Најљепша хришћанска имена за бебе: Имена која значе „Божји дар“ и имају посебну симболику

Свако име има неко значење. Нека имена су изведенице од неких других са јасном симболиком, али свако од њих има неку скривену поруку. За случај да нисте сигурни какво је значење вашег имена, сазнајте овдје.

Занимљиво је да највећи број имена које данас дајемо дјеци, потиче из старе Грчке, или из хебрејског језика, преноси Телеграф.

Алекса или Алексеј је „заштитник, бранилац“, а Александар је са тим у вези „заштитник људи“.
Андреј или Андрија значи „мужевни“. Андријана је „храбра“.
Антоније и Антонија долазе од имена староримског властелинског рода. Алимпије је „безбрижан“.
Атанасије/Атанасија на грчком значи „бесмртник/ца“, док је Атанасија и она која је рођена на Васкрс.
Арсеније је на грчком „храбар, мужеван, јак“.
Аврам на хебрејском значи „високи отац“,
У имену Адам постоји игра ријечи: дословно, то значи „бити црвен“, мада је „адамах“ – „земља“; згодно, будући да је Адам први човјек којег је Бог направио од земље; узгред, Адам на древном асирском значи „направити“.
Ана значи „милост, захвалност“.

Вартоломеј на хебрејском значи „син Толмеја“ (тако се звао један од Исусових дванаест апостола),
Василије долази од грчке ријечи василевс што значи „владар“, а користила се за византијског цара,
Виктор долази од латинске ријечи за побједника
Вићентије значи на латинском „освајач“ и у вези је са побједником, Виктоом, док Власије/Влајко на грчком значи „строг, груб, тром“.
Вероника значи „доносилац побједе“ или „права слика“, зависи како се чита, док је Виолета „љубичица“.

Гаврило и слична имена, по арханђелу Гаврилу, долазе од хебрејске ријечи која значи „снажан, јак, моћан“.
Георгије/Ђорђе и женске варијанте овог имена су од грчке ријечи за земљорадника, док Гргур на грчком значи „будан, опрезан“.
Давид на хебрејском значи „вољен, љубљен“,
Дамјан је на грчком „кротитељ, побједник“,
Данило/Данијел на хебрејском значи „Бог је мој судија“,
Дарије на грчком значи „ималац, посједник“,
Деспот на грчком значи „господар“,
Димитрије/Дмитар је „род земљин“ (Митар, и скраћено Мита, можда нису у вези са именом Димитрије већ са богом Митром),
Доротеј је „дар Божији“, а Доситеј „обожава Бога“.

Евгеније/Јевгеније и женске варијанте долазе од грчке ријечи за човјека благородног, племенитог.
Емил/Емилије/Емилијан уз женске варијанте долазе од припадника староримског рода Емилија, а то значи „супарник, супарница“
Ева на хебрејском значи „жива“, док је Елена/Јелена на грчком „сјај, блиставост“.
Емануило значи „Бог је с нама“.

Зарије и Захарије на хебрејском значе „Бог памти, Бог се помиње“. Игњатије је латинска варијанта нашег имена Огњен,
Илија на хебрејском значи „Господ је мој Бог“,
Исак – „смијати се“
Исидор је на грчком „дар Изиде“ – староегипатске богиње чија је иконографија доста слична Богородици са бебом Исусом.
Ирена или Ирина значи на грчком „мирна, спокојна“.
Јаков је на хебрејском „пратилац, пета, истрајан у Богу“ (француско име Жак је њихова варијанта овог имена, а женска варијанта тог француског, Жаклина),
Јеврем је од хебрејске ријечи „плодан“ (Ефраим у Библији),
Јован/Јована или Јан/Јана, као и специфичне словенске варијенте Иван/Ивана, долазе од хебрејске ријечи „Јехоханан“ што значи „Бог (Јахве) је милосрдан, Бог је милостив, Бог се смиловао“.
Јосиф на хебрејском значи „Бог (Јахве) ће повећати, додати, умножити“, док Јустин на грчком значи „праведник“.
Јефимија је она „која говори добро“,
Јелисавета – „Бог је савршенство, Бог је моја заклетва“,
Јероним – „посвећено име, свето име“.

Козма долази од грчке ријечи „космос“ коју и ми користимо, али чије је првобитно значење не само свемир већ свет генерално, „уређеност“.
Константин/Костадин/Коста долази од латинске ријечи за „константног, постојаног“ и заправо је у директној корелацији са нашим именом Стојанка и са грчким именом Евстахије.
Кристина/Кристијан – латинско име које има поријекло од грчке ријечи христиáнос, која, опет, потиче од имена Христ. Отуда имена Кристина, односно Христина.
Катарина вјероватно долази од ријечи катарза што значи „прочишћење“, па би име значило „чиста“;
Катица је вјероватно наш деминутив тог грчког имена.
Клара је латинског поријекла и значи не само „чиста“ већ и „јасна, свијетла, сјајна“.
Лазар је од хебрејске фразе која значи „Бог је помогао“ док Лука долази од латинске ријечи „лукс“ што значи „свјетлост, светлећи“ мада постоји и хипотеза да је првобитно означавало становника Луканије, древне области на југу Италије.
Леон је на грчком „лав“,
Леонид/Леонида – „потомак лава“, Лидија је „рођена од Бога“, а Луна је латинска ријеч за Мјесец.
Максим је на латинском „највећи“

