Награда „Мирко Бањевић“: Ћуковић лауреат за прозу, за поезију Ђурић и Лаловић
1 min read
У складу са Статутом Књижевне заједнице „Мирко Бањевић“ из Никшића, Жири у саставу: проф. др Живко Ђурковић – предсједник, мр Радоје Фемић – члан и књижевник Радислав Гардашевић – члан, на сједници одржаној у Никшићу 16. XII 2019. једногласно је донио сљедеће одлуке:
У категорији за прозно стваралаштво, према пропозицијама конкурса, награђује се књига Александра Ћуковића „Кад скидају крила“, Унирекс, Подгорица, 2018.
У категорији пјесничких рукописа награђују се двије књиге: збирка изабраних пјесама Новице Ђурића, „Камени јахачи“, Унирекс, Подгорица, 2018. и збирка Милована Лаловића, „Васионик“, Друштво за афирмацију културе – Пресинг, Младеновац, 2018.
У ужем избору налазиле су се још двије поетске збирке: изабрана и нова поезија Обрада Ненезића, „Центар мог свијета“, Нова књига, Подгорица, 2018. и пјесничка збирка Мирослава Јовановића Тимотијева, „Девет језика ћутње“, ЈУ Ратковићеве вечери поезије, Бијело Поље, 2018.
С циљем подстицања стваралаштва, Жири је на предлог КЗ „Мирко Бањевић“ установио посебну награду за прву објављену књигу, па награђује пјеснички рукопис ауторке Данијеле Неле Јовановић „Ивицом понора“ (УКЦГ, Подгорица, 2019).
Образложење:
Збирком кратких прича „Кад скидају крила“ Александар Ћуковић је унио значајну свјежину у прозну књижевну продукцију у Црној Гори. Надовезујући се на традицијски ток кратке приче у свјетској књижевности, нарочито на А. П. Чехова, Данила Хармса и Лидију Дејвис, Ћуковић успијева да изгради препознатљиву поетику која своју ефективност дугује симболизованој садржајној редукцији. На искуству фрагментарности Ћуковић скицира (анти)јунака наше савремености, који је у име преживљавања одбацио узвишене наративе ранијих епоха, вртећи се у кругу егзистенцијалног страха и метафизичке напуштености. Сугестивно приповиједање оплемењује се бројним пасажима лирске интонације, као и сценичним призорима који условљавају интензивну рецепцију овог књижевног дјела.
Поетском збирком „Камени јахачи“ Новица Ђурић је извршио својеврсну рекапитулацију и евалуацију сопствене пјесничке еволуције. Кроз готово четири десетљећа живе литерарне активности, Ђурић је кондензовао упоришне тачке сопствене поетике у ново, реафирмисано обличје. Кровна метафора, наговијештена насловном синтагмом – Камени јахачи, своје отјелотворење налази у тематско-мотивским круговима различите усмјерености. Слика свијета почива на предапокалиптичном осјећању које условљава повишен емоционални ангажман лирског субјекта. Присуство у трошном животу пјесник артикулише мотивом камена, као елементарним симболом трајности у времену. Ђурићева поезија, уз унутрашњу симболичку дисперзију, почива на логоцентричној визији бића, која рачуна на лојалност основним културним и духовним координатама, на које се поетска имагинација врло спретно калеми.
У књизи поезије „Васионик“ Милована Лаловића предочена је својеврсна космогонија, која космолошки хронотоп фундира специфичном пјесничком перспективом онеобиченог назива – Васионик. Организована по принципу циклизције три поеткса циклуса, ова пјесничка збирка подразумијева иницијацију лирског гласа у сазвјежђе дубоке љубави и још дубље патње, којом се остварује катарзично осјећање. Специфичност Лаловићеве поезије је у необичном укрштању поетске медитације и интертекстуалности, израсле из темељеног познавања античке митопоетске грађе. Стваралачко надахнуће без осцилација, које је испољено овом пјесничком збирком сугерише незамјенљивост лирске визије која се у најширем смислу може третирати као смрт несмисла. Отуда је поетски глас кредибилан хроничар невидљивих космичких гибања, која остају регистрована захваљујући пјесниковој склоности да изолује и сачува тачке полисемичног карактера.
Први објављени пјеснички рукопис Данијеле Неле Јовановић под називом „Ивицом понора“ најављује кредибилан лирски глас. У овој пјесничкој књизи су виспрено избјегнуте замке почетничког стваралаштва; доминантно је ријеч о рефлексивној поезији која дотиче искуство трагања за унутрашњим поетско-духовним идентитетом. Уз посебност која се односи на поетичка обиљежја женског писма, пјесничку збирку „Ивицом понора“ одликује разноврсна тематско-мотивска концепција, снажно испољена осјећајност и вјеровање у дјелотворност пјесничког језика.
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
