Највише цркава и манастира посвећених Светом Сави имамо у Црној Гори
1 min readВeлика је срећа и благослов Божији, што је дух Светог Саве тако дубоко уткан у душу и биће Црне Горе. Никаква зараза, па ни ова “дукљанска” није била у стању нити ће бити у стању, да избрише Светог Саву из народне душе, нити да га из ње истисне, казао је публициста Јован Маркуш.
Када се направи анализа броја храмова и манастира посвећених Светом Сави по појединим епархијама Српске православне цркве,из актуелног Календара Српске православне патријаршије, долази се до закључка да управо најећи број(12+1) имамо у Митрополији Црногорско – приморској чије је сједиште на Цетињу а то су:
Манастир Савина-Херцег Нови,
Манастир Светог Саве – Савина Главица-Грбаљ,
храм Светог Саве у Манастиру Градиште- Паштровићи,
храм Светог Саве –Његуши,
храм Светог Саве- Крајни До-Ћеклићи,
храм Светог Саве – Тиват,
храм Светог Саве- Клинци- Луштица,
храм Светог Саве – Херцег Нови,
храм Светог Саве – Морињ,
храм Светог Саве – Ђенаши- Паштровићи,
храм Светог Саве – Крстац- Паштровићи,
храм Светог Саве – Фрутак-Даниловград
и порушени храм Светог Саве- Годиње – Црмница.
храм Светог Саве-Ераковићи-Његуши
Храм Светог Саве у селу Ераковићи на Његушима је подигнут 1886. године. На гробљу око храма сахрањено је више значајних личности наше историје као што су: Војвода Божо Петровић Његош, дугогодишњи предсједник Владе књажевине Црне Горе и предсједник Сената, синови му Владимир секретар краља Александра Карађорђевића и Андрија познати адвокат , Станко Петровић Његош, командант добровољачког батаљона, Иван Лабуд Петровић Његош, народни посланик у књажевини Црној Гори, Љиљана Петровић Његош, знаменита његушица, сердар Перо Поповић, Зеко Машанов Поповић, алајбарјактар, Ђуро Поповић, командир…итд.
Трудом и прилозима становника села Ераковића, Митрополије црногорско-приморске и других доброчинитеља храм је грађевински потпуно обновљен 2009. године, а у току је санација иконостаса. На челу одбора за обнову је Ђорђије Р. Петровић Његош, један од директних потомака брата владике Василија, познати спортиста и уважени грађанин Цетиња и Његуша.
Около храма постоји активно лијепо уређено и одржавано сеоско гробље.
Храм Светог Саве – Крајни До (Подбуковица) – Ћеклићи
Храм Светог Саве се налази у селу Крањи До (Подбуковица) у Ћеклићима. Подигнут на темељима неког старог храма. је први пут обновљен 1892. године, како то пише др Лазар Томановић, у књизи,, Педесет година на престолу Црне Горе 1860-1910.“(Цетиње, 1910), трудом и доброчинством војводе Ђура Матановића, сенатора и дипломате, сина попа Станка. Унутар храма су двије гробнице Матановића. Храм је у новије вријеме обновљен 2000. године, трудом и доброчинством сељана.
Све ове неспорне чињенице нам говори да су управо Свети Сава заједно са Светим Симеоном Мироточивим и Светим Стефаном Дечанским уграђени у темеље Старе Црне Горе чије је сједиште управо било у Катунској нахији на Цетињу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
,,uskliknimo s ljubavlju SVETITELJU SAVI, ja sam znala samo za manastir SAVINA i kad idem u H-Novi uvijek pođem tamo
šta sam ja vidio osvjedočenih rektalnih komunističkih progonitelja I negatora boga kako po stare dane I pred put na onaj svijet obilaze crkve, cjelivaju ikone I mole se bogu. ipak u njihovim godinama postoji samo jedno pitanje „a šta ako bog ipak postoji I ako postoji zagrobni život?“. tako će biti I sa rektalnim milogorcima. samo moraju voditi računa da bog ipak nije naivan. to što oni pokušavaju zavarati sebe ali I boga im samo odmaže I nikako ne pomaže. ako 10 godina činiš nepravdu prema bogu I crkvi onda moraš 30 godina živjeti pokajnički I u iskrenoj molitvi da bi bog mogao povjerovati u tvoj dobar naum
Samo da napomenem da je taj prvi manastir na listi, a i na slici, Manastir Savina u Herceg Novom, nastao tako sto je Stefan Vukcic Kosaca sagradio taj Hram Svetog Save po kojem je cio manastir dobio ime Savina a na njegovom skupu su jos tri hrama. Stefan Vukcic Kosaca je 1435 osnovao Vojvodstvo Svetog Save koje je obuhvatlo otprilike danasnju sjevernu Dalmaciju skoro do Splita, i Hercogvinu do Prijepolja na sjeveru, sa Herceg Novim kao glavnim gradom, (Venecijanci su vec zauzeli Dubrovnik i juznu Damaciju) a za sebe uzeo titulu Herceg od Svetog Save po kojoj je Hercegovina dobila ime, kao i Herceg Novi, a njegovi sinovi su bili Vladislav i Vlatko Hercegovic
A koje bi to mjesto pod šarom nebeskim, đe bi to moglo da ima više bogomolja, hramova posvećenih prosvetitelju svekolikog srpstva, Svetom Savi koji je duša našega naroda – ako ne u njegovoj postojbini!?
… U njegovoj srpskoj Crnoj Gori đe su vijeke rađali oni ponajbolji Srbi, Crnogorci, kako će opet, jer, kako je jednom bilo, takoće s konca i biti!
Ovdje, baš ovdje će se u danima budućim rješavati sudbina srpstva, kako je to savršeno logično, đe nego u zemlji Svetog Save, đe bi drugo!?