima u Pomoravlju. Po koji šarov čuvar, živina u dvorištima, daju na oko potpuno nerealnu idiličnu sliku tog atara, iako se neprestano prolama buka obližnje glomazne građevinske mašinerije sa izgradnje novog puta.

Trpeza ljubaviNo, stare nedaće i tegobe života ovdašnjih Srba “ne skidaju tešku oblačnost“. I u toj suprotnosti, stoji jedan „radni putokaz“.

Tik pored puta, na prilazima selu sa još nešto malo preostalih srpskih meštana, istaknuta je tabla na srpskom – Frizerka… Seljani kažu, u Gračanicu se ide po lekove, jer u selu nema apoteke.

Miloševo, sada bez tabli i putokaza na ulazu, odnosno izlazu, i sa jedne i sa druge strane. Niče nova džamija, upravo tu nadomak srpskih kuća. Na povratku u još jednom neplaniranom susretu sa seljanima upotpunjujemo slike i snažne utiske. Do novih susretanja.

Piše: Milutin Stančić