Ovo je komentar politikologa iz Banjaluke Anđelka Kozomare na evropsku Rezoluciju u kojoj se između ostalog traži i da se promeni Ustav u BiH, prizna genocid u Srebrenici, zabrani veličanje ratnih zločina i sankcioniše nacionalistička retorika… Sve ovo je, prema wegovim rečima, novi udar na RS i to žestok.

 Unitarna Bosna ili Republika Srpska

„Sporno je što u tom dokumentu ne govore da je Dejtonski mirovni sporazum doveo do primirja tako što je konstutativnost stavio kao najvažniji element u procesu odlučivanja o najvažnijim pitanjima u BiH. Srećna okolnost je što Evropski parlament nema neki veliki značaj u praksi. Da je tako nešto doneo Savet Evrope onda bi trebalo da se svi zamislimo,“ kaže Kozomora.

Naš sagovornik kaže da na ovo treba gledati kao na još jedan u nizu pritisaka da se BiH po svaku cenu centralizuje što je ideja koju zastupaju Nemačka, Amerika, Velika Britanija i još neke zemlje.

„Oni po svaku cenu hoće da u kratkom periodu naprave BiH građanskom državom iako Dejtonski sporazum garantuje svim narodima u BiH ravnopravnost. Dejton se ne može promeniti nikakvim rezolucijama ni EP ni Bundestaga niti bilo kog parlamenta velikih sila. Svaki pokušaj da se na taj način menja Dejtonski sporazum i Ustav BiH značio bi velike probleme ne samo u BiH nego na celom zapadnom Balkanu i doveo bi do žestokih sukoba,“ uveren je sagovornik Sputnjika.

Žure da spreče istinu o Srebrenici

Njihovo insistiranje, dodaje on, da se prizna genocid u Srebrenici je udar ne samo na RS već i na Srbiju.

„Oni hoće po svaku cenu da nateraju srpski narod da prizna genocid u Srebrenici. To je posebno postalo aktuelno pošto je nezavisna međunarodna ekspertska grupa sastavljena od sedam poznatih istoričara na čelu sa Gideonom Grajfom utvrdila na  1.200 stranica stručno i naučno, a posle višemesečne istrage i pregleda dokumenata, da u Srebrenici nije bilo genocida i da je tamo ubijeno 3.740 ljudi. I da je brojka od preko 8.000 kako piše na ulazu u Potočare preuveličana,“ napominje Kozomora.

Niz događaja koji su prethodili ovoj Rezoluciji, napominje naš sagovornik, od govora Bakira Izetbegovića pa do novog postupak Crne Gore vezano za Srebrenicu, samo je pokazatelj da se na RS kreće žestoko.

BiH je još otvoreno pitanje

Dr Milan Gulić, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu i politički analitičar, kaže da svako ko želi unitarnu BiH, ne želi Republiku Srpsku isto kao što svako ko insistira na genocidu u Srebrenici ne želi dobro srpskom narodu. Ali, kaže, to nije ništa novo.

„Pozicija srpskog naroda u BiH je takva da nju brani Republika Srpska. To su pritisci starog tipa  i čini se da mi treba da se naviknemo da se deo sveta prema Srebrenici odnosi kao da je u pitanju najveći zločin počinjen ikada ali to ne znači da i mi to treba da prihvatimo.

Gulić kaže da je po ovom pitanju teža Rezolucija koju je donela Crna Gora nego ono što piše o tome u Rezoluciji EP.

„U tom smislu, naravno, sve ovo nema veliki domet ali pokazuje da je BiH još otvoreno pitanje sa puno problema, a čini mi se da svet kao i za vreme rata ne razume na koji način može da pridonese smirivanju prilika. To svakako nije tako što se podržava stav samo jedne strane,“ kaže Gulić.

Izveštaj o Rezoluciji EP je podeljen u sedam poglavlja koja se odnose na proces pomirenja, funkcionisanje demokratskih institucija, vladavinu prava, osnovna ljudska prava, socioekonomske reforme, povezanost, energiju i okolinu, spoljnu politiku i sigurnost uz konstataciju da Evropska unija „snažno podržava suverenitet, teritorijalni integritet i nezavisnost BiH“.

Izvor: Sputnjik