Највећа светска лаж 20. века: Случај Рачак

Пише: Љубан Каран

Иако потпуно раскринкан као америчка подвала, чак и Хашки суд одбацио оптужнице, „Рачак“ и даље служи као инспирација за нова подмукла и прљава подметања која служе за даљи прогон и етничко чишћење Срба

Ипоред раног упозорења да се спрема подвала и подметање злочина српској страни у сукобу са албанским терористима, америчка обавештајна служба ЦИА преко свог агента Вилијема Вокера успела је да инсценира наводни злочин српске полиције и војске према албанским цивилима.

Најбољи српски обавештајац, генерал Јован Милановић, кроз оперативно присуство у Команди НАТО-а у Бриселу, успео је преко свог обавештајног извора информација из америчке дипломатије да раскринка и разјасни терористичке злочине на пијаци „Маркале“ у Сарајеву 1964. и 1965. године, када је у два наврата убијено преко стотину цивила а рањено преко двеста. Извор му је детаљно објаснио да су тајне припреме за ове акције проведене у Америци, у америчкој војној бази поред града Александрије, у присуству америчких инструктора и бошњачких официра.

Импровизована је макета дела пијаце „Маркале“ на којој је увежбавано постављање експлозива, да би се то касније реализовало у пракси у Сарајеву што је приказано и медијски обрађено као тежак злочин Војске Републике Српске гранатирањем цивила на пијаци. То је послужило за сатанизовање Срба и директан повод за америчко војно уплитање и антисрпско деловање.

Пишући забелешку о тој добро припремљеној супертајној прљавој акцији генерал Милановић је упозорио Генералштаб СР Југославије да би се слично подметање ратног злочина могло догодити и према полицији и војсци СРЈ на КиМ. У концепту који је послужио генералу да напише забелешку дословно пише: „Упозорени смо да ће се тај сценарио поновити на КиМ. САД ће настојати да инсценирају по сваку цену неку акцију ове врсте како би покренули ваздушне ударе на СРЈ“.

Упозорење је достављено 7. августа 1998. године, а прљава акција манипулисања лешевима од стране Вилијема Вокера и ЦИА у сарадњи са албанским терористима изведена је 15. јануара 1999. године, скоро пола године након упозорења. Бриљантна антитерористичка акција српске полиције коју је водио генерал Горан Радосављевић Гури, која се као пример успешне интервенције изучава у америчким војним академијама, имала је само једну ману – полиција се повукла са лица места и тако омогућила Вилијему Вокеру да у сарадњи са терористима УЧК организује превару – пресвлачење униформисаних и наоружаних терориста у „невине албанске ненаоружане цивиле“.

ЦИА верификација

Вокер, добро обучен и искусан агент ЦИА, маскиран функцијом шефа Верификационе комисије ОЕБС за Косово, тако је створио лажну слику масакра и тај злочин приписао српској полицији и војсци, а постоје докази да су чак неке лешеве намерно масакрирали како би слика коју ће пренети сви западни медији изгледала што језивије. Унапред припремљена западна пропагандна машинерија претворила је овај „масакр“ у директан повод за оружану агресију НАТО на СРЈ која је уследила 24. марта 1999. године.

И поред тога што је српска страна успела да утврди потпуну истину и демантује оптужбе, нико на Западу их није прихватио као веродостојне јер би тиме признали да је повод за агресију био лажиран, а „интервенција НАТО“, како они лажно зову оружану агресију, унапред планирана иако је незаконита. Пажњу наших истражитеља, тада и касније, привлачиле су и друге чудне околности које су потпуно демаскирале подметања Виљема Вокера и америчке ЦИА.

Рецимо, одакле баш Вокер као Американац и амерички држављанин да буде постављен за шефа европске мисије на „Косову“? Да ли то значи да у читавој ЕУ не постоји личност која би могла обављати ту функцију?
Наравно да постоји али Вокеру је морало да се обезбеди постављење на функцију великог ауторитета, да би могао да се креће без ограничења, да му се омогући све што му треба, да добије све што тражи и тако створи услове за превару и манипулацију када му се укаже згодна прилика, а она му се указала у Рачку. Затим, следећа чињеница необориво доказује све оно што су доказали наши истражитељи у својим извештајима.

Управо Вокеров судски вештак из Рачка на коме је заснована комплетна превара, фински патолог др Хелена Ранта, само годину дана након ове подле преваре и злоупотребе лешева, признала је да је изјаву о наводном масакру дала под притиском Вилијема Вокера а не доказа.

Порекла је своје децидне тврдње у лажном извештају да није било премештања лешева и да су неки „цивили“ убијени из непосредне близине „из прислона“. Имајући у виду последице које је ова подметачина „ратног злочина“ и „масакра цивила“ изазвала, и да се на основу тог међународног лажирања покренула оружана агресија највеће војне алијансе на свету на СРЈ, суверену и независну европску државу, француски часопис „Монд“ је случај „Рачак“ прогласио за највећу светску лаж 20. века.

Хашки трибунал је као „врућ кромпир“ одбацио све оптужбе везане за „Рачак“ али лажови и преваранти и даље живе у својим илузијама. Случај „Рачак“ планиран је као основа оптужнице против бившег председника Србије Слободана Милошевића, али се убрзо показало да по том питању оптужница апсолутно није утемељена на прихватљивим доказима и да је монтирана одговорност председника Србије на којој су инсистирале западне силе доведена у питање. Под притиском те чињенице судије Хашког трибунала, иако је у питању политички суд заснован на стратешким интересима великих западних сила, пре свега САД, схватиле су да је најбоље да одбаце све оптужбе за овај случај, и то не само у судском процесу против Милошевића, него и свих осталих који се терете за „злочине“ у Рачку. Видели су да ће бројне оптужбе против српских официра, генерала, политичара и државника, пасти у воду пред очима комплетне светске јавности, и да ће бити апсолутно контрапродуктивне у остварењу стратешког циља – да Срби буду апсолутни кривци за покретање рата, ратне злочине, злочине против човечности и удружене злочиначке подухвате. Једноставно случај „Рачак“ више нису спомињали, тако да су неке од притворених Срба морали да ослободе или да им смање казне.

Величање лажи

Иако за догађаје у Рачку нико није осуђен – председник Милошевић је преминуо, Никола Шаиновић, Милан Милутиновић и генерали Војске СРЈ су по том основу ослобођени оптужбе, америчка администрација и приштинско руководсво се и даље понашају као да су Срби и Србија криви за овај монтирани „злочин“. Не само да се одржавају комеморације и да је основан меморијални центар у Рачку где се оптужују и сатанизују Срби, него је 24 године касније од стране Приштине подигнуто 18 оптужница које служе за прогон и етничко чишћење Срба. На чему могу бити засноване те оптужнице него на лажима које је одбацио чак и Хашки трибунал.

Генерал полиције Горан Радосављевић Гури је 2002. године са нашом делегацијом био у Бриселу и Штутгарту, где га је у два наврата примио генерални секретар НАТО-а. Након тога отишли су у НАТО базу за Европу где је генерал Фулфорт тражио од њега да пред 250 официра Алијансе говори о антитерористичкој акцији у Рачку. План и реализација акције су их фасцинирали јер је изведена без губитака, уз једног рањеног полицајца, тако да је ушла у њихове уџбенике као апсолутно легитимна и законита. Потпуно је јасно да није било стрељања цивила нити убистава из непосредне близине, „из прислона“ као што се тврдило у лажним извештајима.

Недавно се, на 26. годишњицу наводног масакра, у Рачку појавио и фамозни Виљем Вокер, који се наравно није покајао, него и даље живи у својим лажима и илузијама. Иако му је приштинско руководство указало све почасти и понудили му да буде „почасни грађанин Косова“, он је имао другачије жеље. Захвалио се и рекао да би био поносан да буде сахрањем у Рачку. Иако чудна, његова жеља има смисла јер је, како кажу Хрвати, „на заходу живота“, а као важном агенту ЦИА и специјалисти за „прљаве послове“ (какве је иначе обављао и у Латинској Америци) подметачина у Рачку је заиста највећа и врхунац његове прљаве каријере, јер је послужила као повод за агресију на нашу земљу. И даље се поноси својом акцијом, што значи да његов „минули рад“ цени и његова матична кућа – ЦИА, и зато је тако усхићен.

Ако већ они не одустају од раскринканих лажи, није логично да ми одустанемо од понављања истине. Морамо упорно говорити и писати о лажима и подметањима у Рачку и другим манипулацијама и инсценирањима које нам подмећу јер они ни пред необоривим доказима неће да признају да чине зла из пакла као нормалне и прихватљиве борбене и пропагандне радње. Поводом обележавања 26. годишњице од „масакра“ у Рачку, у албанском меморијалном комплексу „Рачак“ говорила је председница „Косова“ Вјоса Османи. Она је у присуству домаћих и страних гостију, међу којима је био и Вилијем Вокер, изрекла салву нових лажи против Срба и Србије. Говорила је о српско-руској опасности на Балкану и да „Вучић шаље своје паравојне снаге да нападају Косово“.

Тако морамо и ми, и итекако има смисла, све док се овакве и сличне лажи шире и одржавају на површини медијске сцене у свету, да причамо о томе и да их аргументовано демантујемо. Јер, ако узмемо само тај пример лажи о терористима и паравојним снагама из Србије, такорећи да нема дипломате нити државника са Запада који није упозоравао и сумњичио државни врх Србије у вези са тим питањем. Све те лажи и подметања су у вези са исто тако изрежираним и лажираним догађајима у селу Бањска на КиМ, где су српски цивили само бранили своје породице од бандитских упада до зуба наоружане Куртијеве паравојске и параполиције. Све време се намеће теза да Србија плански обучава и шаље диверзантске групе на КиМ што нема баш никакве везе са истином.

Игнорисане чињенице

Можда је некоме тешко да схвати пресвлачење, премештање и скрнављење лешева како би се Србима подметнуо ратни злочин, као „масакр албанаца цивила“, али радили су Вокерови ментори и горе ствари, не само у терористичким акцијама под лажном заставом „Маркале-1“ и „Маркале-2“, него и сличнима, „Васе Мискина“ и „Тузланска капија“. Перући лажну наметнуту кривицу генерал Ђукић је са својим тимом одбране ангажовао више независних стручних вештачења од стране домаћих, па и страних стручњака и институција које су све редом утврдиле да експлозију и жртве није могла изазвати граната него намерно подметање експлозива. Међутим, одговор Тужилаштва и Суда БиХ био је увек исти – „нас ваша истина не интересује“, као да истина није само једна, него постоји њихова и наша.

Има и потпуно невероватних чињеница које не смемо заборавити нити игнорисати. Ратни командир полиције у Сребреници, Бошњак Хакија Мехољић, јавно је изјавио да је Алија Изетбеговић још 1993. године од њега тражио да намонтира ситуацију да буде, не убијено, него заклано 5.000 Бошњака у Сребреници, јер то од њега тражи амерички председник Бил Клинтон, што би употребио као повод за директно мешање америчких војних снага и НАТО у сукоб на Балкану. Мехољић није био само зачуђен, него пренеражен Алијиним захтевом, па га је у неверици чак питао: „Јеси ли ти луд“. Међутим, како сам каже, „нажалост то се ипак догодило 1995. године“, где сумња да је у питању некаква перфидна трговина и подвала. Данас Михољића и његове тврдње нико не спомиње, као да ништа није речено, иако је детаљно описао и место у хотелу Холидеј Ин где су разговарали.

Ако већ и сами Бошњаци спомињу језиве подвале и манипулације људским животима и лешевима, бар ми не смемо то заборавити. Такве подвале и преваре постале су део стратегије хибридног, па и конвенционалног ратовања. Ко је то осмислио и претворио у „прљаву науку“? Управо западне силе које примењују силу и „хибридни рат“. „Хибридни рат“ лажно приказују као некакве ненасилне методе или лажу и тврде да су у питању спонтани унутрашњи догађаји у типованим државама са којима они немају никакве везе.

Сви могу „да се праве луди“ да не виде ове страшне манипулације и игре западних моћника, али ми не смемо јер они те исте лажи и данас користе да нас оцрне сатанизују и да нас тим махинацијама и преварама победе и потчине ако то већ не могу оружјем, претњама и уценама. Највише таквих подвала и подметања догодило се управо према Србима у Србији и РС. Оно што је најгоре, готово је сигурно да ће таквих подвала бити и убудуће, зато што се против Србије води хибридни рат, а као што је речено, то је постало део стратегије модерног ратовања.

Извор: Печат

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: