Najveće pretnje po američku nacionalnu bezbednost: Objavljen izveštaj Obaveštajne zajednice SAD

Obaveštajna zajednica SAD objavila je godišnji izveštaj u vezi sa najozbiljnijim direktnim pretnjama po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.

U dokumentu na oko 40 strana, naravno da su se našle države poput Rusije, Kine, Irana, Severne Koreje, zatim konflikti poput onog u Pojasu Gaze, oružje masovnog uništenja, terorističke grupe, pojave poput migracije, ali i pojedine ličnosti poput – Milorada Dodika.

Rusija – ozbiljan izazov Zapadu i njegovim partnerima

Prema mišljenju autora izveštaja, uprkos šteti koju je „ruska agresija na Ukrajinu“ izazvala kod kuće i u inostranstvu, Rusija i dalje zadržava status sposobnog i izdržljivog protivnika u raznim domenima, koji nastoji da projektuje svoju moć i odbrani sopstvene interese na svetskom nivou, time podrivajući interese SAD i kolektivnog Zapada.

Navodi se i da je RF učvrstila svoje veze sa Kinom, Iranom i Severnom Korejom, što joj je pomoglo u jačanju vojne industrije i predstavlja ozbiljan izazov Zapadu i njegovim partnerima.

Takođe, procenjuje se i da će Moskva zadržati značajan uticaj u polju energetike, jer je u prvoj polovini 2023. godine Rusija bila drugi najveći evropski snabdevač tečnog prirodnog gasa.

Što se tiče samog sukoba u Ukrajini, iako Obaveštajna zajednica SAD smatra da je došlo do zastoja ili tzv. „pat pozicije“, ovakav razvoj događaja prema mišljenju američke agencije zbog strateške ruske prednosti ide u korist Moskvi.

Tome u prilog svedoči sve obimnija proizvodnja raketa dugog dometa, artiljerijske municije i druge opreme, zahvaljujući kojoj će RF moći da vodi dugotrajan sukob visokog intenziteta, ukoliko to bude potrebno.

U međuvremenu, Moskva je od kraja 2023. ostvarila nekoliko napredaka na bojnom polju i koristi neizvesnost u vezi sa daljom isporukom vojne pomoći sa Zapada. Stoga se zaključuje da će uprkos svim gubicima i poteškoćama nastalih tokom SVO, Rusija vremenom dobiti veću i kvalitetniju vojsku.

Ovo važi i za nuklearni arsenal Moskve, koji prema mišljenju američke agencije i dalje važi za najveći i najraznovrsniji arsenal nuklearnog naoružanja. Dodatno, prema informacijama u dokumentu, Rusija je pokazala i sposobnost delovanja u sajber prostoru i ostaje jedna od najjačih svemirskih sila na svetu.

Vojno jačanje Kine – pretnja po nacionalne interese SAD

Glavni problem koji Obaveštajna zajednica SAD vidi u delovanju NR Kine, jeste nastojanje da se sprovede ujedinjenje sa Tajvanom, kao i njeno vojno jačanje što može dovesti do novih kriza u Južnom i Istočnom kineskom moru.

Procenjuje se da je Peking završio izgradnju više od 300 novih silosa za smeštaj interkontinentalnih balističkih raketa, kao i da je deo njih već popunjen ovim raketama. Pored toga, navodi se i da Ratna mornarica NR Kine raspolaže sa dva nosača aviona u operativnoj upotrebi, a očekuje se da će treći biti uveden tokom 2024. godine.

Ističe se i kineski arsenal krstarećih i balističkih raketa, naročito sistem DF-17, koji može lansirati hipersonični DF-ZF HGV (Hypersonic Glide Vehicle, HGV), ali i sve veća proizvodnja borbenih aviona pete generacije. Dodatno, kao pretnju po američke nacionalne interese, navodi se napredno protivsatelitsko naoružanje kojim Kina raspolaže.

U svrhu modernizacije svojih oružanih snaga, Kina je usmerila kapital ka prioritetnim sektorima i pokušava da smanji zavisnost od stranih tehnologija, navodi se u dokumentu američke agencije.

Pored modernizacije vojske, Obaveštajna zajednice SAD izrazila je zabrinutost jer Kina gradi vojne baze kako bi projektovala moć i štitila nacionalne interese u inostranstvu. Tako pored već napravljene baze u Džibutiju i objekata u pomorskoj bazi Rem u Kambodži, Peking navodno razmatra gradnju vojnih objekata u nekoliko država kao što su: Mjanmar, Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Pakistan, Sješeli, Šri Lanka, Tadžikistan, Tanzanija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Jačanje vojnog uticaja, potpomognuto je jačanjem međunarodnih projekata „Incijativa pojas i put“, „Svetska inicijativa za razvoj“ i „Svetska bezbednosna inicijativa“, navodi Obaveštajna zajednica SAD.

Iran i Severna Koreja

Kada je u pitanju Iran, najveća pretnja prema mišljenju autora dokumenta ogleda se u njegovoj podršci Hamasu i drugim grupama koje su neprijateljske nastrojene prema SAD, koje Teheran navodno koristi za indirektne napade na američke trupe u Iraku i Siriji. Tu se ubrajaju Hezbolah i Huti, koji služe za napade na izraelsku vojsku na granici sa Libanom, odnosno na brodove povezane sa Izraelom u Crvenom moru.

Što se tiče konvencionalnih sredstava, iz izveštaja se može zaključiti da Amerikance najviše brine nabavka savremenih trenažnih vazduhplova što ukazuje da Iran namerava da kupi borbene avione i helikoptere, dok će kopnene snage dobiti nove tenkove. Osim navedenog, navodi se da je Iran sve više napreduje u segmentu krstarećih i balističkih raketa, bespilotnih letelica, sistema PVO i pomorskog ratovanja.

Sa druge strane, američke obaveštajce po pitanju Severne Koreje najviše brine dalji razvoj i širenje nuklearnog arsenala, koji predstavlja centralnu tačku nacionalne bezbednosti ove azijske države.

Stoga naglašavaju da će lider Severne Koreje Kim Džong Un nastaviti da radi na razvoju sposobnosti raketnih snaga i opremati ih krstarećim, balističkim i hipersoničnim raketama, dizajniranim da zaobiđu američke i sisteme PVO zemalja u regionu.

Ostale nevolje iz ugla Obaveštajne zajednice SAD

Pored nabrojanih država, američka agencija je u godišnjem izveštaju iznela mišljenje da mnogi drugi događaji, pojave, procesi i nedržavni entiteti takođe predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost SAD.

Pored sukoba na teritoriji Ukrajine, najviše pažnje pridaje se ratu u Pojasu Gaze, a ovaj konflikt označen je i kao glavni uzročnik napada militantnih grupa na američke baze u regionu Bliskog istoka.

Osim toga, navodi se i da postoji mogućnost od izbijanja sukoba između Kine i Filipina, odnosno Japana, koji su najvažniji američki saveznici u Pacifiku. Zatim se naglašavaju tenzije između Indije i Kine u pograničnim oblastima dve države, kao i tenzije između Indije i Pakistana. Na kraju, navodi se mogućnost ponovonog aktiviranja sukoba između Jermenije i Azerbejdžana.

Američka agencija navodi i da bi unutardržavni nemiri imali negativan uticaj po interese SAD, a kao ključne države gde bi do takvih događaja moglo doći navode se Avganistan, Sudan, Etiopija, Haiti, Venecuela i zemlje Sahela.

„Provokativni potezi“ Milorada Dodika

Ipak, za nas možda najinteresantniji deo ovog dokumenta tiče se Zapadnog Balkana, za koji američki obaveštajci smatraju da će se „suočiti sa povećanim rizikom o lokalizovanog međuetničkog nasilja“ tokom 2024. godine.

„Nacionalistički lideri će verovatno dovesti do povećanja tenzija zarad svojih političkih interesa, a spoljni akteri će iskoristiti etničke razlike kako bi povećali i zaštitili svoj regionalni uticaj ili osujetili integraciju Zapadnog Balkana u EU i ostale evroatlantske institucije“, navodi se u izveštaju.

Kao primeri potencijalnih nemira na Balkanu, navode se: sukobi između „srpskih nacionalista i kosovskih vlasti“ koji su doveli do smrtnih ishoda i povreda, uključujući i ranjavanje NATO mirovnjaka u 2023. godini; „provokativni potezi“ lidera Republike Srpske Milorada Dodika koji nastoji da neutrališe međunarodni uticaj u BiH i obezbedi defakto otcepljenje RS.

Ovi potezi Milorada Dodika, prema mišljenju američke agencije, mogli bi da podstaknu lidere muslimanskog stanovništva da reaguju i eventualno izazovu nasilne sukobe, sa kojima mirovne snage ne bi mogle da izađu na kraj.

Na kraju izveštaja, američka agencija napravila je i osvrt na probleme kao što su migracija, klimatske promene, izazove u zdravstvenim sistemima država i na nedržavne entitete poput transnacionalnih kriminalnih organizacija, privatnih vojnih kompanija i terorističkih grupa poput Islamske države i Al Kaide koje i dalje predstavljaju pretnju po SAD, prenosi RT Balkan.