Најстарија свјетска библиотека ради без прекида до данас
1 min read![St Catherine's Monastery,](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2019/06/katerina-1.jpg)
Фото: Света земља
Мало ко је чуо за најстарију свјетску библиотеку која без прекида ради до данашњих дана, и налази се у Египту, на Синајском полуострву, у данас православном манастиру Свете Катарине, који је битан и за српску историју.
Подигнут између 548. и 565. године, манастир Свете Катарине, на улазу у клисуру, подно планине Синај, недалеко од града Света Катарина, Египћани зову „Свети манастир Божанског брда Синај“. То је један од најстаријих хришћанских манастира на свијету.
Синајска гора представља светињу у све три аврамовске вјере – јудаизму, хришћанству и исламу. На њој је наводно Мојсије добио Божје заповијести, због чега се у исламу планина и назива Мојсијева планина.
Манастир Свете Катарине изграђен је по наредби византијског цара Јустинијана Првог, уз Капелу Свете Јелене, мајке Константина Великог. Њена капела изникла је на мјесту гдје је Мојсије наишао на такозвану „несагориву купину“, и данас је средиште и најсветије мјесто манастира.
Ово мјесто није свето само за хришћане, већ и за муслимане и Јевреје. Његова историјска богатства могу се скоро упоредити са ватиканском библиотеком, пише вебсајт „Цуриосмос“.
У манастиру се чува и „Мухамедов завјет“, документ којим је исламски пророк гарантовао заштиту и друге привилегије сљедбеницима Исуса из Назарета. Тај документ, односно повеља, предат је хришћанским монасима у Светој Катарини. Запечаћен је жигом који представља Мухамедову руку.
Вијек послије Јустинијана, на Арабијском полуострву појавила се нова вера – ислам. Арапско освајање довело је до нестанка хришћанства у Египту, а монаси из Свете Катарине су, према предању, затражили заштиту лично од пророка Мухамеда, који је наводно гледао на хришћане као на браћу. Он је позитивно одговорио на захтјев и 623. године потписао, тј. печатирао документ „Мухамедов завјет“.
Према њему, монаси Свете Катарине били су поштеђени пореза и војне службе, а муслимани у региону били су обавезни да бране манастир, што је све омогућило да манастир опстане у тим тешким временима. Како би одговорили истом мјером, монаси су, током периода Фатимида (шиитске династије, која је владала подручјем Магреба, Египта и Леванта), дозволили да се крсташка црква у оквиру манастирских зидина претвори у џамију.
Према стручњацима, библиотека Свете Катарине је дом различитим текстовима, написаним на грчком, грузијском, арапском, коптском, хебрејском, јерменском, арамејском (језик којим је говорио Христ) и кавкаско албанском језику.
Заправо се вјерује да неки од рукописа, похрањени у манастирској библиотеци, садрже збирку давно изгубљених језика, који су вјековима били скривени од очију свијета.
Мајкл Фелпс из калифорнијске Електронске библиотеке раних рукописа, у интервјуу за магазин Тајмс појаснио је важност овог манастира и његовог блага.
„Не знам ниједну библиотеку која може да парира овој (у Светој Катарини). Манастир је институција још из доба Римског царства, која и данас функионише према првобитној мисији“, навео је Фелпс.
И српска историја похрањена међу зидинама древног манастира.
Поред огромног књишког блага, једна од посебних вриједности овог данас православног манастира су и његове иконе, од којих су неке настале прије осмог вијека.
У 6. вијеку израђена је икона Христа Пантократора, најстарија сачувана икона Христа, на којој су сликовито приказане двије Исусове природе, божанска и човјечанска. Сачуване су и иконе Светог Петра (ВИ век) и Богородице с анђелима и светим ратницима (ВИИ век). У манастиру су уточиште нашле и иконе из цијелог византијског цартства током дугог иконоборачког периода.
У њему је Свети Јован Лествичник написао књигу „Рајске лествице“, незамјењиву духовну лектиру у цјелокупној хришћанској литератури.
И први архиепископ Српске православне цркве, Свети Сава, на свом путовању по светим мјестима, боравио је на Синају 1234. године. Ту је провео читав часни пост, свету четрдесетницу (Ускршњи пост), молећи се за свој српски род и све хришћанске народе. Српски краљеви Драгутин и Милутин су манастиру Свете Катарине даровали бројне поклоне који се чувају у манастирском музеју и библиотеци. У манастиру се налази и први српски псалтир, а крајем 14. вијека, његов игуман био је Србин Јоаникије.
Библиотека манастира, који је на Унесковој листи свјетске баштине, била је од 2014. до 2017. године реновирана, а прошле године грчки тим је почео дигитализацију рукописа који се у њој чувају.
Иако је сам манастир преживио вјекове ратних сукоба, он се налази у региону у којем су исламски екстремисти уништили небројено културних артефаката и докумената, нарочито у Сирији и Ираку.
На мети екстремиста биле су и хришћанске цркве у Египту, али претежно у неприступачном и слабо насељеном сјеверном дијелу Синајског полуострва.
Манастир Свете Катарине лежи у безбједнијем јужном дијелу полуострва, али 2017. је Исламска држава преузела одговорност за напад на оближњи контролни пункт египатске полиције, у којем је један полицајац убијен, пише агенција Ројтерс.
„Наше немирно вријеме захтијева брз завршетак овог пројекта (дигитализације)“, сматра архиепископ Синаја, Фарана и Раита, и игуман манастира Свете Катарине, Дамјан.
Циљ је да се створи прва дигитална архива свих 4.500 рукописа у библиотеци, почев од око 1.100 на сиријском и арапском језику, који су посебно ријетки.
Дигитализација би, како оцјењује Ројтерс, могла да потраје више од деценије, уз коришћење посебне технике која ни на који начин неће оштетити најосјетљивије рукописе.
Пројекат се изводи под патронатом непрофитне истраживачке организације Early Manuscripts Electronic Library, у сарадњи са самим манастиром и библиотеком калифорнијског универзитета, која је саопштила да ће прве дигитализоване рукописе, у пуном колору, почети да објављује од јесени ове године.
„Ова библиотека је историјски архив хришћанства и његових сусједа у медитеранском свијету, и због тога је у интересу свих свјетских заједница које ту налазе своју историју“, оценио је за Ројтерс Мајкл Фелпс, директор Електронске библиотеке раних рукописа.
Прочитајте још:
Краљ Никола: Црна Гора и Србија у загрљају ослободиле Космет
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2022/10/0-02-05-b923b1b69720421610be1c8886d9aa3e5785fb2405d1260129ec99b6cc5feec9_a42cea59ea42f009-1024x105-1.png)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Viber-komjuniti-300h50-a.jpg)
![](https://www.in4s.net/wp-content/uploads/2020/11/IN4S-Telegram-komjuniti-300h50-a.jpg)