На Свјетски Дан књиге и ауторских права промовисана „Културна баштина 1 и 2“

У поводу обиљежавања Свјетског Дана књиге и ауторских права у организацији Народне библиотеке Будве синоћ је промовисана књига др Мирослава Лукетића “Културна баштина 1 и 2” која је тек изашле из штампе а чији су издавачи: ЈУ Народна библиотека Будве, Паштровски алманах, Будва и Штампар Макарије, Београд.

Промоција “Културне баштине 1 и 2” приређена је у холу Академије знања а о књизи су говорили: мр Божена Јелушић, уредница издања Гордана Љубановић, пјесник Радомир Уљаревић и аутор, др Мирослав Лукетић. У музичком дијелу програма наступила је женска вокална група “Хармонија”.
Мр Божена Јелушић је на почетку истакла да је “ово вече врсног историчара и вјештог хроничара, исконског настављача велике приморске и паштровске традиције приче и причања“. Она оцјењује да је Мирослав Лукетић за разлику од многих који су пролазили кроз архиве и збирке “умио да то искористи „на ползу“ свог краја и његових људи, да се заустави, пронађе и објави занимљиве и незаобилазне документе и да се на тај начин придружи листи врснисх хроничара овога језика”.
“За мене је ова књига и својеврсно откриће, дијелом и због тога што су ријетки аутори који тако истрајно и посвећено проучавају периодику и тиме чувају изворе за историјску науку будућих нараштаја. Знам да ће бити много тренутака у којима ћу из кућне библиотеке управо узимати Мирову књигу, као што сам то и досад радила, када је год било ријечи и мом граду у његовом насљеђу” – истакла је мр Јелушић. Она је надаље истакла да Лукетићеве радове особеним и драгоцјеним за културу овог краја чини спој научно акрибичног, минуцизног и научнички стратсвеног, на једној страни, и способности да пронађе перспективу приповједача,на другој страни.
“Уживање је читати његово истраживање о барјаку, нашој ратној застави и видјети упорност са којом трага за сваким детаљем и зрном које је пробило платно” – казала је мр Јелушић и додала да је дирљива његова посвећеност завичајној историји, а посебно опомене везане за кривотвотрења и ревизије историје или неетичко коришћење извора.
Као професор књижевности мр Божена Јелушић је оцијенила да “у поглављу Умјетност, тек долази до размаха Мирових широких занимања, баш као и у одјељку посвећеном Књижевности. Као неко из те области, добро знам његове прилоге и увијек сам им се са поуздањем враћала или од њих кретала. Ипак, посебан сегмент су његове Приче, не само због сликовитости, дрматике, хумора и живог језика којим су испричане, већ и због посене симболике коју свака од њих има у оквру ове књиге посвећене културној баштини, а посоебно завршна која носи исто име.”

Радомр Уљаревић је говорећи о Културној баштини др Мирослава Лукетића истакао да је др Лукетић “амблем истинске Будве”, града који је нестао пред налетом неолибералног капитализма пред којим смо сви поклекли, али кад мислимо на Будву и њену духовну основу, онда је у основи савременог града дјело Мирослава Лукетића. “Текстови у овим књигама, у ових шест књига у два тома, свједоче о ширини интересовања њеног аутора, о проницљивим тумачењима која су од насушне важности за будуће истраживаче, свједоче о научном, вишедисциплинарном приступу грађи, о крајње одговорном и прецизном начину њеног коришћења – сасвим у складу са духом класичне науке. На страну књига прича која у последњем тому заслужује посебну пажњу, која свједочи о несвакидашњем литерарном таленту. Појединачно, сваки од ових текстова доноси низ драгоцјених података, често података који су просто у културној јавности заобилажени, и даље се заобилазе, и то чини ову, у овом издању двотомну књигу, додатно занимљивом, и тако неопходном. Неријетко, слушајући полемике на различите теме ја сам посезао за књигама Мирослава Лукетића којима сам сам, поклањао пуно повјерење, да бих провјерио неке ставове.” Уљаревић је надаље истакао да је Лукетић непоткупљив, радознао дух, који трага за истином и руководи се само истином: “Он пред лицем културне јавности стоји као феномен чије изузетности нисмо сасвим свјесни, већ ми доживљавамо као анахронизам свако позивање на старе вриједности. Ако се осврнемо, на прсте једне руке ћемо набројати истраживаче попут Мирослава Лукетића.” Радомир Уљаревић је говорећи о значају Културне баштине и њеног аутора, своје казивање завршио ријечима: “Оно што би било нормално у нас је то фантастична околност – да неко покушава да мисли ван политике, ван дневне политике, мада није лишен својих ставова идеолошких и политичких, али ти ставови су искључени у текстовима, и то је ријетка врлина. Он нема мржње ни за кога, има љубави, за некога мање, за некога више, за Русију понајвише. Ту су казивања о задивљујућим личностима из Паштровића о којима се недовољно зна у односу на њихову важност: о Светом Стефану Штиљановићу који је остао у првој књизи, о Штампару Стефану Паштровићу (о Игуману Буљарице, Стефану, јеромонаху), о Сави Иноку, Архимандриту Данилу Каженегра, Димитрију Перазићу, Висариону Љубиши и Кирилу Митровићу. Виших и важнијих људи на мањем географском простору, није бивало колико нам је познато, ако не рачунамо стару Грчку. Ризикујући да то многи покушају да оповргну, ја бих тим именима придружио и име Мирослава Лукетића.”

На крају, пјесник Радомир Уљаревић је закључио да би била правда да др Мрослав Лукетић буде предложена од стране града или Библиотеке за “Тринаестојулску награду” као и за награду “Мирослављево јеванђеље” за прозу.
Приређивачица Културне Баштине др Мирослава Лукетића и ауторка поговора Гордана Љубановић истакла је да су текстови др Мирослава Лукетића пријемчиви, а поред наративног дијела садрже и научну композицију, те да је културна баштина организована у два тома, са три цјелине у сваком, и укупно 70 текстова: научних прилога, стручних радова, предлога пројеката, новинских чланака, интервјуа, прича. Цјелине су оформљене по претежности теме, иако се у многим текстовима преплићу области историје, културе, умјетности. Ипак, начелно се може рећи да је прва књига више ‘историјска’, а друга више ‘умјетничка’. У приређивању је, истакла је Љубановић, интервенисано на неколико мјеста гдје је обједињен материал из више сродних текстова и то је назначено у напоменама: “Није било интервенција у стилу и језику јер је намјера била да се задржи аутентичност исказа и ставова и сачува својствени зеитгеист.” На крају, приређивачица Културне баштине Гордана Љубановић закључује: “Културна баштина је више од књиге за једно читање. За радозналог аматера, то је извор информација и приповједно штиво које се чита без опадања пажње. Са богатом фактографијом и библиографијом, као полазиштем за дубља истраживања, она може, и треба, да се нађе као референсно дјело за листање и консултовање код сваког ко је интересовањем или професијом везан за црногорску историју, историографију и културну историју, за историју црногорске публицистике, архивистику, библиотекарство, и друге помоћне историјске науке.”
Аутор, др Мирослав Лукетић (рођен 1927.године) поздравио је присутне рецитацијом и честитао Свјетски дан књиге и ауторских права у првом реду Народној библиотеци Будве и директорици Библиотеке Мили Баљевић “која баштини славне традиције књиге и која ће у наредним данима бити у новој згради на заоставштини Тома Лукетића гдје ће имати све услове за изградњу.

Ја се надам, поздрављам овдје присутног предсједника Општине Будва, и ово ми је прилика да кажем да је јединствен став да се библиотека града Будве која баштини традицију дужу од вијек и по нађе у новом простору. Била би ми велика жеља да то дочекам… да се то деси и да наш град буде заиста препознатљив не по досадашњим разним аферама, већ по култури, по књизи, јер имамо што да баштинимо и ако су ове моје књиге заслужиле да буду каменчић у мозаику свјетског књижевног стваралаштва, ја ћу бити задовољан и захвалан.”

Захвалио је свима који су говорили о његовом дјелу, као и Народној библиотеци Будве која је заслужна што су ове књиге објављене и на крају на очекивање и на радост публике, у његовом духу и маниру отпјевао је пјесму на руском језику посвећену дамама.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: