Najveći molitveni skup u istoriji Beograda: Zajedno smo na krstu, zato se zajedno moramo sabirati

Preko stotinu hiljada ljudi, sabranih oko kivota Svetog vladike Nikolaja Srpskog, ispunilo je centralne ulice srpske prestonice tokom Spasovdanske litije koju je juče prevodio Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije.

Ovogodišnja slava prestonog Beograda, Vaznesenje Gospodnje, i tradicionalna Spasovdanska litija zbog bola i tuge usled stradanja i gubitka života mladih ljudi u gradskim opštinama Vračar i Mladenovac, protekla je u znaku reči Svetog vladike Nikolaja Žičkog i Ohridskog: Molitvom izmolimo blagosloveni mir među ljudima!

Na čelu Litije sa velikim krstom Gospodnjim u rukama bili su Patrijarhovi stipendisti, Nišlijka g-đica Sara Dimitrijević, student druge godine Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, i Užičanin g. Milan Bogosavljević, apsolvent Filosofskog fakulteta u Beogradu. U skladnom poretku stotine sveštenika, sveštenomonaha, đakona i čtečeva, crkveni horovi, pripadnici Vojske Srbije i Policije, stotine učenika veronauke sa svojim veroučiteljima i preko stotinu hiljada Beograđana stiglo je do raskrsnice ulica Kralja Milana i Kralja Milutina, gde je Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije služio pomen za upokojenje duša nevino postradale dece Ane, Sofije, Andrijane, Katarine, Eme, Mare, Andrije i Angeline i slugu Božjih Dragana, Nemanje, Lazara, Marka, Aleksandra, Nikole, Dalibora, Milana i Kristine, kao i svih žena žrtava porodičnog nasilja. Patrijarhu su sasluživali Njegovo visokopreosveštenstvo Mitropolit crnogorsko-primorski g. Joanikije i preosvećena gospoda episkopi šumadijski Jovan, diseldorfski i nemački Grigorije, istočnoamerički Irinej, kruševački David, osečko-poljski i baranjski Heruvim, valjevski Isihije, zapadnoevropski Justin, remezijanski Stefan, marčanski Sava, novobrdski Iliarion, jegarski Nektarije, lipljanski Dositej, toplički Petar, umirovljeni kanadski Georgije, sveštenici i đakoni Arhiepiskopije beogradsko – karlovačke.

Zatim je Litija nastavila Bulevarom oslobođenja do platoa ispred Hrama Svetog Save gde je Patrijarh Porfirije služio moleban.

Patrijarh Porfirije je rekao da nije želeo da drži besedu, ali da je počeo pljusak, koji ima posebno značenje: “Na slovenskim jezicima kiša se kaže dažd, a to znači davanje. Spasovdanska kiša znači davanje i blagoslov. Ali evo, da zajedno sa vama, blagodarimo Bogu što je dao kišu i pustio suzu radosnicu, što je među nas došao veliki Sveti vladika Nikolaj. Dobrodošao, Sveti vladiko, u srpsku prestonicu, dobrodošao na Spasovdan. Zavapili smo i ti si došao, u ovo smutno vreme, kada su velike nevolje navalile na tvoj rod i tvoja čeda.”

Besedeći pred kivotom Sv. vladike Nikolaja Velimirovića Patrijarh je naglasio važnost misionarske delatnosti Svetog Vladike: “Vodio si litije širom otadžbine, i budio svoj narod. Slava Bogu, danas vodiš i našu Spasovdansku litiju. Danas se podsećamo tvojih reči: “Zar nisu litije bezbroj puta izazvale kišu u vreme suše, otupile kosu smrti u vreme pomora”. Zato nas niko ne može bolje shvatiti i zavidati rane, od tebe.”

Patrijarh se posebno osvrnuo i na nemile događaje koji su duboko i bolno potresli sve naše ljude napominjući da se pred nama javljaju bezbrojna pitanja: “U tim neočekivanim trenucima naša pitanja se sjedinjuju u jednoj reči. Ta reč je Bog. Naš svetosavski narod prošao je sve svoje teškoće raspeća, mučeničke smrti, nezamislive golgote i stradanja. Ne samo zato što je imao obrazovane i mudre ljude, tehnike i veštine, nego zato što je imao veru jevanđeljsku, što je znao Boga i živeo po jevanđeljskim vrednostima. Zato što je činio sve što je bilo do njega. A na kraju, zato što je imao veru u promisao Božiju.”

Poglavar Srpske pravoslavne crkve je rekao da naš narod zna da se ne treba brinuti samo o spoljašnjem, već i unutrašnjem, te su “porodica, dom i otadžbina svetinja”, ali i da su naša “Gračanica, Pećka patrijaršija, Dečani, Sopoćani, Žiča, Studenica, sve naše svetinje, i ovaj sveti hram pred kojim stojimo, da je to naša lična karta, naše ime i prezime”. “Spustivši se u svoje srce, iskreno se zapitajmo, da li mi to danas znamo, ili bismo da budemo nešto drugo, da se odreknemo sebe, svoga koda i identiteta. Te da prihvatimo nama stran sistem vrednosti, i postanemo ono što nismo. Ali sve dok stojimo ovde okupljeni oko svetitelja Božijeg, nezavisno od kiše i grada, ovaj narod će imati nadu, ovaj narod Golgote i Vaskrsenja će živeti”, kazao je Patrijarh.

Patrijarh Porfirije je istakao da smo suočeni sa strašnim zlom, koje je napalo našu decu, i da nas je pogodilo tako da smo zanemeli: “Um posustaje pred pokušajima logičnog objašnjenja onoga što se dogodilo. Zlo nema ime i prezime, rasu i naciju. Zlo je neuhvatljivo, i ma šta činili, zlo se ne može konačno pobediti nikakvim institucijama, tehnikama i znanjem. Oni pomažu, ali ne izbavljaju, sve je to blagosloveno i potrebno. Ali suštinska pitanja o cilju i smislu postojanja, o stradanju, radosti i tuzi, o životu i smrti, o dobru i zlu, ostaju bez konačnog odgovora. Šta nam je činiti? Nijedno ključno pitanje čovek ne može rešiti samo svojim snagama.”

Suočeni sa zlom i tragedijama moramo verom i molitvom otvoriti vrata blagodeti Božijoj, kako bi nama i drugima znanja bila na korist, zaključio je Patrijarh ističući da se “moramo probuditi svi zajedno”: “Svi smo pogođeni, svi osećamo tugu i bol, svi imamo traumu. I zato smo svi potrebni jedni drugima, kao potpora i oslonac. Zajedno smo na krstu, zato se zajedno moramo sabirati. Ne smemo dozvoliti sebi da optužujemo jedni druge, i da tako sejemo novo seme zla. Istina, svi smo različiti, različito mislimo i govorimo, ali različitosti su dar Božiji, ne da bismo se sukobljavali, nego da bismo se obogaćivali.”

Na kraju Njegova svetost je posebno naglasio da ne smemo dozvoliti da zajedničku nesreću zloupotrebljavamo, optužujući jedni druge: “Iako smo različiti, ne produbljujmo naše razdore, ne dolivajmo ulje na vatru. Mnogo je iskušenja pred nama. I pomenuću jedno. Naše oko, uho, to je Kosovo i Metohija. I ako nam neko uzima oko, uho i srce, da li možemo živeti bez toga. Znam da svi u sebi znamo odgovor. Potrebna je molitva, i da sabiramo snage, da bismo kao nekada sačuvali Kosovo i Metohiju. Kao deo Srbije, da se ne bi desilo na bilo koji način, posredno ili neposredno, Kosovo i Metohija budu otuđeni. Sabirajmo se, ne dolivajmo ulje na vatru, potrebno smo jedni drugima, i potrebna nam je snaga.”

Pitajući se o razlozima i krivcima za stravične događaje Patrijarh je rekao da smo svi odgovorni za ono što se dogodilo: “Osećam da sam i ja odgovoran, ne samo kada sam postupao pogrešno, nego kada nisam učinio sve ono što sam mogao. Kada sam bio sebičan, isključiv, kada nisam slušao drugoga. Kada nisam otvorio oči, uši i dušu za vas. Svi smo jedno, i vi i ja. Odgovorni smo zato što nismo bolji. Odgovoran sam i ja što nisam bolji. Svi moramo da budemo bolji, da budemo onakvi kakve nas Bog hoće, kako je zapisano u Svetom jevanđelju.”

Patrijarh Porfirije je, osvrćući se i na auktuelne stavove u društvu, napomenuo da su se naši preci već “500 godina molili Bogu na ovaj datum”, te da “litija nije miting, nikoga ne deli i ne isključuje”.

“Sve poziva, zato što se Crkva ne poistovećuje samo sa jednim delom naroda, niti samo sa jednom stranom, niti samo sa jednom strankom, već obuhvata sve. Poistovećuje se sa svakim našim čovekom. Crkva je celina, a litija poziva na pokajanje, lično preispitivanje i preobražaj svakoga od nas. Od najvišeg do najnižeg. To je izlivanje blagodeti Božije na sve ljude i čitavu tvorevinu.

Zato Crkvu ne možemo razumeti kao još jednu u nizu institucija, niti je to “treći od dva puta u našem narodu, ili dve Srbije. Ja mislim da postoji samo jedna Srbija. A Crkva je iznad svakog puta i strane. Ona je sama Put, Život i Istina. Crkva je Hristos, sve sabira i objedinjuje. U njoj ima mesta za sve, i ona se moli za sve. Put ljubavi Hristove počinje u nama samima. I svaku spoljašnju podelu isceljujemo prvo u svome srcu. Linija koja razdvaja dobro od zla, nije iznad nas, nego prolazi kroz naša srca. U našim srcima se vodi borba između dobra i zla. Borba jednih za druge. Ko je uporan, ko se sa verom bori, on će se izboriti za dobro”, istakao je Patrijarh.

U Litiji su, pored desetina hiljada građana učestvovli i gradonačelnik Aleksandar Šapić, ministri Miloš Vučević, Nikola Selaković i prof. dr Danica Grujičić, gradski menadžer Miroslav Čučković, košarkaš Dejan Tomašević, i mnogi drugi.

Izvor: Radio Slovo Ljubve