Naš narod je superioran u inferiornosti, Miomir Petrović u „Pričaj mi o tome“

Povod njegovog gostovanja bio je nedavni povratak iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, gde je radio kao gostujući profesor na ženskom koledžu podučavajući studentkinje kreativnom pisanju.

Književnik je objašnjavajući razliku između domaćih studenata i onih sa Bliskog istoka istakao da uočava distinkciju u onome šta predstavlja bunt po našim i njihovim merilima.

”Potrebe su ogromne i idu od trivijalnih aspekata i do dubokih. Trivijalni aspekti su to što je obrazovanje način da se izađe iz kuće, da se bude negde sa drugaricama. Manje trivijalno je to da se govori o nečemu što nije udaja i brak kao simplifikovane ženske obaveze, što priznajem jeste tamo centralna ženska uloga. Još manje trivijalno u tom rasponu su opšta načela kreativnosti – da progovore nešto tom nebu koje stalno ćuti, a neke stvari određuje. Ima tu i bunta”, pojašnjava profesor Petrović.

Razlike u kulturnom nasleđu osećaju se ne samo između Srba na privremenom radu u Emiratima i lokalnog stanovništva, već i među pripadnicima svih naroda iz Evrope koji su se, tragajući za poslom, našli u arapskom svetu. Tako se među sindikalnim bukačima mogu prepoznati Srbi, Grci i Rusi, o čemu detaljnije govori sagovornik.

”To naše slobodarstvo, ta nespremnost da se prihvati nepravda, to nužno nažalost nosi nuspojave kao što su neposlušnost. To je nusproizvod nečega što ja mislim da je generalno dobro. Time, za razliku od političara, ne obećavam nikakvu sreću budućim pokolenjima. Mi ćemo stalno prolaziti kroz neke Krfove”, navodi autor.

Prateći srpski televizijski program tokom boravka u Emiratima bio je naročito ponosan na ujedinjenost našeg naroda u pesmi i šarenolikosti u načinu zabavljanja tokom karantina prošle godine. Čitaoci Petrovićevih romana nazvali su ga prozorljivim, imajući u vidu da je roman ”Blek lajt” objavio krajem 2018. godine, a da delo sadrži elemente naše nove realnosti koja je došla sa virusom korona.

”Da li je to neka prozorljivost ili jurodivost? Trenutak u kome vi kao misleći čovek osećate neku vibraciju, neku oluju, neku peščanu oluju koja se približava, ali je oku još uvek nedostatna. Zbog toga smišljate priču koja je slična mnogim distopijskim pričama, stavljate svoj grad u poziciju u kojoj građani nemaju slobodu kretanja i nepunih godinu dana kasnije ti građani nemaju slobodu kretanja, ovoga puta zbog korone”, zaključuje autor.

Miomir Petrović dobitnik je ”Oktobarske nagrade” grada Beograda i nagrade ”Laza Kostić”, dok je čak osam puta bio u izboru za Ninovu nagradu.

”Ja sam jedan od veterana Ninove nagrade. Osam puta sam bio u užem ili širem izboru za Ninovu nagradu. Jedan moj prijatelj, istoričar i vrlo pametan čovek, mi je rekao: Ta statistika je pouzdan znak da je nikada nećeš dobiti. Sve je do te mere, ako ne burazerski, ono političkom podobnošću stvarano. Uvek je nezgodno da se žalite na nešto što niste dobili, onda to ispada da ste samo zluradi, da ste povređeni”, smatra Petrović.

Autor se dotakao pustinjskog ambijenta koji paradoksalno inspiriše svojom prazninom. Svi ljubitelji Petrovićevog dosadašnjeg književnog opusa sa nestrpljenjem iščekuju novi roman ”Središnja pustinja”.