Напали су га пси, као што и сад нападају свакога ко се упути Савиним траговима: Матија Бећковић – Прича о Светом Сави
Свети Сава
Прича о Светом Сави
Кад је Свети Сава ишао по земљи,
Још пре свога рођења,
Док се звао Растко,
Као што иде и сада,
Само га не видимо,
А можда је то било и доцније.
Кренуо је Савиним стопама,
Ка Савином извору
На Савином врху
Куда и ми идемо,
Јер другог пута и нема.
Када је негде око Савина дана
Наишао Савином страном,
Напали су га пси,
Као што и сад нападају
Свакога ко се упути Савиним траговима.
Путник је најпре саставио три прста,
Како је одредио да се и ми крстимо,
Плашећи их законом
Од кога су још више побеснели,
А ни до данас нису узмакнули.
Онда се сагнуо да дохвати камен,
Али камење беше замрзнуто,
Свезано за земљу студеним синџирима,
Јер беше јака зима,
Као и ове године,
Као увек око Савина дана.
Већ су разносили Савина стопала,
Савин кук и Савин лакат,
По продолима и јаругама земље
Због које је подељен свет,
Кад је Свети Сава отпасао мач уста,
Једино оружје које је носио,
А које је и нама оставио,
Говорећи ове речи:
— Нека је проклета земља у којој су
Пашчад пуштена, а камење свезано.
*
Матија Бећковић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Р
Ама, немој тако Матија, зар ти не чу наше великоцрногорске перјанице гдје грме „нема нама молитве без њих“, без те пашчади! Што се нас православних Срба тиче, сасвим нам је јасно да су у другом дијелу свога лукавог паметовања у праву: синџирима душманским изнутра умно поробљене Црне Горе, њиховог грађанистички прчевитог Монтенегра, заиста нема без оних међу нама којима је на прађедовини немањићкој језуитско-комуњарско-глобалистичка великоцрногорска грађанистичка мантра милија од завјета и путоказа немањићких! Отуда сва наша мука.
Ама, немој тако Матија, зар тз не чу наше великоцрногорске перјанице гдје грме „нема нама молитве без њих“, без те пашчади! Што се нас.православних Срба тиче, сасвим нам је јасно да су у другом дијелу свога лукавог паметовања у праву: синџирима душманским изнутра умно поробљене Црне Горе, њиховог грађанистички прчевитог Монтенегра, заиста нема без оних међу нама којима је на прађедовини немањићкој језуитско-комуњарско-глобалистичка великоцрногорска грађанистичка мантра милија од завјета и путоказа немањићких! Отуда сва наша мука.
Sava Nemanjić teološki gledano je avangarda hrišćanstva svojeg doba jer je uradio ono što je za katoličku crkvu uradio Martin Luter.
Sava se odvojio od uticaja Konstantinopolja na isti način na koji se Martin Luter odvojio od Rima.
Naravno 400 godina kasnije ali sa istim efektom a možda i jačim nego je to bio kod Save.
Не постоји паралела између Светог Саве и Мартина Лутера. Свети Сава је измолио дозволу да сами бирамо своје епископе, док је доктрина Цркве остала иста. А Мартин Лутер се дистанцирао од папе и неких ставова Римокатоличке Цркве. Временом су лутеранци толико изменили црквене догме да их данас вероватно ни сам Мартин Лутер не би прихватио. А код нас, оно што је мислио Свети Сава, и дан-данас мисли свако ко верује у Бога.
Р це
Ako Bog da bice vezana 30.avgusta.
Nije isto kad se uputiš Savinim tragovima i Savinim putom.
Savini tragovi kroz istoriju mogu i da izblede ali Savin put ni milion godina ne može da izbriše.
Cela večnost traži taj put jer je videlo drugima kao što je i njemu bilo za svojeg veka.
„Neka je Prokleda Zemlja….
U kojoj su Pascad Pustena“…..
Pascad Montenegrinska….
OSLOBODITE NAM KAMENJE….
CRNA GORO….
PONOSITO STIJENJE….