Марко вјероватно поријекло води од имена староримског бога Марса, мада ту постоји више теорија
Мартин/Мартина долази од имена бога Марса и значи „као Марс“ што би значило „ратоборни, борац“.
Матија/Матеја је хебрејски еквивалент нашег имена Божидар, док је Михајло/Михаило – „сличан Богу, једнак Богу, као Бог“.
Методије је на грчком „методични човјек, теоретичар, истраживач“.
Магдалена/Магда/Мајда долази од хебрејске фразе „из Магдале“, што је био град у античкој Галилеји, на искрајку Генисаретске равнице, у којем је рођена Марија Магдалена.
Марија/Мирјам, са друге стране, заједно са свим својим варијантама (Маша, Мара, Марица, Маријана), долази од хебрејске ријечи која може да значи „горка, огорчена, жучна, јетка, жестока, љута, бунтовна“ али и „вољена, жељена“ те „жуди за дјететом“.
Марта значи на арамејском „госпа, госпођа, господарица, газдарица“. Марина је на латинском „морска“,
Моника је од грчке ријечи „монос“ што значи „једна, сама, усамљена“, док у Срба ријетко име Маргарета долази од персијске ријечи „морваред“ што значи „бисер“.
Натан је „дар, поклон“ на хебрејском.
Наум је на истом језику „утешитељ“ (мада и ово може да буде чисто словенско име и код Срба присутно невезано за хришћанство),
Нестор је од грчке фразе која значи „онај који се враћа, који чезне за домом“,
Никодим/Никодије на истом језику значи „побједа народа, народ побјеђује“, док код нас једно од најпопуларнијих имена Никола на грчком значи „побједник народа, народни првак, освајач народа“. Све женске варијанте тог имена, попут Николије и Николине, значе исто. Наталија је од скраћене латинске ријечи за Божић; Наташа је варијанта тог имена. Нина на хебрејском значи „милост, вољена ћерка“.

Оливер/Оливера је старо француско име које се раширило и у наше крајеве; вјероватно долазе од латинске ријечи за маслину са значењем „онај који сади маслине“,
Олга је у српски ушла из руског а у руски из старонорвешког; код њих је била и јесте Хелга, што значи „благословена, света, успјешна“;
Павле је име латинског поријекла и значи „мали, скромни, оскудни, ријетки“, а долази од староримске патрицијске породице Паулус из рода Емилија.
Пантелија на грчком значи „савршени“; Панта је из њега изведено.
Петар (женски Петра и Петрија итд) значи „стена, камен“;
Перса долази од Персеиде из старогрчке митологије, а изведено је из ријечи „уништити, убити, силовати, опрљити ватром“. У суштини није хришћанско име, али је у српски ушло истим путем као и она која јесу.
Рафаило на хебрејском значи „Бог је излијечио“,
Риста/Ристан долази од Христа и на грчком значи „помазаник“.

Сава је од хебрејске ријечи „преображен, праведан“,
Самуило је на истом језику „име Божије“,
Серафим – „ужарени, пламени, горући“,
Симеон/Симон – „онај који те саслуша“,
Соломон – „мирољубив, мудар“,
Саша је име настало од имена Александар,
Спиридон је из грчког са дословним значењем „онај који плете кошаре од прућа“ али у пренесеном „имућан, богат човек који има доста жита за кошаре“.
Сергеј долази од једне од најстаријих староримских породица вјероватно етрурског порекла и значи „стражар, чувар“, те је можда у етимолошкој вези са именом Срба; Срђан није ни у каквој вези са тим именом већ је српско име са значењем „срдачан, усрдан, милосрдан, предусретљив“.
Стефан, Стеван, Стјепан и Шћепан су од грчке ријечи која означава „вијенац, круну“,
Сара значи „принцеза, кнегиња“ на хебрејском, док је
Софија „мудрост“ на грчком; многи име Соња доводе у везу са Софијом, али се нама то не чини вјероватним и прије ће бити да је то словенско име чије се значење загубило мијењањем језика током хиљаду и по година.
Теодор и Теодора, као и Тодор и Теодосије, долазе од грчког склопа са значењем „Божји дар“ па су стога њихови српски еквиваленти Божидар и Божидарка.

Тимотеј је „божји поштовалац“,
Теофил „љуби Бога“,
Тома/Тамара је на хебрејском „палма, палмино дрво“,
Кирило/Ћирило/Ћирко/Ћира је на грчком „господин, газда, велможа“, док је грчко име Киријакос у нашој варијанти Ћирјак и значи „господњи“.
Филип је „љубитељ коња“ на грчком,
Хана је на хебрејском „милост, захвалност“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: