Najveća zabluda zapada: Potcenjivanje tehnološkog razvoja Kine i Rusije

„Rusija je savladala sankcije i proširila proizvodnju raketa“ naslov je u jednom od septembarskih brojeva Njujork Tajmsa. Ovakva tvrdnja utemeljena je na (poverljivom) podatku koji je novinarima preneo zvaničnik iz Vašingtona.

Sada će se, po običaju, kako se to već praktikuje proteklih godinu i po dana, neki čuditi kako je to moguće, neki pokušavati da demantuju izrečeno, a neki predložiti da se novom propagandnom kampanjom najpre relativizuje, a zatim i zaboravi ova neprijatnost.

Neprijatnost je velika, ona pravi problem ne samo u frontovskoj borbi i izvođenju taktičkih operacija, nego i u održavanju diskursa koji je u zapadnom medijskom prostoru kreiran.

Veš mašine u vojnoj industriji

Do skora je, naime, preovladava dijametralno suprotna tvrdnja kako Rusija preko Kazahstana uvozi veš mašine zapadnih proizvođača, rasklapa ih i zatim elektronske delove ugrađuje u rakete.

U Kazahstanu su sasvim ozbiljno shvatili zapadne pretnje, reagovali su koliko su morali, Kasim Žomart – Tokajev nije želeo da rizikuje uvođenje bilo kakvih sankcija protiv svoje zemlje, ali ni njima u Astani nije baš bilo jasno o čemu se tu radi! Kako su veš mašine postale roba posebne namene i našle svrhu u vojnoj industriji!? Hoće li se na nekim sledećim spiskovima naći i pegle, tosteri i usisivači?

Kontinualno potcenjivanje dometa ruske nauke i širenje narativa kako je Rusija tehnološki nerazvijena zemlja, svakako su među najvećim zabludama zapadne politike. Kako je moguće da naučni instituti koji sprovode vrlo zahtevne i kompleksne projekte istraživanja svemira (a što uključuje i slanje letelica u kosmos) ili geofizičkih ispitivanja (a što podrazumeva razvoj novih tehnika za eksploataciju mineralnih sirovina) nisu u stanju da sklope veš mašinu? Da li su eksperti za propagandu razmišljali o tome kada su kreirali diskurs?

Moćna ruska nauka

Ruska nauka je moćna, svako ko je bio u kontaktu sa ruskim istraživačima ili redovno prati objavljivanje rezultata istraživanja u vodećim ruskim naučnim časopisima u to se mogao uveriti poslednjih deceniju i po. Kriza iz druge polovine devedesetih godina dvadesetog veka davno je prevaziđena. U pojedinim oblastima slobodno se može tvrditi kako je ruska nauka ili najmoćnija ili među nekoliko najmoćnijih na svetu.

Problemi koji postoje u ruskom sistemu su sasvim drugačijeg karaktera i tiču se funkcionalnog povezivanja investitora (bankarskog sektora), naučnih centara i proizvodnih korporacija. Zbog toga nema brze „komercijalizacije“ inovacija, ponekad ih čak nema uopšte.

Istina, i tu se nešto počelo menjati poslednjih godina, ali taj proces se sporo odvija. Inače, što se tiče primene inovacija u vojnom sektoru, tu se tradicionalno sve odvija brzo, postoje razrađeni obrasci saradnje između istraživača i namenske industrije još od vremena sovjetskog perioda. Zato nije nikakvo iznenađenje da ruski vojno – industrijski kompleks proširuje proizvodnju raketa. I ne samo raketa!

Imaju li Kinezi čipove

Ono što je zanimljivo, jeste da se ovaj zapadni diskurs ne odnosi samo na Rusiju. Na „listama“ tehnološki zaostalih su i drugi nezapadni akteri, među njima i Kina. Koliko je samo objašnjavano da „Kinezi nemaju čipove“, te da će bez tajvanskih poluprovodnika kineska privreda kolabirati.

Tajvan jeste „globalni džin“ u elektronskoj industriji, na tom ostrvu su odavno smešteni najveći svetski proizvođači hardverske opreme (na Tajvanu se proizvodi više od 50 posto globalne produkcije čipova, 70 posto kompjuterskih displeja i 90 posto prenosivih računara) i Kinezi su kod njih dobro pazarili, ali nikako se ne sme potcenjivati ni kineska nauka.

Tržište ima svoju logiku, kupuje se tamo gde je jeftinije, gde su rokovi isporuke kraći, gde su količine zagarantovane. Nesporno, kineski proizvođači elektronske opreme jesu se oslanjali na tajvanske komponente, ali to nikako ne znači da su to činili stoprocentno, niti da su zanemarivali razvoj istih takvih programa u kontinentalnom delu Kine.

Rezultati takvog pristupa vide sa sada, u uslovima kada se i protiv Kine nameću različite vrste sankcija pa se usled toga promenila i ona „uobičajena tržišna logika“.

Američko Ministarstvo trgovine pokrenulo je istragu o karakteristikama novog modela telefona kompanije „Huavei“ (Mate Pro 60) zato što ovaj aparat u sebi sadrži čipove od 7 nanometara sa 5G tehnologijom!

Otkriće da su ovi čipovi proizvedeni u šangajskom SMIC – u, fabrici koja je delimično i u državnom vlasništvu potpuno je šokirala Amerikance. To je za njih bio veći šok od saznanja da je Rusija savladala sankcije i proširila proizvodnju raketa, pošto je prvobitna (obaveštajna) procena glasila kako Kinezi neće biti u stanju da proizvedu takvu komponentu pre 2030. godine.

Istovremeno, pokazalo se i da su kineski proizvođači preskočili još jednu važnu prepreku, dostigavši nemačke kolege u proizvodnji motora. Naime, još 2017. godine potpisan je ugovor sa Tajlandom o prodaju kineskih podmornica. Međutim, te podmornice trebalo je opremiti nemačkim dizel motorima (MTU396) koje je minhenska firma odbila da isporuči nakon zabrane EU da se Kinezima prodaje sve što ima veze sa vojnom industrijom.

Ubrzo posle toga počelo je licitiranje kada će i kako ugovor biti raskinut!? U decembru 2022. godine, sudeći prema medijskim izveštajima, stvar je bila beznadežna, pošto su kineski motori „previše bučni“ i zato ih tajlandska mornarica nije želela. Nasuprot tome, šest meseci kasnije pojavljuju se prve glasine da je problem sa „bučnim motorima“ rešiv, te da Tajland i dalje „teži“ završetku ugovorenog posla sa Kinom.

Septembra 2023. godine sve je i završeno, prema raspoloživim informacijama iz Bangkoka „performanse kineskog motora nisu inferiorne u odnosu na nemački“, a mornarice dve zemlje su još i održale zajedničke vežbe kako bi posao „zapečatile“.

Američki stratezi mogu to da shvataju ili ne shvataju, mogu to da priznaju ili ne priznaju, to je pitanje njihove objektivnosti ili subjektivnosti, tek najznačajniji nezapadni akteri više uopšte ne zaostaju u tehnološkom smislu. Čak su u brojnim naučnim oblastima postali dominantni, dinamičnije se razvijaju, stvaraju veći broj inovacija.

Zapad više nema monopol na tehnološki razvoj kakav je imao pre recimo tri decenije, kada je takvu poziciju i koristio za projektovanje jednopolarnosti u svetskoj politici. Širenjem priča o veš mašinama koje se upotrebljavaju za proizvodnju balističkih raketa stvarnost se neće promeniti.

Izvor: Sputnjik