Најстаријем колашинском стаблу нема спаса

Стабло у колашинској Сибирској улици (ИВ пролетерске), које је, према мишљењу грађана једно од најстаријих у центру града, не може бити спашено.

То се наводи у извјештају др Јелене Лазаревић, фитопатолошкиње Центра за шумарство Биотехничког факултета Универзитета Црне Горе.

На захтјев Секретаријата за заштиту животне средине, а након намјере надлежне општинске комисије да дрво уклони, што је изазвало реаговања цивилног сектора, др Лазаревић је обавила визуелни преглед стабла, а урађена је и лабораторијска анализа.

Она је врсту стабла, како је навела, потенцијално одредила као Тилиа платyпхyллос Сцоп. – рана, крупнолисна липа, али је објаснила да, с обзиром на то да дрво још није пролистало, ту детерминацију треба узети с резервом.

“Дрворедно стабло липе оштећено је у потпуности усљед дејства гљива трулежница, првенствено изазивача бијеле трулежи. Трулеж је у узнапредовалој фази, сва срж стабла је уништена. Недостаје и кора са бијеликом на око двије трећине обима стабла, у висини од преко 1,9 метара. Заправо, остао је танак прстен бијелике с кором на око трећине претходног обима стабла, дебљине око седам до осам центиметара, са западне стране стабла. Евидентно је присуство бијеле трулежи, а на основу спољашњих манифестација (симптома) може се закључити о значајном присуству гљива из рода Ганодерма. Могуће је да су у процес труљења и пропадања биле укључене и друге врсте гљива”, наводи у налазу.

Због степена оштећености, како она објашњава, стабло је “изузетно лоших механичких особина и није стабилно у односу на временске непогоде”, те представља ризик по кориснике јавних површина и материјална добра због могућности пада. Због тога је препоручено уклањање са јавне површине.

Дрво у Сибирској улици је за многе Колашинце једно од најстаријих у Колашину и, према подацима неких локалних хроничара, дио првог урбаног дрвореда у граду. Наводно је посађено 1894. године. Међутим, Лазаревић је старост дрвета могла одредити само на основу околног дрвореда, који је засађен прије око 70 година, и претпостављене димензије сада оштећеног дебла.

Она сматра и да “стабилизација тако оштећеног стабла није сврсисходна”. Подсјећа и да је на урбаним површинама животни вијек дрвећа краћи, јер су изложена бројним притисцима и негативним утицајима животне средине.

“Не улазећи у узроке оваквог тренутног стања, стабло није примјерено оставити на јавној зеленој површини. Становници Колашина (НВО сектор) наводе емотивну везаност и потребу за очувањем овог стабла, сматрајући да је посебно и најстарије у граду. За евентуално очување стабла неопходно је знатно редуковати крошњу обрезивањем и механички стабилизовати дебло. Ово и даље не обезбјеђује нити гарантује успјех, ни безбједност, чак ни у току рада на стаблу. Обрезивање оваквих стабала и други радови на њима су послови високог ризика, те их треба обављати искључиво стручни радници са искуством у оваквим пословима и одговарајућом механизацијом”, написала је фитопатолошкиња.

Додаје и да је “естетска вриједност таквог стабла прилично упитна, те да не треба очекивати да ће дрво моћи да компартиментише своје ‘недостајуће’ дјелове”. Наводи и да је принцип у формирању дрвореда да се користе једна до двије врсте, те препоручује замјену истом врстом.

Према њеним ријечима, дрворед у Улици ИВ пролетерске је лошег здравственог стања и треба размишљати о његовој реконструкцији. То је, како констатује, случај и са другим дрворедним стаблима у ужој градској зони.

Она појашњава да реконструкција и формирање нових дрвореда у градским срединама спадају у најзахтјевније и најизазовније послове из области пејзажне хортикултуре.

Због тога је предложила Комисији за очување и унапређење градских зелених површина да, у првом кораку, формира катастар градског зеленила (за ужу градску зону), како би се сагледали потенцијали и сви проблеми зеленила, те како би се реалније и фазно планирале будуће активности, потребе и финансије за ту намјену, преносе Вијести.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: